Predsednik Srbije se obratio redakciji povodom članka o imovini pokojnog gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića sa zahtevom da nadležnim državnim organima dostavimo sva saznanja, činjenice i eventualne dokaze na osnovu kojih je napisan tekst „Nasledstvo na tri dela”
+++
Poštovani gospodine predsedniče
„Politika” je uvek otvorena za razgovor o novinarskim standardima koje neguje i o uređivačkim odlukama koje donosi. Svakodnevno objavljujemo kritike čitalaca u listu i rado ispravljamo greške do kojih u procesu proizvodnje neminovno dolazi. Vaše pismo, međutim, objavljujemo na naslovnoj strani, ne samo zbog značaja vaše funkcije, već i zato što ono, po našem mišljenju, predstavlja pokušaj mešanja vlasti u uređivačku politiku.
Sva saznanja koja naši novinari prikupe objavljujemo svakog dana na stranicama lista. Informacije ne prikupljamo za potrebe državnih službi, već isključivo u interesu prava javnosti da zna. Državni organi se o saznanjima novinara „Politike”, prema tome, mogu informisati na stranicama lista.
Dozvolite mi da vas podsetim da su kontroverzne informacije o zaostavštini pokojnog Nenada Bogdanovića dospele u javnost i pre nego što ih je „Politika” prenela. Mi nismo stvorili tešku situaciju u kojoj se našla porodica, kao i lični i politički prijatelji Nenada Bogdanovića. Mi smo o njoj samo obavestili čitaoce, što oni i s pravom očekuju od nas.
Neka nadležni državni organi rade svoj posao, a novinari „Politike” će da rade svoj, u skladu sa zakonom i etičkim standardima. Nadam se da ih vaša intervencija s vrha državne i političke vlasti neće zaplašiti. Iskreno verujem da vam to nije ni bila namera.
S poštovanjem,
Ljiljana Smajlović,
glavni i odgovorni urednik „Politike”
[objavljeno: 29/03/2008]
Interesantno je to da niko ne spominje zaostavstinu pokojnog Zorana Djindjica koja je isto tako javno otvorena kod njegovog advokata.I to je isto tako bilo objavljeno u nekim Beogradskim novinama gde sam i ja za to saznao kao i sada ovo.
Zoran Djindjic ako me pamcenje ne vara,ostavio je oko 68 miliona ondasnjih nemackih maraka.Ostavio je kucu u Nemackoj i Austriji kao i po biznis kompjuterskih chipova u doticnim zemljama.Ostavio je i avion u Cirihu kao i jednu farmu u Argentini.
Njegovoj udovici Ruzici i maloletnoj cerki poklonjena je vila na Dedinju,kao treba im.Ruzici je ponudjena ministarska stolica koju je ona tada odbila,ali je prihvatila neki posao u ministarstvu.
Zoran je studirao u Nemackoj i Austriji i posle studija nije tamo dugo radio.Iz Nemacke je javno pozivao NATO da jos vise bombarduje Slobodana Milosevica,kao da Slobodan tada nije bio u Srbiji.
I za ono relativno kratko vreme koliko je bio predsednik vlade Srbije ne verujem da mu je tolika plata bila da bi ustedeo za toliki imetak i toliki kash.Od dede mu sigurno to nije ostalo.
Komunisti i Milosevicevci su se nakrali,ali izgleda ova nova mladja oligarhija je sve nadmasila,njima zaista nema pramca.Vecina njih skolovanih u inostranstvu,vecina u sadasnjoj vladi poseduje drzavljanstvo nekih Zapadnih zemalja i sa tolikom lovom ako zatreba zacas ce se naci napolje kao Marko i Mira.
Onda nije ni cudo zasto nam je slomljena vojska,milicija, standard toliko nisko pao i zasto smo gubili 10 godina Kosovo i Metohiju jer su to sve vodili ovi Srpski izrodi koji su iznikli iz Titovog jajeta.
I cudno je,zaista cudno da se sve to vec zaboravilo i da niko ne pravi neku paralelu izmedju pokojnog Bogdanovica i Djindjica,valda zato sto je ovaj drugi zavrsio nasilnom smrcu.I za to jos neznamo koji su pravi razlozi zasto se to desilo,ko je stajao pozadi toga?! O tome niko vise ne pise pa se verovatno sada predsednik Srbije Tadic buni zast o se objavljuje da je gradonacelnik Beograda ostavio tolike milione EVRA za koje niko zvanicno nezna odakle mu. I ko zna sta je jos ostavio za sobom jer evo drzava se mesa da se ISTINA ne sazna.
Da se g. Tadic odlucio da protestno pismo sroci na zaglavlju pisma svoje, Demokratske stranke, ne bi bilo ni upola tako strasno kako se sada cini. Jer i politicka stranka je jedan obican Pravni subjekt kao i neka firma, na primjer. I stoga bi se moglo ocjeniti kao pokusaj mjesanja u redakcijsku politiku dnevnika Politika. Ali i to samo pod uslovom da je jedan od drugih lidera DS pismo sa obrascem DS potpisao. Medjutim, pismo sa memorandumom Predsjednistva Srbije i potpisano od samog predsjednika drzave – jeste vise od pokusaja mjesanja – to je akt mjesanja sa predumisljanjem. Kao sto nije ni slucaj da se u tu svrhu koristilo zaglavlje predsjednistva drzave Srbije. Na takav evidentan cin nedopustenog mjesanja u korist jednog zivog ili preminulog clana DS, Tadic nikada ne bi nadosao da nije vec predugo na polozajima koji su ga razmazili i lisili osjecaja za mjeru. Na srecu, Srbija je daleko od 60-tih godina proslog vjeka kada Josip Broz Tito prebacio sudovima „da se drze zakona ko` pijan plota“.