Вести

Pročitao sam pismo g. Đorđa Grubišića iz Sidneja koje tretira nepočinsko ponašanje upravnog odbroa CŠO Sv. Vel. Georgije u Kabramati čak i posle kupovine ovog hrama. Ja mogu da razumem otpor njihovog paroha kao i njegovo otvoreno eksponiranje u sprečavanju kupovine, jer su ovime njegovi lični interesi ugroženi.

 protojerej Dragan Saračević, 15.04.2008

+++

Ali ne mogu da razumem da se ova dušepogubna kampanja produžava u nedogled.
Budući da sam indirektno prozvan, osećam potrebu i dužnost da odgovorim, a u cilju iznošenja istine u vezi sa kupovinom ovog svetog hrama. Pošto je moj detaljan izveštaj, sa svom relevantnom dokumentacijom koju posedujem, poslan Svetom Arhijerejskom Sinodu i Velikom Crkvenom Sudu, ovde ću se ograničiti na postavljena pitanja na koja odgovaram generalno i koliko je to moguće u najkraćim crtama.

1. Istina je da su vernici Liverpula zvanično tražili otvaranje bogoslužbenog mesta u ovom sidnejskom predgra|u molbom, koju su potkrepili sa oko 200 potpisa, i tačno je da je ovo naselje sa najvećom srpskom populacijom u Sidneju.

+++ 

2. Istina je da je episkop g. Irinej bio dao blagoslov za kupovinu, i u tom cilju zvaničnim aktom sazvao sastanak koji je trebao da raši ovo pitanje. Istovremeno je i jednim propratnim aktom bio odredio i jednog srpskog svetitelja, kome će ovaj novokupljeni hram biti i posvećen.

a) Istina je da ovom sastanku, koga je on lično sazvao, on nije prisustvovao, iako je se nalazio u Sidneju. Razloge bi mogao jedino on da objasni.

b) Umesto njega sastanak je vodio prota Miodrag Perić, a kako se izjasnio po blagoslovu g. episkopa, koji je bez navo|enja razloga, navodno bio sprečen da prisustvuje.

v) Umesto da se na sastanku rešava pitanje kupovine, zbog čega je isti i sazvan, i na kome je pisustvovalo oko trideset lokalnih žitelja i direktno zainteresovanih potpisnika peticije, prisutni sveštenici prota Perić i prota Đur|ević objašnjavali su i obrazlagali kako je ova kupovina NEPOTREBNA.

g) Da bi svoja obrazloženja mogli da opravdaju, na sastanak su doveli i g. Petra Kozlinu, „finansijskog stručnjaka“, koji je njihove teze trebao da opravda sa finansijske tačke gledišta, gde je postavljao pitanja mogućnosti, odnosno nemogućnosti otplaćivanja kredita.

d) Istina je da posle ovoga sastanka, episkop Irinej nije „dao blagoslov“, kako je to g. Grubišić čuo direktno od prote Perića.

đ) Isto tako, u tri navrata odgovoreno je i članovima Korporacije, koji su posle ovog bojkotovanog sastanka, bezuspešno pokušavali u toku procesa same kupovine da sa g. episkopom stupe u kontakt.

 e) Istina je da je episkop g. Irinej lično pozvao članove Korporacije Crkvene Opštine Sveti Apostol Luka, i dao blagoslov, tek onda kada je moj slučaj prelaska u jurisdikciju starokalendarske grčke crkve obelodanjen i eskalirao.

+++ 

3. Istina je da je prethodni episkop g. Milutin meni, prvo usmeno a onda i pismeno – zvaničnim aktom, ponudio otvaranje bogoslužbenog mesta i formiranje nove parohije u Liverpulu, kao jednim od načina kojim bi se rešio moj statusa u eparhiji, posle završenog sudskog procesa i dogovora koga smo postigli pred Vrhovnim Sudom.

a) Istina je da sam sutradan, kada sam bio obavešten da je zvanično položen depozit za kupovinu ovog hrama, poslao zvaničnu molbu episkopu g. Irineju, sa priloženim aktom episkopa g. Milutina, i sa obrazloženjem, da prihvatam ovu ponudu iz naznačenog akta, kao rešenje moga statusa.

