Вести

Kod nas ni patrijarsi ni sabori nikada nisu mogli da uvedu nešto novo, jer je čuvar blagočešća kod nas uvek bilo samo telo crkve, tj. sam narod, koji svagda želi da svoju veru sačuva nepromenjenu i saglasnu veri svetih otaca.
(Iz ,,Okružne Poslanice ” Istočnih Patrijaraha 1848.god.)

Braničevski revnitelj, 05.03.2008

+++

Braćo i sestre revnitelji, vi koji izobilnu ljubav za Sveto Pravoslavlje imate, vi koji znate da bez stajanja u istini nema spasenja;

Vi koji znate da: “Do sada mi smo imali veru koja ni u čemu nema nedostataka, i mi nemamo potrebu ni za saborom ni za aktom neke unije, da bi se naučili bilo čemu novijem, mi — koji smo sinovi n učenici Vaseljenskih Sabora, i na njima i posle njih proslavljenih Otaca naših. Sa tom verom mi se nadamo izaći pred Boga i dobiti otpuštenje grehova, a bez nje ja ne znam kakva će nas pravednost osloboditi od večnog mučenja. Onaj koji hoće i pokušava da mi odbacimo ovu veru i uvedemo drugu, noviju, makar on bio i anđeo s neba — neka bude anatema, i nek isčezne svaki spomen o njemu i pred Bogom i pred ljudima. Neka niko ne gospodari u našoj veri — ni car, ni episkop, ni lažni sabor, niti iko drugi, nego samo — jedini Bog Koji nam je i Sam i kroz Svoje Učenike predao tu veru“ (Sv. Marko Efeski, Poslan. igumanu Vatopeda);

Vi koji znate da su:
“U starom Rimu postojala dva staleža: viši, privilegovani – ,,patriciji”, i niži – ,,plebs”, ,,plebejci”. Ova podela bila je prenesena i u hristijanizovani Rim: duhovništvo – to su ti ,,patriciji”, viši privilegovani stalež, i obični verujući hrišćani – ,,plebs” , ,,plebejci”, niži stalež, bespravni, koji obavezno samo sluša, u svemu se bespogovorno povinuje, nikada i ni u čemu ne smejući da se iskaže.
Treba li govoriti o tome koliko je takva latinska koncepcija protivna duhu istanskog Pravoslavlja?…
…Nikada u istoriji naše Pravoslavne hrišćanske Crkve obični verujući nisu bili bespravni i bezglasni ,,plebs”, nego su vrlo često podizali svoj glas protiv jeretika…“ (Arhiepiskop Averkije Džordanvilski, ,,Sveta Revnost” str.131);

Vi koji znate da:
“Čuvanje istinskih kanona je dužnost svakog čoveka koji se pažljivo odnosi prema svojim (crkvenim) obavezama: Ali, pre svega onih koji su Božijim Promislom prizvani da rukovode drugima.”
(Sveti Fotije, carigradski patrijarh);

Vi koji znate da:
“Iako ne poseduju dar upravljanja ,,ljudi Gospodnji” (iz 39. Apostolskog pravila) imaju dar rasuđivanja i ispitivanja, (dar) koji nalaže poseban oblik služenja, koji nije poveren pojedincima Crkve u njihovoj sveukupnoj delatnosti. A proroci dva ili tri neka govore, a drugi neka rasuđuje(1.Kor.14,29). Sve ispitujte dobra se držite.”(1.Sol.5,21)
(Iz ,,Priručnika za Sveštenoslužitelje”);

Vi koji znate da:
“Mi stojimo u borbi za naše zajedničko predanje, za bogatstvo zdrave vere koju smo primili od Otaca.“
(Sveti Vasilije Veliki, poslanica 243);

Svi vi braćo i sestre, koji ovo znate i koji ste pre spremni da umrete u mukama, nego da izdate povereno vam blagočešće, dođite u Petak u Smederevo na predavanje dvojice osvedočenih boraca za čistotu naše Svete Vere – oca Žarka i oca Simeona. Ovo nije običan događaj i obično predavanje. Posle ovog događaja mnoge će stvari biti mnogo jasnije. Ovaj će događaj odrediti pravac mnogih drugih dešavanja. Vaše fizičko i molitveno prisustvo na ovom sabranju može biti presudno…

Poruka Braničevskih revnitelja reniteljima:

“Zaveštavam ti tvrdo, sine moj, i zaklinjem te da se sa svim silama svojim držiš Svete Istočne Crkve, kao majke koja te je rodila… I sve protivnike Svete Crkve odbaci od sebe, i nikakvog prijateljskog opštenja nemoj imati sa njima, jer su neprijatelji Božiji.“
(Otačko zaveštanje, SPB 1893.g.)

Poruka Braničevskih revnitelja nedostojnim pastirima: