Вести

Albanasko jednostrano proglasavanje nezavisnost Kosova i njegovo priznavanje od strane Amerike i nekih zemalja EU dovelo je u pitanje bezbednost u svetu i vazenje postojecih zakona koji regulisu medjunarodne odnose i garantuju suverenitet svake medjunarodno priznate zemlje.

U citaonici istorijskog zdanja Kraljevskog kanadskog vojnog institute u Torontu odrzan je danas simpozijum na temu “Kosovo: Osporeno otcepljenje. Sta Kanada treba da cini” u organizaciji Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije i Rokford institute iz Ilinoja.

Priznavanjem “nezavisnosti” Kosova, Amerika i neke zemlje zapada su znacajno uzdrmale medjunarodni pravni sistem u svetu. “Mozemo da okrenemo ledja Srbima, saveznicima Kanade i Amerike u oba svestka rata, ali napustanjem Srba mi podrzavamo strasno zlo koje je vec pocelo da nas proganja,” naglasio je u svom izlaganju Tomas Fleming, director Rokford Instituta “Mi smo ne samo unapred opravdali zahteve svake separatisticke grupe koja trazi nezavisnost od postojece zakonite vlade vec smo, sto je jos gore, ponistili svaku pravnu normu medjunarodnog zakona kojom se bori protiv nasilne agresije.

Od sada ce se odnosi unutar drzave i medju drzavama, zahvaljujuci Dzordzu Busu, odmeravati na nacin kao je definisao folozof Tomas Hobes: “Bellum omnium contra omnes” – Rat svih protiv svih”, zakljucio je Fleming.

Pored toga sto je protivpravno porglasena nezavisnost srpske pokrajine, Kosovo je postalo i leglo kriminala – vazna karika u krijumcerenju heroina i trgovine ljudima kao i uporiste islamskog radikalizma. “Vazno je da razumemo kako su dogadjaji od pre deset do petnaest godina uticali na danasnji odnos snaga na terenu.,” rekao je Sunil Ram profesor Americkog vojnog Univerziteta.

“Poznati su nam balkanski kanali kojima se krijumcario heroin iz Avganistana a kojeg je uspostavila CIA uz pomoc ISI – pakistanske tajne sluzbe. To je bio osnovni izvor finansiranje americkih vojnih operacija u borbi protiv Sovjetskog Saveza. Ti balkanski “kanali” danas se sastoje od tri ogranka . Jedan od njih vodi kroz Kosovo a kontrolise ga KLA,” naglasio je Ram. U svom veoma interesantnom izlaganju povezujuci ranije americke vojne intervencije sa NATO agresijom na Srbiju 1999. godine, profesor Ram je objasnio i ulogu NVO (ne vladinih organizacija) kao sastavnog dela americkih vojnih snaga i operativnih akcija americke vlade na terenu . Kao primer naveo je rad Bernarda Kusnera, sadasnjeg ministra inostranih poslova Francuske, i njegovo delovanje kroz rad NVO “Lekara bez granica” u Avganisatanu a posle toga i na Kosovu.

Da Evropa nema jedinstven stav oko priznavanja nezavisnog Kosova i da “je podeljena nije nikakva tajna”, izjavio je Srdja Trifkovic, izvrsni director Fondacije lorda Bajrona. Trifkovic koji smatra da je bespravno priznavanje “nezavisnog” Kosova samo udaljilo Srbiju, izazvalo Rusiju i podelilo Evropu”.

Govoreci od nacinu na koji Srbija treba da se bori protiv odluke 28 zemalja i albanskih separatista na Kosovu, Trifkovic je zakljucio da nije sve izgubljeno za Srbiju navodeci primer da je 108 zemalja priznalo nezavisnu Plestinu Jasera Arafata dok je ovaj bio u Tunisu. Cak 72 zemlje i dalje priznaju Republiku Zapadnu Saharu koju je Maroko pripoio pre nekoliko godina. “Tempo kojim se priznaje Kosovo ne ide brzinom kojom je Amerika predvidela. Americi je trebalo 23 godina da odustane od priznavanja Tajvana kao nezavisne zemlje i prizna Kinu. Izgubivsi nezavisnot krajem 18. veka, Poljacima je uspelo da je povrate tek nekoliko decenija kasnije, 1918. godine. Jevreji su se dve hiljade godine pozdravljali ‘dogodine u Jeruslemu’ dok nisu ostvarili svoje namere,” zakljucio je Trifkovic.

Bivsi kanadski Ambasador u Jugoslaviji, Albaniji i Bugarskoj, Dzejms Biset , predsednik Fondacije lorda Bajrona se slozio sa misljenjem ucesnika simpozijuma koji su svojim izlaganjima jasno dali do znanja da su protiv nezakonitog, jednostranog proglasavanje i nasilnog otcepljenja Kosova od suverene i medjnarodno piznate drzave Srbije.

Ucesnike simpozijuma u Torontu je pozdravio general major u penziji Luis Mekenzi poslavsi pismo podrske u kojem naglasava da: “Kanada treba odlucno da podrzi 157 zemalja UN koje predvode zemlje sa najmnogobrojinijim stanovnistvom na svetu- Indija, Kina i Indonezija najmnogobrojinija muslimanska nacija, Rusija, Argentina, Grcka, Kipar i ne prizna bespravno, jednostrano proglasavanje nezavisnoti Kosova. Nezavisnot mora da se zasluzi uz postovanje odredjenih kriterijuma i postovanje pravnih normi. Kosovo se nije ni priblizno kvalifikovalo za takvo priznanje,” zakljucio je general Mekenzi.

U drugom delu programa simpozujuma u prepunoj sali Kraljevskog kanadskog vojnog institute, u prisustvu od oko 120 ucesnika vodila se ziva diskusija i o tome sta je Kanadjanima ciniti kako bi uverili vladu da ne popusti pritiscima svog juznog suseda, Amerike i ne prizna Kosovo. Gospodin Ram je na to pitanje dao jednostavan odgovor. Kanadjani srpskog porekla i svi zainteresovani, pojedinacno i grupno, bi morali da vrse pritisak na clanove Parlamenta, vlade i premijera Kanade da ne priznaju Kosovo. “Vecina clanova Parlamenta nema pojama sta se tamo desava. Na vama je da im to objasnite i da ih obrazujete.”

Vodece medijske kuce su odlucile da ne javljaju od zakljucima simpozijuma, mada je rad skupa propratilo nekoliko manjih, lokalnih novinskih i radio agencija : “Vesti”, Srpska TV iz Toronta, Glas kanadskih Srba, CKCU 93.1 FM iz Otave i CKLN-FM 88.1 iz Toronto. Od vodecih politickih partija Kanade jedino je vladajuca PC (Progresivni Konzrvativci) partija poslala svoga predstavnika da pozdravi ovaj vazan i uspesno organizovan simpozijum.

Boba Borojevic