b) Identičnu kopiju molbe zajedno sa kopijom akta episkopa g. Milutina, poslao sam informacije radi: arh. namesniku protojereju o. Miodragu Periću, pošto je kupovina rešavana u eparhiji australijsko-novozelandskoj, protojereju o. Srboljubu Miletiću, koji je tada bio aktivno uključen po blagoslovu episkopa g. Irineja u organizaciju kupovine, i protojereju o. Veliboru Bojičiću, članu Crkvenog Suda i Epahrijskog Saveta Novogračaničke eparhije kojoj sam tada pripadao.

+++ 

4. Istina je da sam učestvovao u organizaciji kupovine ovog hrama, ali važno je naznačiti, POSLE BOJKOTOVANOG sastanka koga sam gore pomenuo, a posle koga je episkop g. Irinej ODBIO da da svoj blagoslov.

a) Istina je da sam sa grupom zainteresovanih; lokalnih i mojih dugogodišnjih parohijana organizovao i osnovao i kod nadležnih državnih institucija registrovao Crkvenu Opštinu „Sveti Apostol Luka“, koja je bila pravno ustrojena kao inkorporirana asocijacija, sa statusom pravnog lica.

b) Istina je da sam bio i član te Korporacije.

v) Moja dužnost u ovoj Korporaciji je bila da pripremim svu dokumentaciju za registraciju, da na|em advokate kao i da budem u vezi sa nadležnim pastorom Markom, čija je protestantska zajednica prodavala ovaj hram.

g) U toku priprema za kupovinu dva puta sam sporazumno sa ovim pastorom, a on sa njegovom zajednicom pomerio zakonom odre|en termin, da se ne bi desilo da dati depozit propadne i da se hram proda nekom drugom, budući da su propisi po ovom pitanju u Australiji vrlo precizni.

d) Istina je da su članovi Korporacije tražili u me|uvremnu tri puta sastanak sa episkopom g. Irinejom sa ciljem da ga umole da da saglasnost za kupovinu. Umesto njega, na mobilni telefon je odgovarao njegov |akon sa obrazloženjem da episkop ne da blagoslov.

đ) Istina je da smo posle svih ovih neuspelih pokušaja imali 21 novembra sastanak sa dve grupe advokata sa ciljem da se definitivno utvrdi pravo kupovine, način organizovanja kupovine i način finansiranja.

e) Istina je da je na moj predlog doneto rešenje da Korporacija kupi ovaj hram, bez obzira na to što episkop nije davao svoj blagoslov.

Ovo smo rešili iz tog razloga, pošto smo smatrali da episkop lično nije bio protiv ove kupovine, već da je promenio mišljenje pod pritiskom i privoleo se carstvu onih koji su bili protiv da se ovaj hram kupi,

ž) Istina je da je isto na moj predlog Korporacija donela odluku da ovaj hram kupi, i da se onda iza|e pred episkopa i hram PONUDI SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI KAO POKLON.

Mislim da ove činjenice dovoljno govore da se ovde nije radilo o bilo kakvim raskolničkim namerama, niti je pak bila u pitanju bilo kakva kupovina privatnog karaktera. Radilo se zapravo o jednoj iskrenoj nameri grupe iskreno verujućih ljudi da se ova jedinstvena i istorijska prilika ne propušti i da se CRKVA KUPI.

Želim da napomenem da će se moja kompletna korespodencija sa episkopom g. Irinejom, uključujući i ovaj izveštaj sa celokupnom dokumentacijom, uskoro moći videti na zvaničnoj internet prezentaciji Srpske Pravoslavne Crkvene Opštine „Sveti Nikolaj Žički“ iz Sidneja.

Umesto toga, prilažem tri fotografije ovog hrama, koje mi je elektronski prosledio pastor Mark, a koje smo u Korporaciji umnožili i priključili blokovima odštampanih priznanica za prikupljanje dobrovoljnog priloga.

Protojerej Dragan Saračević

paroh za Sidnej i Novi Južni Vels,
pri katedralnom hramu Starokalendarske grčke pravoslavne crkve