logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: Срђан Марјановић    1.570 пута прочитано    Датум: 8.04.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Nepotpuna odluka Čim počnemo da istražujemo temu vezanu za našeg neinskompromitovanog (?) Visokopreosvećenog mitropolita Amfilohija (Radovića) nailazimo na puno nepoznanica i evidentnih nejasnoća. Iskustvo nam govori da tema: titula “arhiepiskop cetinjski” i “egzarh pećkog trona”  mitropolita Amfilohija (Radovića) nije završena, već tek počinje. Džaba su se neki radovali!!

+++

Posle objavljenog teksta gospodina Željka Žugića Kotoranina “Bezakono arhiepiskopstvo u SPC” gotovo ekspresno je informativna služba  ”SVETIGORA Press” mitropolije crnogorsko-primorske objavila kao “podsjećanje” (ukrali ideju portala novinar.de) jedno nepotpuno pismo SA Sinoda (Број 1052/зап.738) koje saopštava tekst (navodne) ODLUKE (АСбр. 95/зап. 208) SA Sabora SPC.

Koji je cilj objavljivanja nepotpunog pismo SA Sinoda SPC

Zašto tvrdimo da je tekst pisma SA Sinoda SPC koji je internet stranica crnogorsko-primorske mitropolije prenela, nepotpun? Sveti arhijerejski Sinod SPC šalje (nekome ?) svoje pismo koje sadrži (navodnu) ODLUKU SA Sabora SPC. Kome se ovako važna odluka šalje i kome se to obraća SA Sinod SPC? 

Mitropolija crnogorsko-primorska je u svom novembarskom broju “SVETIGORE” 2007-e godine na celoj strani prenela identičan tekst saopštenja SA Sinoda SPC ali sa obraćanjem  ”Vaše Visokopreosveštenstvo”  i šalje se:  

kome.jpg

 

 

 

Svako saopštenje SA Sinoda SPC mora neko od članova Sinoda i da potpiše. List “SVETIGORA” na kraju teksta navodi ime pošiljaoca pisma:

ptpisuje.jpg

Ako pretpostavimo da je Nj.P. episkop zvorničko tuzlanski G.G. Vasilije (Kačavenda) tada, 20. juna 2006 godine kao novoizabrani član SA Sinoda SPC pre nego što je poslao, to pismo i uredno potpisao, ostaje na žalost nejasno ZAŠTO je informativna služba mitropolije, prenoseći tekst pisma, marta ove godine upravo ovu “sitnicu” izostavila iz svog “podsjećanja”.

Takođe je nejasno kako je informativna služba mitropolije mogla izdati javno saopštenje 8. juna. 2006 a to isto saopštenje  prenela informativna služba SPC istog dana, ako sada znamo da je SA Sinod SPC svoje pismo zvanično pisao tek 20. juna 2006. Pitamo se, od kada je to praksa da se zvanična saopšetnja, pisma SA Sinoda SPC javno publikuju pre nego i što su napisana i poslata onome koga se tiču, u ovom slučaju Nj. Visokopreosveštenstva mitropolita Amfolohija (Radovića).  

 potvrdjenja_svetigora-press.jpg Informativna služba mitropolije crnogorsko-primorske 08.juna. 2006. godine objavljuje. (klikni i uvećaj)

 

saopstenje_potvrdenja-titula_08062006.jpg Informativna služba sinoda Srpske pravoslavne crkve, prenosi saopštenje informativne službe mitropolije “Svetigora press”, istog dana, 08. juna 2006. godine (klikni i uvećaj)

+++ 

Ovim putem a na osnovu “Zakona o medijima republike Crne Gore” javno zahtevamo od informativne službe mitropolije crnogorsko-primorske da objavi zapisnik sa SA Sabora gde je ta odluka upisana i originalni faksimil pisma SA Sinoda SPC upućenog(?) 20. juna

“Njegovom Visokopreosveštenstvu mitropolitu crnogorsko-primorskom gospodinu Amfilohiju, Cetinje” a potpisano od tadašnjeg člana SA Sinoda episkopa zvorničko-tuzlanskog, gospodina Vasilija.

