Вести

U poslednje vreme…hmm, da li je baš tako? Ili je to kulminacaija onoga što se kroz vreme nagomilalo, nečistota i nemoral izviru iz svakog ugla današnjeg sastava Episkopata SPC.

I tako, dok ovde u Kanadi srpska zajednica nastoji da resi jedan psihijatrijski slučaj što se zove Đokić Junior. I dok, ta se ista zajednica bori sa nedostojanstvom koje se čak i do samoga oltara proteže. Koje nedostojanstvo crkvu za koju nema nikakvih moralnih predrasuda i obaveza nastoji da gotovo u štalu pretvori, i sa divnim čudom uspeva da pridobije auditorium, koji je zarad nekavog svog imaginarnog i iracionalnog interesa u stanju, da i balegu koju iz usmrdelih usta jedan nedostojni pop ispušta proguta. I dok taj isti pop odlazi sa tim svoim auditoriumom u Anglikansko groblje???

Tamo gde je i bog davno rekao laku noć, pa na svoje ime kupuje nekakvu kapelu. Možda ni to nije čudo, jer je nedostojni pop svojevremeno nasrnuo i na takvu ličnost, kakv je bio vojvoda Momčilo Đuić, konačno krenuo stopama svoga vođe Šlosr Maršala. Ne zaboravimo komusti su i onda kada su na svoga vođu navalili granitnu stenu da se ne povampiri, još uvek uzvikivali da sa njegovoga puta ne odstupaju, a put je ipak kada je mrtvac u pitanju u grob ih vodio. I eto jedan pop za koga i sam vojvoda Momčilo s pravom reče da ima šuplju glavu, izabrao je svoj put, odvede sebe pravo u groblje. On sada tamo u jednoj zabiti može da ispušta i ispumpava svoje balege, do mile volje, jer ga tu osim njegovog auditoriuma, koji ne razdvaja crkvu od štale niko neće moći, a ni hteti drugi da čuje.

I na kraju, oni koji ne razlikuju crkvu od štale i ne zaslužuju bolje, već i samo neka nastave, da sebe lažu kao što su to radili u doba Šloseraja, i u ,,Vestima“ neka slobodno pišu što im drago. Ja te i takve vesti u ,,Vestima “ i onako ne čitam, niti njihovog popa propovedi za dobro uzimam. Izuzev kada mi poenki put, kao i sada neko ne pošalje slavopoj nekakve štrkljave Gordane. Bar tako za nju vele oni koji su je videli, a ja je nikada video nisam, ali sve ono što sam do sada bar letimično pogledao što ona piše navodi me na uzor, da se čak za takvu i ne raspitujem. Jer ako je i ona takva kakvi su joj članci, onda ne želim da preživim strah od rugobe. Eto kako rekosmo, takvima je sve jedno da li su u crkvi ili u mestu gde se ispred, ali ovoga puta, anglikanske crkve nemaju ikonostas, i balege upotrebljavaju.

Svaka pojava ima svoj uzrok, pa i ovo ludilo. Upravo baš tako. Koje je zahvatilo nedostojne, koji mantiju na sbi nose mora da ima svoj uzrok i svoje poreklo. Uzrok i porklo su nedavna prošlost šloserskoga sistema, koji nam je u nasleđe ostavio porušenu tvrđavu, koju ni Otomanlije nisu uspeli bili da poruše, a to je onaj bedem za koji penik reče, ,,do tog kamena, do tog bedema.“ Šta bi on danas imao da kaže kada bi se umesto sa tim bedemom sreo sa recimo jednim, kako on sebe nazva Dr Fucakovim?

I nije samo tako u Kandi, nego i drugde, i na mnogom mestima od Vankuvera, preko ostatka Sbije, pa sve do daleke Australije, progovara neki tihi ali gromoglasni odjek. ,,Obnovite moje rusevine.“ I evo ustaje Vaskoliko Srpstvo, iz mučeničkih rana, iz pepela. Diže se iz ruševina, i pod stegom jeca, pa kaže. ,,Ti si naša dika i naša lepotica, i mi te ne damo, da te bezumnici, neuračunljivi nastranjaci dokusure.“ Čačak, Ibar, Sopoćani, Sveto Preobraženje, Kaona, Studenica, Nova i Stara Gračanica, od Vankuvera, do Sidneja ustaju krepe se i dostojanstvom se od nedostojnih brane.

Vidimo šta nam sve rade, ali da se ovoga puta zadržimo na temi Dobrijević, koga verujući narod spravom nazva papski nuncije.

Nije poznato da li bi i čist ludak, onaj koji je podlegao psihijatrijskom tretmanu bio u stanju da tako nešto kao ovaj devijantni i ko zna čime i kavim bolestima oboleli patološko – gramežljivi lažov i prodata duša, bio u stanju da izvede. Ludak za sigurno tako nešto ne bih imao mogućnosti, pošto se ludaci izoluju. Ali jedna osoba, zbog koje je i njen sopstveni otac izvršio samoubistvo i to iz revolvera, velikog kalibra, na dan krsne slave, može mnogo više i gore da napravi. Mada u nekim postupcima beskrvni je on trojnik braće Đokića, ipak u nečemu ih je još i nadvisio. Bez suda, razloga, bez ikavog ljudskog dostojanstva osudio je on, predisponirani, ako i toga ima, a na to oni koji su stručniji od mene, mogu dati odgovor, genetski samoubica, je osudio u jednom momentu, kako on kaže deklarativno, ekskomunicirao 150 ljudi??? Jozef Ratzinger, koji je sa njegovim Bogom zborio o seksu nedavno, bi ovakvoj ludoriji zavideo.

