Вести

Činjenica da je Slovenija prva republika bivše Jugoslavije koja je priznala Kosovo, gotovo da nikog nije iznenadila. Parlament jeste glasao velikom većinom za preporuku vlade (57 glasova za i 4 protiv), ali su se čuli i glasovi Slovenačke nacionalne stranke Zmaga Jelinčiča koji je slovenačku odluku nazvao „zabijanjem noža u leđa Srbiji“.

Bez obzira na snažnu podršku partija, slovenački privrednici se priznanju nisu obradovali. Štaviše, oni su, strahujući za svoje privredne pozicije u Srbiji, u nekoliko navrata tražili od vlade da razmisli i ne žuri sa donošenjem odluke o priznanju. Argument da je strah realan, smatraju privrednici je postavljanje bombe u beogradskom „Merkatoru“.

Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel, koji je ponovio da slovenačko priznavanje nezavisnosti Kosova neće biti „upereno protiv Srbije“. On je tokom žučne rasprave, koja je trajala više od četiri sata, odgovarao i na kritike koje su upućivali mahom poslanici opozicionih stranaka. Tom prilikom je rekao i da Srbija svojim reakcijama na nezavisnost Kosova ne bi smela sebi da zatvori vrata za EU, kao i da slovenačku politiku ne može da diktira strah od mogućih reakcija Srbije.

Koparske „Primorske novice“ pišu da je sednica slovenačkog parlamenta na kojoj je priznata nezavisnost Kosova na trenutke zvučala kao opravdavanje Srbiji.

„Moralna obaveza prve od bivših osam federalnih jedinica koja se otcepila, da jednako pravo prizna i poslednjoj (možda čak pretposlednjoj) jedinici je, naravno, u neprijatnom konfliktu sa njenim ekonomskim interesima, kojih ima u Srbiji mnogo više nego na Kosovu“, navode „Primorske novice“.

Poslanici vladajuće koalicije podržavali su u diskusijama predlog Vlade, a na prebacivanja opozicije da bi preuranjeno priznavanje Kosova moglo naneti štetu privredi Slovenije, čule su se replike o tome da „sebičnost i interesi“ ne smeju da budu prioritet u odlučivanju. Rupel je odgovorio da bi, kada bi se Slovenija vodila samo takvim interesom, još uvek bila u Jugoslaviji. Paradoksalno je da je interese slovenačke privrede u Srbiji branila opozicija, a ne vlada, što bi bilo logičnije. Opozicioni poslanici podsećali su na više od milijardu evra slovenačkih investicija u Srbiji, deset puta veći izvoz od izvoza na Kosovo i dvanaest puta veću robnu razmenu sa Srbijom.

U Prištini su se sastali premijer Kosova Hašim Tači i slovenački predstavnik pri kancelariji Unmika Vojko Vovk, koji je Kosovu kao nezavisnoj državi poželeo puno sreće. Tači i Volk su se saglasili da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova.

– Slovenija je rešila da prizna realnost. Narod Slovenije simbolično priznaje Kosovo možda gotovo već 20 godina, još od kada smo bili u zajednici. Mi želimo Kosovu sve najbolje i mnogo sreće – rekao je Vovk. Time je, za slovenačku političku poziciju, stavljena tačka na dramu koja je otvorila raspad Jugoslavije, a kada je upravo tadašnja SR Slovenija prva podržala kosovske Albance na čuvenim skupovima u Cankarjevom domu.

Ni upozoravanja na kršenje međunarodnog prava, završnog dokumenta iz Helsinkija, narušavanja teritorijalnog suvereniteta Srbije, nisu vredeli. Bilo je dosta predloga i da se odloži odluka o priznavanju Kosova, posebno zbog toga što je Slovenija predsedavajuća Evropskoj uniji, uz navođenje Holandije kao primera i pozivanje na to da bi prvo trebalo videti kosovski ustav i zakone koji bi zaštitili prava manjina, a posebno srpske, na Kosovu. Poslanici su upozoravali i na to da je kosovska država „nedonošče“, koje još dugo neće imati atribute samostalne države i nezavisnost. Slovenija je odlučila, Srbija uputila protestnu notu i povukla ambasadora.

LJ. IVANOVIĆ za Vesti