Da se vratimo sada odluci (navodnoj) SA Sabora (održanog 14 -25. maja.2006) koja je zavedena pod brojem 95 kao zapisnik 208. Evo nekoliko nejasnoća:

  • - ove odluke nema u zvaničnom saopštenju SA Sabora SPC sa tog majskog zasedanja. Zašto je važna odluka izostavljena iz javno publikovanog saopštenja SA Sabora SPC, objavljenog 27. maja. 2006 godine?
  • - navodne saborske odluke nema ni u službenom “Glasniku” Srpske pravoslavne crkve. Zašto, ako je doneta?
  • - postoji li uopšte ova odluka, doneta na majskom redovnom zasedanju SA Sabora SPC, 2006 godine?

Ako je ovu odluku doneo Sveti arhijerejski sabor SPC bez kvoruma (nepotpun) da li je ova odluka SA Sabora SPC, uopšte pravosnažna i važeća?

Po stilu kako je odluka pisana, neobično podseća na stil same crnogorsko-primorske mitropolije: ispred reči Pravoslavna nigde nema ono “Srpska”?!? Pa ispada da se ne zna tačno koga je “dužan” (nekanonski ) Episkopski Savet “Православне Цркве у Црној Гори” da izveštava:

  • Sveti arhijerejski sabor u SPC ili tamo neki
  • “Arhijerejski sabor”, recimo Carigradske Patrijaršije. 

Zlonamerni mogu da zaključe da dokumenti koji su (tada) od strane Irineja (Bulović) i Ignatija (Midić) u ime SPC potpisani u Šambeziju, a radi se o prelasku Dijaspore (eparhije SPC koje se nalaze u Dijaspori) pod jurisdikciju Carigradske patrijaršije (SA Sabor SPC je taj potpis poništio) za mitropolita Amfilohija još uvek IMAJU važnost?!!

 

S.Marjanović, 08.04.2008

 

+++

 

ПОДСЈЕЋАМО…. ОДЛУКА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА АСбр.95/зап.208

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Број 1052/зап.738

20.јун 2006.

у Београду

 

Свети архијерејски сабор, у седници својој од 26/13. маја 2006.године – под АСбр. 95/зап. 208 донео је следећу одлуку:

“У име Свете, Јединocyшне и Нераздељиве Тројице, сагласно саборном устројству Једне, Свете, Саборне и Апостопске Цркве Христове од апостолских времена до дана данашњега, сходно 34. Апостолском правилу, а с циљем да се не повреди и не изгуби “Слобода коју нам је дао својом крвљу Господ наш Исус Христос, Ослободилац свију људи,” и да се у живот Цркве не би “подвукла гордост светске власти” (8. канон Трећег Васељенског Сабора);

У духу очувања јединства Цркве и вековног поретка древне (1920. године васпостављене) Пећке Патријаршије, признатог и потврђеног стеченим правима и обичајима као и сагласношћу свеукупне Православне Цркве васељенске (ср. Томос Цариградске Патријаршије, бр. 1148 од 19. фебруара 1922. године);

Поштyjући углед Митрополије црногорске и њену историјску улогу у животу Црне Горе, која је поново стекла своју државност, као и шире;

Ради што успешнијег остваривања спасоносне мисије Цркве, овај Свети Архијерејски Сабор одлучује:

Православну цркву у Црној Гори сачињавају Епархије Српске Православне Цркве: Црногорско-приморска, Будимљанско-никшићка, као и делови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.

Епископи наведених епархија сачињавају Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори, који ће се, под председништвом Архиепископа Цетињског (како гласи његова стара титула) и Митрополита Црногорско-приморског, по потреби састајати ради саветовања и доношења одлука из његове надлежности. Једна од основних дужности Епископског Савета Православне Цркве у Црној Гори јесте да у сарадњи са државом Црном Гором и њеним надлежним органима покрене и да помаже израду и доношење Закона о положају Православне Цркве и различитих верских заједница у Црној Гори; да предузме све потребне мере у циљу заштите свеукупне духовне и материјалне, покретне и непокретне имовине Православне Цркве у Црној Гори, као и на доношењу Закона о реституцији национализоване и одузете црквене имовине после Другог светског рата. О своме раду Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори је дужан, сходно утемељеном канонском поретку да извештава Архијерејски Сабор.

izvor: mitropolija crnogorsko-primorska, mart 2008

http://www.mitropolija.cg.yu/svetigorapres/Saopstenja/ASbr95zap208.htm  

+++

МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ И ЕГЗАРХУ СВЕТОГ ТРОНА ПЕЋКОГ Г.АМФИЛОХИЈУ ПОТВРЂЕНА ПОЧАСНА ТИТУЛА АРХИЕПИСКОПА ЦЕТИЊСКОГ

Титула архиепископа цетињских, раније зетских, а у исто вријеме митрополита црногорско-приморских, почасног је и литургијског карактера.

