Вести

Ово је  први пут у животу да  не знам како се зове нешто што знам да је моје и што  бих волео да  увек имам?!

Пише: за новинар.де МИЛОРАД МИША АНТОНИЋ; 05.03.3008

У Србији и за Србију, тренутно важно питање, је ћутање.

Ћути народ а нестаје !Нестаје  му  војска као једно од исконских обележја овог народа.Ћути народ а од хапшених нико није осдујен.Од сумниихвих сви побегли. Ћути народ а Србија одумире. Ћути народ али  нема кога ни да пита шта ће са све више напуштених и необрађених њива по селима… Ћути народ а отели му 15% територије. То што смо митинговали најмање ми личи на то да народ нешто говори. Биће да баш ту народ нешто крије! Своја искрена осећања, пре свега! И притајену жељу да буде другачије.

Нарочито је приметно ћутање СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ(САНУ).

Ћуте још од времена чувеног меморандума и хумореске Војко и Павле.

Нешто ту, ипак  није у реду. Да  можда академици протеклих неколико година нису примили плату, па тихо бојкотују. Њихово тихо наше болно. Чињеница да они ћуте не радује нити је у складу са оним што се од њих као учених и умних људи очекује.Као прво,нелогично је да  ћути  онај ко би и више него морао да проговори ?! И који  има шта да каже.

Зашто нема, не  одговора , или  меморандума  како већ све може да се назове њихов став по питању  одузимања  Косова и Метохије из матице Србије.

Зашто се ова установа од  изузетног поштовања у народу не чује тако како смо навикли да је чујемо?! Питам то и због тога што спадам у 80 % и више оних који су учени да тамо у тој згради у Кнез Михаиловој улици бр,35 у Београду седе  људи који знају више од осталих ,који  из свог искуства  могу понудити  мудрија практичнија,примеренија,прихватљивиија,,,, решења за кризе свог народа.Можда грешим,али сигуран сам да кад већ тамо неко седи,а седе мудре главе,тај неко  зна колико и шта боли овај народ.Они  одавно већ  знају  да су нам ,па и њима  угрожени национални интереси! Знају они и то да су у баш они тј.САНУ  у свести 80% народа оно што су војници на граници.Њих народ тако замишља и  тако гледа у њихове  прозоре. Верујем да нисам једини коме ово питање неда мира, али исто тако верујем да смо једина земља у којој академици једноставно ћуте док им је одлазило  15% територије. И опет ми није јасно.

Из свега намеће се питање: да ли они такође као и ми мисле да минус 15% територије = и њихов пораз.

Јер збиља није јасно зашто су се академици оглашавали у Титовог доба и у време Слободана Милошевића више него сада. Није  ваљда да мислите исто што и ја?! Да ли су они можда људи тог времена,па се у овим јебеним временима  где отети земљу није никакав проблем, теско  сналазе. Па  није ни чудо. И зашто би било тешко отети земљу  кад нема војске да је  брани ,политичари незнају а академици ћуте.А можда су  те наше мудре  главе баш у време када су били активнији него данас, кад су најпотребнији већ дали своје  мишљење и ауторитетом академика стали  иза  тога ,па сад нема назад?! Можда то из њиховог  угла тако треба?!

Мени лично, а верујем да нисам једини, значиле би бар речи утехе. Бар једна од Меморандума и хумореске Војко и Павле ?!Поприлично су ми ствари јасне када је у питању отимање Косова и Метохије, али се  са својим унутрашњим немиром као нећу никад помирити. А баш то, тај немир оставља трага. Живећу са њим, као и милиони људи око мене  али чини ми се са пола мене је празно.  И безнадежно. Чини ми се да никад као сада нисам јасније видео крај пута. Ја као и милиони народа око мене  прижељкујем речи утехе, и наравно, ни ја ни ти милиони не знамо како би те речи требале да гласе. Али, сигуран сам, значиле би много. Ово је ваљда први пут у животу да не знам како се зове нешто што знам да је моје и што  бих волео да увек имам?!

Можда превише очекује?! Али знам да има оних који и не очекују али заслужују. И кад добију речи утехе срећни су. Не знам да ли неко од уважених академика  осећа потребу да се обрати народу?! Да ли неко од њих мисли да би то био доказ бриге и љубави према свом народу. Једна Кинеска пословица вели да  ако желимо да нас људе народу и жени треба прво љубави. Има и она која поручује да је нада сан будних. Мислим да ју је изрекао мудри Асристотел, и сигуран сам да је имао разлога када је то рекао. Не кажем да се наши академици морају угледати на Аристотела и кинеске мудрости  али би могли  бар неку своју  мудру да нам препруче. Јер једно је сигурно. Више него икад до сада неопходна нам је мудрост. Нисам сигуран да је то ћутање.

Или је можда  ћутање  део академске стратегије.Ћутати,ћутати,јер ћутање је злато….  и тако,као прво:  неподсећати народ на  његове муке и друго не подсећати народ на макар иморалну обавезу чланова САН-у да се оглаеда не кажем да кажу неку мудру. Да организују округли сто, расправу. Шта је истина о Косову, колико је они и заштро део нашег националног интереса. Можда је процена да се овако како јесте  напаћен  народ, невино осуђен и окривљен неће ни сетити  академаца и  улоге и значаја академије. Мудро нема шта. Мудрије од Аристотела?!

Наравно зна се и да је ћутање и у овом случају знак одобравања,па се поставља питање да ли је ћутање увек злато јер у том случају  ћутање одговара више другима него Србији. Не до драги Бог ето и зле крви,.Одам би се помислило а за кога раде академиции САНУ? И ,наравно,за коју плату?И да ли су је заслужили ако је   њихово  ћутање  другима било подршка.

Овај народ то им неће опростити.Неће ,не само због тежине губитка,већ и због чињенице да су једно говорили друго урадили.А говорили су нам «Косово је колевка српског народа». Будили су нам националну свет када је најмање требало.Писали су разне меморандауме који су нас живота коштали. И можда губитка Косова.

Изгледа, да је баш у поменутом ствар. Требало нас је научити, требало је да  будемо свесни  колико је Косово као колевка српског народа значајно за нас,па  онда  ћутањем одобрити његово отимање. Тако се уништава  у народу воља за  животом.Тада му није битно ни оно што је његово.

Зна се и то да је  човеку  најтеже и када ,и то свесно ,продаје кућу и земљу где се родио.

А  како ли му је тек  када  му је отимају?!

Пише: МИЛОРАД МИША АНТОНИЋ; 05.03.2008