Вести

Vojislav Koštunica je juče povodom izjave Mlađana Dinkića da Srbija treba da prestane da otplaćuje dug Kosova i da se borba za Kosovo pretvara „u širenje kolektivnog ludila” rekao da ga ta izjava „nije iznenadila”.

On je, kako je rekao, tako nešto od Dinkića „dugo očekivao” i misli da je ovo „prilika da se pokažu razmere i posledice takve politike”. Predsednik vlade je to rekao odgovarajući na pitanja novinara u Knez-Mihailovoj ulici u Beogradu dok je delio bedževe podržavajući akciju omladine DSS-a.

Šta DSS misli o Dinkićevoj politici prema Kosovu, objasnio je preksinoć portparol ove stranke Andreja Mladenović:

„Dinkić se ne razume i nikada nije razumeo Kosovo i zato ne treba gubiti vreme i energiju na njega”, rekao je Mladenović. On je pre toga rekao da su Dinkićeve inicijative vezane za Kosovo „beznačajne, beskorisne i protivustavne”: „Samim tim, one nikada neće biti realizovane”.

Kosovo je sastavni deo Srbije i to podrazumeva stav prema tom dugu”, rekao je juče Koštunica.

Otplata kosovskog duga postala je novo poprište borbe partija vladajuće koalicije. Vlada o tom pitanju formalno nije raspravljala, pa se ne zna kom bi se carstvu privoleo DS.

U poslednjoj izjavi ministar finansija ministar Mirko Cvetković je bio izričit da Srbija treba da nastavi sa otplatom duga, dok je potpredsednik vlade Božidar Đelić juče lavirao između stava G17 plus i DSS. I Đelić bi da odustane od otplate kosovskog duga, ali samo u dogovoru sa inostranim poveriocima i sa željom da to ne bude protumačeno kao da je Srbija priznala nezavisnost Kosova i Metohije.

Dinkić je inače najavio da će vladi za dve sedmice dostaviti i zvaničan predlog o prestanku otplate kosovskog duga.

Ministar ekonomije je juče kazao da DSS može da otplaćuje kosovski dug „iz svog džepa” da ne bi plaćali građani jer se taj novac neće vratiti. Vlada treba da se bavi „ovozemaljskim stvarima”, a Dinkić misli da Srbija treba da se bori za Kosovo „pomažući kosovskim Srbima”.

Kosovski dug iznosi 1,24 milijarde dolara, od toga 91 milion treba da se otplati ove godine. Od ukupnog kosovskog duga 48 odsto treba vratiti Svetskoj banci, 34 odsto Pariskom klubu poverilaca, 16 odsto Londonskom klubu. Od 2002. godine Srbija je otplatila 328,4 miliona dolara kosovskog duga.

Đelić je juče rekao da Srbija već 10 godina ne ubira porez sa dela svoje teritorije pa se mora naći rešenje da oni koji taj porez ubiraju i plaćaju dug. „Imao sam kontakte sa ministarstvima finansija onih zemalja koje imaju potraživanja od nas i očekujem da ćemo bez nekih velikih medijskih efekata i bilo kakve svađe u koaliciji naći rešenje u mesecima koji dolaze. To je u interesu i naše zemlje i naših poverilaca”, rekao je Đelić.

Prema njegovim rečima, u američkom budžetu za ovu godinu rezervisano je 160 miliona dolara za otplatu kosovskog duga, međutim, prvobitna ideja američkog Ministarstva finansija bila je da Srbija i Kosovo potpišu sporazum kojim bi to pitanje bilo regulisano. „To je, naravno, nedopustivo i Srbija nikada na to neće pristati ali možemo naći druge modalitete koji će poštovati naš suverenitet, a istovremeno smanjiti pritisak na naše poreske obveznike”, naglasio je Đelić.

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je juče da je Vlada Srbije jedino mesto gde treba da se vodi rasprava o načinu buduće otplate duga Kosova prema inostranim poveriocima. „Krajnje je čudno i nepotrebno da jedan broj ministara preko medija pokreće temu otplate kosovskog duga, u situaciji kad je za Srbiju najvažnije kako da odgovori na protivpravno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova”, rekao je Samardžić za Betu.

On je naglasio da je koncept otplate kosovskog duga razrađen tokom prve faze pregovora sa kosovskim Albancima o budućem statusu južne srpske pokrajine. „Taj koncept, kao deo amandmana pregovaračkog tima Srbije na Ahtisarijev plan budućeg statusa Kosova, koji su uradili najbolji ekonomski stručnjaci, važeći je sve dok vlada ne odluči drugačije”, objasnio je Samardžić.