Први Митрополит Црногорски и приморски са почасном титулом Aрхиепископа био је Ромил Први из 1530. г. за вријеме турске окупације Црне Горе. Његов наследник, Митрополит Црногорски и приморски, такође Aрхиепископ Цетињски био је Василије из 1532. године (епископ Шумадијски Сава: „Српски Јерарси од 9 до 20 века“ – 1996. г.)

Опште је познато да су се и Петар II Петровић Његош и Митрофан Бан такође потписивали као архиепископи. Почасна и литургијска титула Архиепископа Цетињског – Митрополиту Црногорско-приморском Г.Амфилохију на последњем Сабору Архијереја Српске Православне Цркве потврђена је због њеног историјског континуитета, као што је, уосталом, и титула Егзарха Светог Трона Пећког потврђена последњих година, а која следује титули коју су носили митрополити црногорско-приморски од Василија Петровића – Његоша (1750-1766) до Митрофана Бана (1885-1920), после пада Пећске Патријаршије под турску власт.

СЛУЖБА ЗА САОПШТЕЊА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

izvor: spc.yu; 08.06.2006

http://www.spc.yu/Vesti-2006/06/08-06-06-c.html#cet

 

+++ 

Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора – мај 2006. године

27. мај 2006 – 7:00

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, одржано је, од 15. до 27. маја, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.

На почетку рада Сабор је узнео благодарност Господу и изразио радост свих својих чланова због успешног опоравка Његове Светости Патријарха по његовом изласку са Војно-медицинске академије, где се налазио на лечењу.

Сабор уједно изражава радост због успешног настављања радова на унутрашњем уређењу Храма Светог Саве на Врачару, похваљује задужбинарску ревност досадашњих добротвора и приложника и позива вернике Српске Православне Цркве да и надаље, са љубављу и пожртвованошћу, својим прилозима граде овај Храм који све нас гради.

Ове године се навршава осам стотина година од подизања манастира Жиче, наше велике светиње и првог, светосавског седишта аутокефалне Српске Цркве. Такође је обновљена Саборна црква у граду Нишу, а завршена је и изградња здањa призренске Богословије Светих Кирила и Методија, привремено смештене у истом граду. Имајући у виду ове чињенице, Сабор је одлучио да своје следеће редовно заседање, најесен ове године, одржи у Жичи и Нишу, када ће бити извршен и чин освећења Саборнога храма и Богословије у Нишу. Сабор позива све вернике Српске Православне Цркве на молитвено учешће у овим благодатним збивањима, из којих црпемо неуништиву духовну радост, јачу од свих невоља и искушења којима смо изложени.

Као и увек, Сабор је превасходну бригу посветио свештеном јединству Цркве и очувању њеног неприкосновеног канонског поретка, како у оквирима наше помесне Цркве, тако и на плану спасоносне мисије Православне Цркве широм васељене. У том циљу Сабор је и овог пута, као и свих ранијих година, изразио спремност Српске Православне Цркве да настави дијалог са јерархијом у Републици Македонији која је још у расколу, како би се васпоставио редован канонски поредак и пуно, благодатно јединство у читавој Цркви. Да би се створили елементарни услови за тај дијалог, односно да би се отклонила свака могућност мешања ванцрквених чинилаца у болни унутарцрквени спор, Његова Светост Патријарх је, у име Сабора, упутио писмо господину Бранку Црвенковском, председнику Републике Македоније, у коме је затражио потпуну аболицију за Његово Блаженство Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Јована, изложеног политички мотивисаним кривичним гоњењима, укључујући и затворске казне. Као добар пример превазилажења раскола Сабор истиче пример васпостављања евхаристијског општења између Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве, у чему је Српска Православна Црква помогла колико год је више могла.

