Вести

Na političkoj sceni Srbije nekažnjeno, godinama deluju političke grupacije, instalirane i u izvršnoj vlasti, u parlamentu, u sudovima, policiji, koje otvoreno rade protiv nacionalnih interesa Srbije.

Nastavljač satanističke ideje Alister Krouli smatrao je normalnim da treba ‘’izgaziti utrobu majke svoje’’. Iz ove satanske ideje, rađale su se i slične ideologije.

Pojavom Čedomira Jovanovića, koga je posle 5. oktobra premijer Đinđić promovisao u šefa poslaničke grupe DOS-a (Demokratska opozicija Srbije – a na vlasti!), u politički život Srbije uvedeni su besprizorni ljudi, spremni na sve gadosti, zločine i veleizdaju.

Sa govornice Narodne skupštine gospodin Jovanović je pretio svima: poslanicima, ministrima, novinarima, koalicionim partnerima.

Ovaj mali gad odmah je postao ‘’junak naših dana’’. Čume i Dušan Spasojević snabdevali su ga drogom, stotinama hiljada maraka, kupovali su mu džipove, poklanjali konje, odela, uvodili ga u ‘’biznis’’. Da bi ga, ipak, stavili na svoje mesto, zapalili su mu poklonjeni džip, kao malu ‘’poruku od prijatelja’’. I Čeda je njih posećivao i vadio iz zatvora. Kada su njegovi pajtosi ubili premijera, on im se ‘’ napio krvi’’.

Nakon atentata g. Jovanović postaje potpredsednik Vlade Srbije. Za vreme ‘’Sablje’’ hapsi hiljade ljudi, da dokaže svoju moć. Pod dirigentskom je palicom tadašnjeg obaveštajca iz engleske ambasade, Entoni Monktona, koji mu daje logistiku i pare.

Čedomir Jovanović je, nema sumnje, veoma bogat čovek. Pun je para, mada je u Narodnu skupštinu Srbije pre samo sedam godina, ušao kao sirotan. Njegov tast Obrad Savić, stomatolog iz Banjaluke, poharao je penzioni fond Srbije, pod zaštitom svog budućeg zeta.

Velike su ambicije ovog besprizornog čoveka. Kad je shvatio, ili mu je rečeno, da ne može biti lider Demokratske stranke jer ga je precrtao tadašnji američki ambasador Bil Montgomeri, Čeda je, po nalogu iz Londona, osnovao svoju satanističku partiju. Iz nje su, kada su ga bolje upoznali, bežali koliko ih noge nose njegove stranačke kolege. Goran Petrović je posle 5. oktobra bio šef Resora državne bezbednosti, glumac i bivši ministar Branislav Lečić iz sveg glasa ponavlja da je Čeda običan diktator. Njega na vlasti održavaju, velikom količinom novca, obaveštajci iz Londona, ili za njihov račun to čine srpski tajkuni.

Veliki donator njegove partije doskora je bio Milan Beko, koji je davao ogromne priloge. Upućeni znaju zašto se Beko iznenada povukao, shvatajući da je prešao crvenu liniju i da je i sam iza vrata pakla. Beko se nadao da će iskoristiti Jovanovića da kevće za njega i da ga pujda na svoje poslovne partnere. Smatra da ga je Čeda prevario uzeo pare i nije obavio posao. Duži ga za velike svote evra…

Uoči proglašenja nezavisnosti Kosova, na račun LDP-a iz inostranstva su legle velike pare. Nakon mitinga u Beogradu, mladi ljudi su devastirali američku ambasadu. Istraga policije, koja je usledila, pokazala je da su desetine mladića, koji su identifikovani kao izgrednici, u stvari bili Jovanovićevi plaćenici. Pretresom njihovih stanova nađeni su kod njih planovi za „delovanje’’, naznačeni su objekti koje treba napasti.

Zadatak da destabilizuje Srbiju ovaj besprizorni kriminalac dobio je i za vreme predsedničkih izbora. U noći nakon završetka glasanja njegovi ljudi su imali istu provokatorsku ulogu da izazovu nerede i krvoproliće.

Glavni urednik „Tabloida“ bio je upoznat sa ovim planovima, i pismom je obavestio one koji su u izborima učestvovali. Plan Jovanovića se izjalovio jer je Nikolić priznao pobedu, a Boris Tadić se, pred ponoć, obratio okupljenoj masi, među kojom su bili Čedini plaćenici, da je pobeda priznata, i da se odmah raziđu.

Ogromnom količinom para koje dobija, Jovanović za male svote kupuje sledbenike i njihova imena.
Planovi Jovanovića i njegovih inostranih mentora su pakleni: Čeda priznaje nezavisnost Kosova, destabilizuje Vojvodinu. Sa njim, ako on ne ode, idemo u pakao.

Smrad koji ostaje iza ‘’čoveka bez duše’’ užasan je. On se zamerio svojim drugovima iz raznih bandi, inostranim mentorima zbog loše odrađenih poslova i zadataka… Živeti sa takvom prošlošću nije lako, čak ni u zemlji Srbiji.

I pored stotine dokaza o njegovom kriminalu, vlada Vojislava Koštunice nije Čedomira Jovanovića izvela pred sud. Ako se njegovi bivši drugovi sa njim obračunaju, njegova smrt doneće Srbiji više štete od sveg njegovog pogubnog delovanja. Njegovo privođenje zakonu bio bi legitiman odgovor države na njegovo učešće u pljačkama, kidnapovanjima, ucenama…
Koliko je Čeda daleko otišao kao Juda, svedoči i činjenica da ga se odrekao i bivši ministar policije Dušan Mihajlović, koji ga je štitio kao svoje dete, mada je znao o kakvom se monstrumu radi.
Da zaključimo: Čedu treba izvesti pred sud!

Milica Grabež