Вести

Kada je i poslovično uzdržani premijer javno rekao da je Vlada Srbije u velikoj krizi, onda je to i najbolja potvrda sumnjama da koalicija Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, G17 plus i Nove Srbije broji poslednje dane.

Međusobno nepoverenje članica koalicije, koje je bilo očito još u vreme pregovora o formiranju vlade, a koje je kulminiralo pola godine kasnije „rascepom” zbog raspisivanja predsedničkih izbora, a onda i prošlomesečnim sukobom zbog prelaznog političkog sporazuma sa EU, čini se, ovog puta će ih definitivno razbiti.

Vojislav Koštunica je Tanjugu rekao da „više nema poverenja u dosadašnje koalicione partnere DS i G17 plus da se iskreno bore za očuvanje Kosova” i da „u nekoliko narednih dana parlamentarne stranke moraju da se dogovore o načinu izlaska iz ove krize”.

Premijer je juče izjavio da je vlada „u velikoj krizi jer nije bilo spremnosti da donesemo odluku da ćemo zajednički čvrsto insistirati da Srbija samo kao celovita država sa Kosovom može postati član EU”, misleći na rezoluciju koju su predložili radikali, a za koju je, preglasavanjem, vlada dala negativno mišljenje.

To da uskoro mora da se izađe iz krize kažu i u drugim strankama vladajuće koalicije, ali im se viđenje mogućeg rešenja krize, ukoliko ne „upali” nekakvo novo primirje među njima, razlikuje. DS i G17 plus, sudeći po jučerašnjim izjavama šefova njihovih poslaničkih grupa Nade Kolundžije i Suzane Grubješić, smatraju da, ako se ova koalicija raspadne, treba ići na vanredne izbore.

Nada Kolundžija je juče praktično rekla da su šanse za pomirenje „narodnjaka” i „evroreformista” u aktuelnoj vladi sve manje. Reagujući na izjavu Koštunice, ona je za Fonet kazala da se takvim rečima produbljuju razlike unutar koalicije i dodala da premijer time želi da stvori prostor da pravi neku drugu kombinaciju.

A u „narodnjačkoj koaliciji” izgleda da zaista imaju širi dijapazon mogućih rešenja, bar sudeći po izjavama lidera Nove Srbije Velimira Ilića – od rekonstrukcije vlade (izbacivanjem Mlađana Dinkića iz nje ili ubacivanjem radikala u izvršnu vlast) do vanrednih izbora.

Prema nezvaničnim informacijama iz „narodnjačke koalicije”, sve opcije su i dalje otvorene, ali je ona koja podrazumeva „prelaznu” vladu uz podršku radikala, sa ograničenim rokom trajanja (do jeseni, najverovatnije), sve izvesnija. Odnosno, izvesnija je od raspisivanja izbora odmah pošto G17 plus i DS napuste vladu. Prema istim izvorima, naime, u DSS-u i NS-u računaju da će, ako unutarkoalicioni razgovori u narednih nekoliko dana ne urode plodom, možda već sledećeg četvrtka (kada se nastavlja sednica Skupštine Srbije) izvesti manevar koji će DS i G17 plus primorati da napuste vladu, a oni će ozvaničiti novu skupštinsku većinu.

Naime, prema nezvaničnim informacijama, Koštunica bi mogao da predloži razrešenje nekoliko članova vlade iz G17 plus i DS, čime bi prinudio sve članove vlade iz ovih stranaka da iz protesta podnesu ostavke. Po Ustavu, o predlogu premijera za razrešenje člana vlade, Skupština mora da glasa „na prvoj narednoj sednici”. Odluka o razrešenju doneta je ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika, „narodnjaka” i radikala ima ukupno 128, a tu bi, verovatno, „priskočilo” i 16 poslanika socijalista.

Podsetimo, o ovom mehanizmu, koji je u rukama premijera, govorilo se i prilikom prošlogodišnje krize u koaliciji zbog „jednostranog” raspisivanja predsedničkih izbora.

Narodnjaci mogu da isprovociraju izlazak demokrata iz vlade i ako podrže zahtev radikala za smenu predsednika skupštine Olivera Dulića (lider DS-a Boris Tadić rekao je da bi to označilo i kraj vlade). Međutim, to pitanje moglo bi da dođe na dnevni red tek po završetku sednice koja je započeta u utorak, a koja bi mogla da potraje nekoliko nedelja.

U varijanti saradnje „narodnjaka” i radikala o kojoj se najviše spekuliše, Srpska radikalna stranka mogla bi, kako saznajemo, da se zadovolji mestom predsednika parlamenta (za Tomislava Nikolića ili Aleksandra Vučića) i podržavala bi u narednom periodu neku vrstu prelazne vlade Vojislava Koštunice, ne ulazeći formalno u nju. Tako bi održali reč da neće u vladu bez izbora, u čemu su funkcioneri ove stranke bili izričiti poslednjih meseci.

