Вести

Sidnej: Humanitarni dan „BRAĆA BRAĆI“ u Bonirigu. I na ovaj način odata zahvalnost „braći i sestrama koji svojim životom čuvaju našu svetu kolevku i naše svetinje“

+++

Tokom humanitarnog dana „Braća braći“, održanog ove nedelje u Srpskom nacionalnom centru u Bonirigu, za srpski narod na Kosovu i Metohiji sakupljeno je 7.870 dolara. Ovo je bila akcija na koju su zajednički pozvali crkveno-školska opština Sveti Georgije iz Kabramate, Pokret srpskih četnika i domaćin iz Boniriga. Kako je najavljeno, ovakva druženja biće organizovana i ubuduće kako bi se, i na taj način, „odala zahvalnost našoj braći i sestrama, Srbima i Srpkinjama, koji svojim životom čuvaju našu svetu kolevku i naše svetinje“.

„Kao kod kuće“

Helmut Metz je po profesiji novinar, na dužnosti glavnog urednika „Badišes tageblata“. Dok igra šah veli da se susreće sa mnogo ljudi iz bivše Jugoslavije, a sa Velimirom ga dele brojni turniri i dugogodišnje prijateljstvo, pa se i ovde, u Bonirigu, osećao kao kod kuće.
Od 18 partija igranih u Bonirigu dobio je 14, a četiri završio remijem. Remizirali su Kole Đorđević, Kosta Todorović, Nikola Knežević, Đuro Pilja.

Na početku programa u nedelju tokom kojeg su nastupile sve grupe folklornog ansambla Srpskog centra pod vođstvom Gorana Nikolića i đaci Nedeljne škole srpskog jezika „Vuk Karadžić“ iz Kabramate, Nataša Tamburić je pozvala Srbe da se ujedine i ne dozvole otimanje srpske svete zemlje. Posetiocima u punoj dvorani obratili su se i predsednik Centra Tihomir Novaković, protojerej-stavrofor Đuro Đurđević i Neđo Balać.

Uporedo sa programom u velikoj dvorani, u sali na gornjem spratu Srpskog centra održana je šahovska simultanka koju je organizovao ovdašnji klub „Svetozar Gligorić“. Simultanku je na 18 tabli igrao majstor FIDE Hartmut Metz, gost iz Nemačke. On će do kraja ovog meseca igrati na međunarodnim turnirima u Kanberi i Sidneju. U Bonirig ga je doveo njegov prijatelj i šahovski kolega iz lokalnog kluba u Baden Badenu Velimir Kresović.

– Imam ovde rodbinu i prijatelje i već sam bio ranije. Sada sam zatekao potpuno obnovljeni centar u Bonirigu, u sasvim drugačijem ruhu nego kad sam bio prvi put. Inače, u Nemačkoj sam od 1987. godine. Radio sam kao električar, a sada radim na protivpožarnoj zaštiti.

Koliko njih dvojica ostaju ovde, dva meseca, pitamo Kresovića.
– Toliko slobodnog vremena niko nema u Nemačkoj. Imamo na raspolaganju, nažalost, svega tri i po nedelje i idemo nazad – objašnjava Metz.
Veliko porodično druženje posvećeno sunarodnicima u otadžbini trajalo je tokom celog dana.

S. P. 19.03.2008, Australija