Da li neko normalan, može i pored ovagvoga čina, danas, da stane i da kaže, pa on to radi zato što je vladika, i da na sve ovlaš i olako kroz prste progleda? Na žalost u jednom društvu kakvo je naše srpsko, danas, koje je decenijama bilo izloženo staršnoj indoktrinaciji ima i takvih, koji se posistovećuju sa psihijtriskim slučajevima, i daju im parvo i odobravaju, njihove postupke, isto onako kako su to činili u doba kada im se silom nametalo da progutaju bubunjasti deformitet šloser – maršalski. Oni danas gutaju i svaki deformitet iako im ga više niko silom ne nameće, pa su kult šloserizma zamenili kultom mantije. Da li nekada postoji i istina Frojdove teorije o društvenom deformitetu. Za moderni američki deformitet, lansiran strogom medijskom indoktrinaciom, Frojd je dao odličan odgovor. A zar nama Srbima da se tako nešto da, dozvoliti i dogoditi?

Američki čovek nije imao ni Svetoga Savu, ni Slavne Nemanjiće, niti Karđorđeviće. Nije imao Nikolaj, Njgoša, Vasilia Ostroškog niti pak Petra Cetinjskog., niti avu Justina. A mi Srbi jesmo. Zašto da njih izdamo zarad nedostojanstvenih i grešnih, koji nemoral, pljačke crkvenih dobara zagovaraju, i zougrću pod plaštom neistine, i krivim tumačenjem kako pravila Sv. Apostola, tako i načela Vaseljenskih Sabora. Ustav i utemeljeni poredak naše SPC, nipodaštavaju, a koriste ga onako kako njima odgovara, krivo ga tumačeći. Kao tobože imovina crkve po kanonima pripada vladikama i sveštenstvu. Kad ih pitamo gde to piše? Oni odgovora nemaju. Pa čak, idu do te mere da i legana dokumenta krivotvore i pokušavaju da preinače.

A nama ava Justin, jednom savršeno poruči. Ruho ne pravi čin nego delo. Pa zato oni koji samo u ruho gledaju, da uprostim u mantiju, a ne zagledaju šta se ispod mantije krije, i ne zapitaju se zašto nekima koji mantije nose oči ne miruju. Takvi na bilo kom nivou su se poistovetili sa njima. A oni su se sa huliganima i običnom ulicom prave partnerstvo.

I nema sumnje da je na predhodnom SA Saboru taj isti Dobrijević izabran i izglasan za episkpa, hirotonisan dan ili dva kasnije i postavljen na tron eparhije Austarlijske. Bilo je to nekim čudom, kada pojedini poput episkopa banatskog Nikanora, ne slažući se sa tim činom napuštaju SA Sabor u znak protesta. I patrijarh Pavle, za koga autor ovih redova, i dalje tvrdi da je on do sad bio najgori od svih srpskih Patrijarha, u znak protesta ne prisusdtvuje Hirotoniji nečastivog Dobrijevića. I eto taj i takav Dobrijević protiv koga je i sam Pavle ustao, danas u Australiji pravi kako bi mi to rekli lom.

Prisetimo se samo da je na tom istom SA Saboru, bila žučna rasprava i ustanovljeno pravilo da se Liturgiski Obredi ne smeju kršiti. Pa je zato veoma čudno kako to da jedan ekumenista Dobrijević, za koga se pouzdano znalo, da će biti nepokoran i neposlušan odluci Saborskoj, baš on bude izglasan i prizveden u čin episkopa? Za one oglašene izdajnike i vatikanske okolišare, koji su se nastanili i ugnezdili ranije u Episkopat SPC da su za Dobrijevića glasali, to ne čudi. Nego taj čin ozbiljno dovodi u pitanje iskrenost, i da li su namere onih koji su i zaista uzeli žestok stav protiv ekumenista, na prošlogodišnjem SA Saboru, bile časne i poštene.

Neka mi nezamere oni vladike, koje ja najviše cenim, i dalje ostajem uz njih, i njihovu desnicu. Neću ih po imenu danas prozivati. Ali predhodno se pitanje i na njih odnosi. I da ih još upitam. Da li je ovo bila greška? A ako jeste onda kave vrste, je ta greška bila? Ako se na prošlom SA Saboru napravila tolika greška, da je jedan gotovo psihijtrijski slučaj ušao u Episkopat SPC. Dolazi novi SA Sabor. On je tu i taj SA Sabor mora da ispravi grešku počinjenu prošle godine.

Pitanje Dobrijevićevo mora biti stavljeno na dnevni red. I ne samo njegovo, nego i svih onih krajnjih deformiteta kao što su Ignjatije Midić, dva brata Đokića, Hrizostom Žički, Jovan Mladenović. Svi oni kao krajnje psihički nestabilni, rastrojeni i u krajnjoj liniji nepoželjni u redovima Episkopata SPC, moraju biti preispitani. Njihovo pitanje, podvalčim još jednom mora biti stavljenona na dnevni red. Ako za rad ničega drugog, ono zarad spasa i ugleda SRPSKE PRAVOSLVNE CRKVE!

Drugo nam ne preostaje. Ili oni van Episkopata, ili nam predstoje nove podele, raskoli i boga pitaj šta još sve ova nezdrava sredina može da izrodi. Jer, ne može biti episkop onaj koji toleriše jednog nedostojnog popa da ispred oltara upotrebljava reči kao što smo čuli i videli, baljezganje, ili pak da se toleriše postupak jednog episkopa koji kaže, nekome: “Tebi za ovo neko može glavu da razbije.“

Ovakav rečnik nije upriličen, i to je ravno jeziku i mentalitetu ulice!

Janko Bojić