Čini se da ni mogućnost optužbi da nemaju legitimitet za takvu vlast (prema nekim istraživanjima javnog mnjenja, DSS je trenutno na oko 10 odsto poverenja u biračkom telu, Velimir Ilić je jedva prebacio sedam odsto na predsedničkim izborima, a kao koalicija su tek treći po broju poslanika u aktuelnom skupštinskom sazivu), „narodnjake” neće pokolebati u nameri da ipak probaju manjinsku vladu pre vanrednih izbora.

Vlada Srbije u ozbiljnoj krizi

Prvi put od kako je formirana vladajuća koalicija u Srbiji, partneri iz vlasti su u četvrtak priznali da je Vlada Srbije u dubokoj krizi zbog nemogućnosti sprovođenja zajedničke politike po pitanju Kosova i nastavka evropskih integracija.

S obzirom na to da je u petak isto potvrdio i premijer Srbije Vojislav Koštunica, a predstavnici DS i G17 Plus pozvali na raspisivanje novih izbora, gotovo je izvesno da Vlada broji poslednje dane, navode analitičari.

Neki, medjutim, kažu da vanredni parlamentarni izbori nisu prva opcija rešenja krize, već da bi pre moglo doći do „prekomponovanja“ sastava postojeće Vlade.

Nema zajedničke politike

Premijer Srbije Vojisklav Koštunica izjavio je da je „vlada u velikoj krizi jer nije bilo spremnosti da donesemo odluku da ćemo zajednički čvrsto insistirati da Srbija samo kao celovita država sa Kosovom može postati član Evropske unije“.

U izjavio agenciji Tanjug, Vojisloav Koštunica je još rekao da „više nema poverenja u dosadašnje koalicione partnere, DS i G17 plus, da se iskreno bore za očuvanje Kosova“.

Dodao je da parlamentarne stranke „u nekoliko narednih dana moraju da se dogovore o načinu izlaska iz krize“.

Boris Tadić, predsednik Srbije, izjavio je da bi smesta potpisao Sporazum o asocijaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ukoliko bi to Srbiji bilo ponuđeno. Tadić je apelovao da se Predlog rezolucije Srpske radikalne stranke, koju su podržale DSS i i Nova Srbija, kao i opoziciona SPS, povuče iz skupštinske procedure.

On je rekao da se takvom rezolucijom zloupotrebljava pitanje Kosova kako bi se prekinulo približavanje Srbije Evropi.

Zaštita integriteta

O potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, Tadić je na konferenciji za novinare u Predsedništvu Srbije u četvrtak rekao:

„Imam na to pravo. Takav ugovor štitio bi interese Srbije i naš identitet u Evropi, sigurnost i integritet naše zemlje“.

Predsednik Srbije je ocenio da će se Srbija, ako ne ide ka EU, sigurno u godinama koje dolaze lišiti i svog integriteta.

„Srbija, kao članica EU, ima mogućnost da spreči da druge države postanu članice, dakle može sprečiti da Kosovo postane članica“, istakao je Tadić.

Tadić je istakao i da treba pažljivo osmisliti politički plan odbrane integriteta zemlje.

„Imali smo devedesetih politiku koja je srljala i upadala u zamke i posledice toga mi i danas trpimo. Upravo zbog takve politike srljanja, naši sunarodnici danas ne žive tamo gde su vekovima živeli“, rekao je Tadić.

„Samo politikom stvarnog, a ne lažnog patriotizma, mi branimo naše interese“, naglasio je predsednik Srbije.

On se usprotivio eventualnom referendumu gde bi se gradjani izjašnjavali za evrointegracije sa ili bez Kosova, rekavši da je „nedopustivo relativizovati pitanje integriteta države Srbije“.

Tadić je ocenio da je nemoguće postavljati zahtev Evropskoj uniji da se izjasni u kakvim granicama priznaje Srbiju jer EU, kako je rekao, „ostavlja svakoj svojoj članici pojedinačno da o tome odluči“.

BBC 

Pomoć u tome možda im pruže i socijalisti. Doduše, predsednik SPS-a Ivica Dačić juče je naveo da sa njima niko nije razgovarao o eventualnoj rekonstrukciji Vlade Srbije pre održavanja izbora. Ali, on je dodao da postoji mogućnost formiranja prelazne vlade koja bi oročila svoj rad na nekoliko meseci, nakon čega bi se održali parlamentarni izbori.

Ako epilog ove krize bude raspad aktuelne vladajuće koalicije, jasno je da će između dva sukobljena dela vlade početi trka za prvi sledeći potez: DS i G17 bi želeli da raspuste skupštinu i raspišu izbore, a DSS–NS da izdejstvuju produženi boravak u „okrnjenoj” vladi. Ustavne i zakonske odredbe prednost daju naumu „narodnjaka”.

