logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Политика, Актуелно, Религија    Аутор: Срђан Марјановић    697 пута прочитано    Датум: 17.03.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Obnovljena Crkva svetog Đorđa u Prizrenu (posle rušenja 2004) (Foto Info-služba SPC) Radovi na rekonstrukciji crkava i manastira u martovskom pogromu se izvode nestručno i lošim materijalima, tvrdi dr Milan Glišić, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu

+++

Radovi na obnovi crkava i manastira porušenih u martovskom pogromu 2004. godine na Kosovu i Metohiji izvode se nestručno, lošim materijalima i bez poštovanja restauratorskih uslova, stručna je ocena dr Milana Glišića, profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

– Sanacija objekata koje sam pregledao uglavnom je u konstruktivnom smislu nekvalitetno urađena, a nisu poštovani ni osnovni principi zaštite kulturnog nasleđa. Ono što je učinjeno pod vidom „Rehabilitacije zajedničkog evropskog kulturnog nasleđa”, koje sprovodi Savet Evrope, jeste licemerje. Umesto korektne rekonstrukcije uglavnom se malterišu nesanirani zidovi i tavanice što krije oštećenja čime se stvara lažna slika o stanju spomenika kulture Srpske pravoslavne crkve – kaže ovaj naš stručnjak za sanaciju, adaptaciju i rekonstrukcija arhitektonskih objekata.

Na poziv Saveta za obnovu i izgradnju hramova Eparhije raško-prizrenske, Glišić je u dva navrata, prošle godine u oktobru i nedavno, uoči proglašenja nezavisnosti Kosova, obišao neke crkve i manastire koje rekonstruiše Komisija za obnovu Saveta Evrope.

U stručnoj analizi koju je uradio za Raško-prizrensku eparhiju konstatuje se da „do sada izvedeni radovi neće imati svoju funkciju jer će u kratkom intervalu dovesti do daljeg propadanja objekata koji su rekonstruisani na ovaj način”.

Profesor Glišić, koji je i član Revizione komisije za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije za objekte od značaja Ministarstva za infrastrukturu, obišao je u Prizrenu Sabornu crkvu svetog Đorđa, Crkvu svetog Đorđa Runovića, episkopski dvor i objekte pravoslavne bogoslovije, zatim Manastir svetog Arhangela, Crkvu Svete trojice u Đakovici, manastir Devič i Crkvu svetog Ilije i groblje u Vučitrnu.

Tako je na Crkvi svetog Đorđa u Prizrenu uočeno da unutrašnji fasadni zidovi imaju još jasno vidljive pukotine u spojnicama između kamenih blokova iako spolja objekat izgleda da je saniran.

– Konstrukcija krova je izvedena van svake konstruktivne logike, naime, izveden je krov znatno veće težine od prethodnog i oslanja se samo na požarom oštećene fasadne zidove, što ugrožava stabilnost crkve – objašnjava neke od uočenih propusta u obnovi prizrenske Saborne crkve ovaj arhitekta.

Kada je u pitanju Episkopski dvor, na kome se radovi ovog proleća privode kraju, najveći problem je što armirano-betonske tavanice uopšte nisu sanirane posle požara koji je usled velike količine uglja u suterenu trajao više od pet dana. Glišić kaže da armirani beton može da izdrži požar do dva sata. Ako je vatra duže trajala neophodno je uzeti uzorak i ispitati da li taj beton još ima odgovarajuću nosivost. – Betonska konstrukcija na vladičanskom dvoru je teško oštećena. Nisam primetio da je sanirana i majstori je samo prekrivaju gipsanim pločama, koje su lepe na oko kao i našminkana devojka – ističe Milan Glišić.

U manastiru Devič, jedinom objektu koji obnavlja srpska građevinska firma s Kosmeta, profesor Glišić je, između ostalog, utvrdio da se rekonstrukcija centralnog konaka obavlja bez ikakve konstruktivne, tehnološke i restauratorske logike. Na neojačanim zidovima suterena i prizemlja gradi se još jedan sprat i to bez ikakvih seizmičkih ukrućenja.