Razgovori o načinu otplate kosovskog duga vođeni su sa poveriocima tog duga dok su trajali pregovori o budućem statusu Kosova, ali su, prema rečima Samardžića, prestali posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

„Ministri koji pokreću tu temu ne znaju šta piše u državnom konceptu otplate kosovskog duga i tako stvaraju zabunu, umesto da se o tome prvo raspravlja u vladi”, ocenio je Samardžić.

Jovana Rabrenović

Nužan minimalnikonsenzus

Mlađan Dinkić kaže da je situacija u vladi neodrživa na duži rok. „Vlada mora da radi sa minimalnim konsenzusom; mi trenutno imamo konsenzus oko nekih stvari, oko nekih imamo dijametralno suprotna mišljenja i ja priznajem da to nije situacija koja može biti održiva na duži rok”, rekao je ministar ekonomije u Poligrafu B92.

On upozorava da ne možemo sarađivati samo sa zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova, jer čak 55 odsto uvoza i izvoza ide preko Evropske unije.

Dinkić kaže da vlada ne deluje homogeno i da se ne može dozvoliti da pojedini ministri iz DSS u medijima govore da Srbija ne želi da uđe u EU.

„Neko od ministara iz DSS-a je postavio pitanje šta to rade pojedini ljudi iz vlade u češkoj ambasadi. Zamislite, razgovarao je neki službenik iz vlade sa nekim ambasadorom zemlje koja je priznala nezavisnost Kosova! Na šta to liči? Je l’ smo mi u nekom konc-logoru ovde? Ne možemo to da dozvolimo”, rekao je Dinkić.

Nikad veći ekonomski suverenitet

Srbija, posle 17. februara, ima veći ekonomski suverenitet na delu Kosova i Metohije gde žive Srbi, nego u poslednjih deset godina, rekao je ministar ekonomije Mlađan Dinkić, na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Jer, kako je objasnio, ranije, od 1999. godine, nijedno preduzeće, iako društveno, nije dobijalo ni dinar subvencija, koje su sada uplaćene. Te firme nisu imale ekonomske programe, a sada će ih dobiti. Ne postoji carina na prelazu Jarinje…

Na pitanje novinara da li vlada, inače ne baš jedinstvena, opstaje samo zbog Kosova, Dinkić je ocenio da je potreban bar minimum jedinstva, da su se u „vladi svi složili da se hitno pomogne Srbima na Kosovu”, ali da postoje neslaganja u tome šta dalje.

Direktnog odgovora nije bilo ni nakon ponovljenog pitanja „Da li je vlada u krizi?”:

– Vlada će raditi sve dok daje dobre rezultate i ako radi u korist građana. Videćemo šta će doneti naredni dani i meseci – odgovorio je Dinkić.

Međutim, Dinkić je sasvim određen kad je reč o EU, jer insistira na što bržem uključivanju Srbije u evropsku porodicu, odnosno da se ne čeka sledeća decenija. To znači da, ako joj se ponudi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju da ga potpiše najkasnije u aprilu ove godine.

– Političari koji kažu „nećemo nikada u EU, ukoliko ona potpuno ne promeni svoje stavove” trebalo bi da znaju da to ne zavisi od njih, već od građana koji će konačnu reč dati na referendumu – kaže Dinkić.

V. J.

G17 plus: Kosovo se ne brani bedževima

Reagujući na optužbe portparola DSS-a Andreje Mladenovića povodom zahteva ministra ekonomije i lidera G17 plus Mlađana Dinkića da se kosovski dug više ne servisira, šef pres službe G17 plus Nikola Papak kazao je da su Mladenovićeve izjave „nevešte i neuverljive”.

Prema njegovim rečima, „Kosovo se ne brani partijskom kampanjom u Beogradu i bedževima na reverima, već rešavanjem konkretnih životnih problema na Kosovu, jačanjem pozicije Srbije na međunarodnom planu i upornom i mudrom diplomatskom borbom”. „Borba za Kosovo ne sme biti borba za vlast. Izolovana Srbija sa politikom zasnovanom na mitovima i praznim pričama nikada neće vratiti suverenitet nad Kosovom i Metohijom”, kazao je Papak.

Politika