DS bi mogao da izdejstvuje vanredne izbore odmah jedino ako predsednik Srbije i lider stranke Boris Tadić raspusti skupštinu, a to može da učini na obrazložen predlog vlade. DS ima većinu u vladi i može da izglasa takav predlog, ali Koštunica kao premijer ima, po Poslovniku vlade, mogućnost da prekine sednicu „dok se ne usaglase stavovi o nekom pitanju ili dok se ne obezbedi većina članova vlade potrebna za odlučivanje” (član 57).

Mandat vlade, prema Zakonu o vladi, prestaje još i sa „izglasavanjem nepoverenja, neizglasavanjem poverenja, ostavkom vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku vlade i ostavkom predsednika vlade”. Ova poslednja, šesta, opcija (ostavka Koštunice), gotovo je sigurno, neće se desiti. Pored toga, Ustav nalaže da je, u slučaju prestanka mandata vlade, predsednik Srbije „dužan da pokrene postupak za izbor nove vlade”.

Tek ako Narodna skupština ne izabere novu vladu u roku od 30 dana (od dana izglasavanja nepoverenja, neizglasavanja poverenja ili konstatovanja ostavke premijere), predsednik republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore. U ovom roku bi se, kako sada stvari stoje, formirala vlada „narodnjaka” u saradnji sa radikalima (a možda i socijalistima).

Biljana Baković

Milosavljević: Vlada se trudi da prevaziđe probleme

Niš – Ministar poljoprivrede i šumarstva Slobodan Milosavljević izjavio je juče u Nišu da „problema u funkcionisanju Vlade Srbije ima”, ali da ne može sa sigurnošću reći u kojoj meri će oni biti prevaziđeni. „Trudimo se da ih prevaziđemo, ali mi je teško da govorim u kojoj meri ćemo uspeti u tome”, rekao je Milosavljević novinarima u Regionalnoj privrednoj komori, gde je razgovarao s poljoprivrednicima, proizvođačima hrane i predstavnicima lokalne zajednice. „Juče i prekjuče su se događale stvari koje su dobro poznate i potrebno je da prođe malo vremena da bismo videli kako će koalicija funkcionisati”, naveo je ministar poljoprivrede.

Tanjug

Grubješić: Krizu moguće rešiti samo na izborima

G17 plus smatra da je samo na vanrednim parlamentarnim izborima moguće rešiti aktuelnu političku krizu, izjavila je danas potpredsednica G17 plus Suzana Grubješić. „Opstanak vlade ne zavisi od jednog ministra Dinkića i jedna stranke G17 plus, već od nemogućnosti članica koalicije da prevaziđu nepremostive razlike oko pitanja kojim putem treba da ide Srbije”, rekla je Grubješić Beti.

Ona je kazala da postoje neki, među koje je svrstala ministra Velimira Ilića, koji misle da će Kosovo i Metohiju odbraniti tako što će Srbiju izolovati od Evrope. G17 plus veruje da samo ekonomski jaka Srbija, integrisana u EU, ima šansi da sačuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet.

Beta

Ilić: Izbori na pomolu

Ministar za infrastrukturu i lider Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je juče u Užicu da se kriza u radu Vlade Srbije može razrešiti jedino raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. „Izbori su na pomolu i to brzo, što će biti jedino trajno rešenje s obzirom na to da ne može da se nađe kompromis među suprotstavljenim stranama koje ostaju na svojim pozicijama”, rekao je Ilić, a prenosi Tanjug.

Ista agencija juče je prenela i delove Ilićevog intervjua poslednjem broju nedeljnika Nin, u kome ministar kaže da su ove godine mogući vanredni parlamentarni izbori, ali da se njima ništa neće rešiti. „Opet će isti pregovarači doći za sto i samo ćemo izgubiti vreme, opet ćemo imati slične pozicije, samo će određene partije i koalicije imati jedan do dva procenta manje ili više”, rekao je Ilić.

On je i u jučerašnjem broju „Presa”, ukazujući da se DSS–NS ne plaši izbora, nego „samo misli da je u nekom narednom periodu za državu bolje da pojedinci smire političke strasti”, rekao da, ako drugi deo vlade traži izbore, i narodnjaci mogu da predlože „osveženje” vlade – moguće i sa radikalima, „samo da se država pokrene”.

A za „Večernje novosti”, opet u jučerašnjem broju, naveo je da bi koaliciju mogao da sačuva možda čak i samo odlazak Mlađana Dinkića iz vlade. Ilić je juče nagovestio da bi to mogao da bude jedan od uslova „narodnjačke koalicije” za opstanak vlade – da Dinkić ode, a narodnjacima bi bilo prihvatljivo da na njegovo mesto ministra ekonomije i regionalnog razvoja G17 plus predloži nekog drugog.

Politika