Свештенство, монаштво и верни народ у Црној Гори Сабор позива да и сада и убудуће, без обзира на политичке прилике, сведочи своју веру, наду и љубав према свима, увек и изнова градећи мостове братског разумевања и споразумевања.

Сабор је данима, одговорно и аналитички, разматрао тешко стање на Косову и Метохији, као и нагомилане проблеме у животу Епархије рашко-призренске. Сабор је пружио максималну подршку овој мученичкој Епархији у невољама које је сналазе споља и изнутра. У циљу делатног доприноса очувању слободе, правa и имовине Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, Сабор је упутио трочлану делегацију да, у оквиру преговарачког тима Србије, 23. маја узме учешће у садашњој фази преговорa о нашој јужној покрајини. Исто тако, чланови Сабора су, на челу са Његовом Светошћу Патријархом, о празнику светих Кирила и Методија и светог Никодима, архиепископа пећког, посетили Пећку Патријаршију и у њој саборно служили свету Литургију, како би још једном засведочили бригу Цркве за њен верни народ и светиње на Косову и Метохији.

Том приликом Патријарх и архијереји су народу упутили речи очинске љубави и охрабрења пред страшним изазовима овог историјског тренутка, обремењеног страдањима и неизвесношћу, а политичким чиниоцима снажан апел да се расељеним Србима омогући повратак и миран, безбедан и достојанствен живот на вековним огњиштима. Уједно су још једном пружили подршку започетом процесу обнове порушених српских православних светиња и изразили наду да ће се обнова храмова и манастира порушених у мартовском погрому 2004. наставити обновом и свих осталих, порушених од 1999. године па наовамо, али и да ће она бити праћена свеопштом духовном обновом и народним препородом. На крају су позвали вернике да љубе не само оне који нас љубе него и оне који нас не воле, да праштају и моле за опроштај, да теже миру и помирењу.

Веома озбиљна пажња посвећена је, даље, црквеној просвети и школству, школској и парохијској катихизацији деце и омладине, животу наше Цркве у расејању, обнови манастира Хиландара на Светој Гори, међухришћанским и међурелигијским односима у перспективи развијања искреног дијалога и сарадње на плану општег добра, као и духовно-моралном стању у нашем друштву, оптерећеном ужасима криминала, дроге, беле куге и самоубистава.

Сабор је основао свој Одбор за проучавање страдања Српске Православне Цркве и српског народа у рату у Босни и Херцеговини од 1991. до 1995. године. Такође је одобрен текст Основног уговора између Српске Православне Цркве и Републике Босне и Херцеговине и усвојене постојеће иницијативе да прах Николе Тесле буде сахрањен на Светосавском платоу на Врачару.

Такође, Сабор је топло поздравио доношење закона о Црквама и верским заједницама и закона о враћању одузете црквене имовине у Скупштини Србије.

Сабор је од дела Епархије шабачко-ваљевске формирао нову Епархију, Ваљевску. Досадашњи Епископ шабачко-ваљевски г. Лаврентије од сада је Епископ шабачки, а за првог епископа новоосноване Епархије ваљевске изабран је досадашњи Епископ аустралијско-новозеландски Новограчаничке митрополије г. Милутин. За Епископа упражњене Епархије аустралијско-новозеландске изабран је јеромонах Иринеј (Добријевић). За Епископа већ дуже време упражњене Епархије западноамеричке изабран је Епископ хумски Максим. Најзад, настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви, архимандрит Антоније (Пантелић), изабран је за викара Патријарху српском са титулом епископа моравичког, с тим да и даље обавља дужност настојатеља московског Подворја. Чланови Светог Архијерејског Синода у новом сазиву су Митрополит загребачко-љубљански г. Јован и господа Епископи зворничко-тузлански Василије, бачки Иринеј, тимочки Јустин, бихаћко-петровачки Хризостом и милешевски Филарет.

izvor: spc.yu

http://www.spc.yu/sr/saopstenje_za_javnost_sa_redovnog_zasedanja_svetog_arhijerejskog_sabora_maj_2006_godine





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo