Вести

Ljubljana, 28. marta – Slovenačko predsedništvo Evropske unije na čelu sa ministrom spoljnih poslova Slovenije Dimitrijem Rupelom naumilo je da tokom neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU, koji je počeo danas na Brdu kod Kranja,

upriliči i susret predstavnika Srbije sa „kosovskim premijerom Tačijem”, saznaje „Politika” iz diplomatskih izvora. MSP Slovenije je detalje o dolasku Hašima Tačija „iz bezbednosnih razloga” čuvalo u konspiraciji sve do početka sastanka, kada je predsedavajući ministrima spoljnih poslova EU i šef slovenačke delegacije Dimitrij Rupel potvrdio da je u ime Kosova pozvan premijer Tači.

Tači je, kako izveštavaju ljubljanski mediji, jedini premijer koji prisustvuje ovom skupu, a u subotu će se ministrima spoljnih poslova EU pridružiti kolege „iz zemalja zapadnog Balkana”, kada će jedna od glavnih tema biti evropska perspektiva zapadnog Balkana i situacija u regionu posle proglašenja nezavisnosti Kosova. Rupel je objasnio da je prisustvo kosovske delegacije (na čelu s Tačijem) susretu ministara EU „u skladu sa njenim zakonitim statusom”.

Dolazak ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića u Ljubljanu očekuje se večeras (petak), dok su u mondeni kompleks Brda kod Kranja već stigli svi ostali gosti na čelu sa Havijerom Solanom i evropskim komesarom Benitom Ferero-Valdner. Prvi dan susreta posvećen je Bliskom istoku i Siriji, kao i odnosima EU i Rusije. Rupel je najavio posebno saopštenje slovenačkog predsedništva EU koje će ponuditi „neke nove ideje u pogledu evropske perspektive zapadnog Balkana”, uz naglasak da će crvena nit susreta biti kako pomoći Srbiji da „u ovo teško vreme što lakše istraje na putu ka EU” a da Slovenija tu „nađe odgovor na osnovno pitanje kako urediti situaciju na Kosovu, pri čemu nas zanima pitanje evropske misije Euleks”.

Rupel otkriva da će službena Ljubljana tražiti i odgovore kako ubrzati napredovanje Makedonije ka EU i kako ubrzati približavanje Crne Gore i BiH uz Hrvatsku, koja je već na dobrom putu ka EU otkako je odustala od sprovođenja zaštitne ekološko-ribolovne zone u Jadranu. „U ovom trenutku je najaktuelnije pitanje podsticanja Srbije i njene evropske perspektive. Nadam se da će nam ovog puta uspeti da ubedimo naše srpske prijatelje da ih EU želi, da želi napredovanje Srbije i da želi da ona sredi postojeće probleme da bi mogla da nam se pridruži”, naglasio je Rupel snagu „prijateljskih poruka” s Brda da Srbija postane članica EU. Zato će na subotnjem delu zasedanja u nekadašnjem letnjikovcu Karađorđevića kod Kranja biti „potvrđena i osvežena Solunska agenda”. Rupel je uoči predstojećih izbora u Srbiji ponovo podgrejao i obećanjima koja nije štedeo ni uoči predsedničkih izbora u Srbiji, kada je partnerima iz srpske vlade olako pominjao očekivanja da će Beograd krajem januara potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Kao što je poznato, od toga nije bilo ništa jer se slovenačka diplomatija „zaletela” u davanju obećanja demokratskim snagama u Srbiji, ali nije uzela u obzir jako protivljenje Belgije i Holandije. Slovenija je potom lansirala „utešnu nagradu” u obliku predloga da Srbija umesto SSP potpiše Politički sporazum sa EU, a sada se ponovo vraća na taktiku s početka godine, pa je Rupel pomenuo da bi „Unija mogla uskoro da ponudi Srbiji novi, povoljniji vizni režim”.

Cilj ponude je da se građanima Srbije predoči kao prioritet podrška ulaska Srbije u Uniju. Rupel tvrdi da bi sporazum o vizama mogao brzo da stupi na snagu. „Nadam se da će biti potpisan uoči parlamentarnih izbora u Srbiji”, rekao je on, natuknuvši da će slovenačko predsedništvo izneti i „neke nove ideje o odnosima Srbije i Unije”. Ovoga puta je bio oprezniji u nuđenju „šargarepe” Srbiji po pitanju izgleda da uskoro potpiše SSP. Da takva obećanja nisu realna otkrivaju najnovije izjave belgijskog i holandskog ministra spoljnih poslova. Oni su na Brdu ponovo rekli da se protive da Srbija postane kandidat za članstvo u EU dok ne isporuči ključne jugoslovenske ratne zločince. Još pre susreta u Sloveniji, belgijski i holandski ministri spoljnih poslova objavili su zajedničku platformu u članku u kome su napisali da bi EU izgubila „sav kredibilitet” ako snizi svoje uslove za članstvo Srbije u EU.

U belgijskom dnevniku „Standard” su De Guht (Belgija) i njegov holandski kolega Maxim Verhojgen zapisali da „Srbija pripada Evropi” ali da obe države, za razliku od ostalih zemalja članica EU, „ne žele da dostignu taj cilj slabljenjem uslova za članstvo koje je EU postavila Srbiji”. Da bi neka država mogla da postane članica EU mora biti demokratska, da ima delotvorno tržište i da poštuje ljudska prava; uveravanja srpskih lidera da Srbija sarađuje sa haškim tribunalom, iako ne uspeva da locira Karadžića i Mladića, međutim, prema informacijama agencije AP, polako nailazi „na simpatije unutar Evropske komisije”.

Deo novosti koje je Slovenija pripremila za skup kod Kranja odnose se i na međukulturni dijalog, što je prioritet slovenačkog predsedavanja, pa je prvi put propagirana potreba o nuždi dijaloga između Srba i Albanaca sa Kosova, što je po Rupelu jedan od ključnih zadataka. Do sada je Brisel insistirao na dijalogu između Izraelaca i Palestinaca. Uz to je na dnevni red ugurano i pitanje Tibeta, a Rupel je obznanio da EU „još nema zajednički stav o bojkotu olimpijskih igara u Kini”, mada ne veruje da će u Uniji zbog toga doći do raskola. Dodao je da je „erupcija” tibetanskog pitanja nastala spontano, pošto je dnevni red neformalnog samita ministara spoljnih poslova EU već bio dogovoren, ali uprkos tome će uslediti pismeno saopštenje o nemirima na Tibetu.

Svetlana Vasović-Mekina; POLITIKA
[objavljeno: 29/03/2008]