Kada je reč o Crkvi svetog Ilije u Vučitrnu ovaj profesor arhitekture kaže da cela „rekonstrukcija potpuno kompromituje građevinsku struku”. Tako je u izveštaju konstatovao da nisu sanirane pukotine u spojnicama nosećih zidova. Kamene ploče na krovu su postavljene na bitumensku hidroizolaciju tako da klize sa nje i padaju, a vlaga i dalje ugrožava zidove. Podovi su rađeni od kamena toliko lošeg kvaliteta da se rukama može lomiti.

Zato u svojoj analizi dr Milan Glišić predlaže da se ponovo utvrdi stvarno stanje konstrukcija, materijala i projektovanja po pravilima struke, a radovi izvode stručnom radnom snagom i pod kvalifikovanim nadzorom, jer će svaki drugačiji postupak dovesti do daljeg uništavanja svetinja na Kosmetu.

– Sve radove koje sprovodi Savet Evrope trebalo bi staviti pod apsolutnu kontrolu naših stručnjaka. Pitanje je kolika je stručna osposobljenost firmi koji rade na obnovi naših svetinja, jer u Srbiji postoje samo dva licencirana preduzeća za sanaciju spomenika kulture – objašnjava Glišić, koji je inače i sudski veštak po pozivu.

Milenko Pešić; POLITIKA
[objavljeno: 17/03/2008.]

+++ 

Vladika Artemije: Obnova je postavljena na pogrešan način

16. mart 2008. Izvor: Beta

Манастир Свети Архангели, Призрен, XIV век.Vladika raškoprizrenski Artemije izrazio je danas nezadovoljstvo odbnovom srpskih manastira i crkava uništenih tokom martovskog nasilja 2004. godine, ocenivši da je ceo taj proces postavljen na pogrešan način jer o njemu odlučuju oni koji su te svetinje uništavali.

“Ta obnova nema za cilj i svrhu stvarnu obnovu, jer o tome ne odlučujemo mi već oni koji su rušili i uništavali naše svetinje”, naglasio je vladika Artemije u izjavi za Betu.

Prema vladikinim rečima, pitanje obnove je postavljeno na pogrešan način jer je potpisivanjem Memoranduma o obnovi crkava i manstira u martu 2005. godine ceo proces prepušten predstavnicima međunarodnih organizacija i kosovskih institucija. “I Savetu Evrope i Albancima je bilo potrebno da se pred svetom pokažu kao demokrate, kao neko ko brine i o kulturnoj baštini srpskog naroda u cilju dobijanja poverenja radi proglašenja nezavisnosti Kosova”, ocenio je episkop i podsetio da je po tom memorandumu Srbija kao država isključena iz procesa obnove iako je po međunarodnom ugovoru dužna da brine o svojoj kulturnoj baštini.

Vladika je podsetio da je u poslednje tri godine nešto rađeno na obnovi ali da nijedna crkva, ni manastir ni objekat nije u potpunosti završen a ni vraćen u svoju funkciju. “Sve i da ih pozlate, ako u njih nema ko da dolazi da se bogu moli, one nisu privedene funkciji i obnova nije potpuna”, rekao je vladika i dodao da se dešava, kao i u slučaju Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, da nakon što radnici postave krov neko dođe i odnesu ga.

Episkop raško-prizrenski je ocenio da je Memorandum prestao da važi proglašenjem nezavisnosti Kosova jer su prestale da postoje privremene institucije koje su potpisnice tog dokumenta.

“Sada nam je ostalo da vidimo da li će uslediti makar i na takav način obnova ili će doći do novog rušenja i uništavanja naših svetinja”, kazao je vladika Artemije.

Vladika je rekao da će se potvrda za njegove reči naći i u knjizi, koja će se pojaviti za nekoliko dana, u kojoj su eksperti dali mišljenje o stanju srpskih svetinja.

U dvodnevnom nasilju koje je počelo 17. marta 2004. uništeno je 35 pravoslavnih svetinja, a od dolaska međunarodne misije na Kosovo juna 1999. godine oko 150.

 

izvor: BETA

preneto sa: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo