Вести

Povodom napada na ambasadu SAD u Beogradu , u medijima se vodi nevidjena haranga protiv mladića koji su taj akt preduzeli, a sam čin se naziva varvarskim .

Dušan Bratić, U Beogradu 24.02.08.

+++

Radi pravilnog poimanja karaktera i prirode tog dogadjaja , valjalo bi potsestiti na sledeće :

U poslednjih 20 godina javlja se jedan novi oblik rata koji se ne vodi na bojnom polju.Radi se o ratu koji NATO na čelu sa SAD vodi u različitim delovima sveta , putem ucena, pretnji , obmana i kolektivnim kažnjavanjem naroda putem „sankcija“. Tako je devedestih godina prošlog veka otpočeo kombinovani rat protiv Jugoslavije. Nastavio se oružanom agresijom na SRJ 1999. godine u kojoj je ubijeno preko 2000 civila , 1004 borca , i naneta materijalna šteta procenjena na iznos od preko 100 milijardi dolara, te posejano na stotine neeksplodiranih ubojnih sredstava od kojih se neka i danas naleze u središtu naseljenih mesta (primer Kineske ambasade i kasarne u Obrenovcu).

Jedna od faza takvog kombinovanog rata je i secesija Kosova i Metohije, organizovana, pomagana i usmeravana od strane SAD i njenih evropskih saveznika, a motivisana ekonomskim razlozima.

Dakle , čin proglašenja tzv. nezavisnosti Kosova i Metohije i priznanje od strane SAD –a i drugih država je protivpravan, a samo najavljivanje priznanja od strane drugih država, predstavlja po sebi radnju pomaganja i podstrekavanja , odnosno saučesništva u tom protivpravnom činu, sve i da nema drugih dokaza o pravim počiniocima tog zločina nad Srbijom i sprskim narodom.

Na taj čin, kao jednu fazu rata protiv Srbije koji traje, umesto države, odgovorila je srpska mladost napadom na ambasadu SAD-a.

Taj čin napada NIJE PROTIVPRAVAN. Naprotiv, radi se pravnom institutu PEPRESALIJA, koji institut je previdjen pravilima medjunarodnog javnog prava. Na osnovu tog istituta septembra 1923.godine italijanske trupe bombardovale su i okupirale ostrvo Krf, pravdajući svoju akciju kao akt represalija zbog ubistva italijanskih članova komisije za utvrdivanje granice iznedju Grčke i Albanije, 27. avgusta iste godine.

Takodje, 04.novembra 1979.godine, povodom zauzimanja ambasade SAD-a u Teheranu od strane „ studenata vernih liniji imama Homeinija“ i zadržavanja diplomatskog osoblja kao talaca, američka vlada je preduzela REPRESALIJE u vidu zamrzavanja u američkim bankama sredstava Irana i njenih gradjana.

Prema čl.1. Rezolucije Instituta za medjunarodno pravo o režimu represalija :

„Represalije su mere prinude koje odstupaju od redovnih pravila medjunarodnog prava i koje preduzima država posle protivpravnih akata učinjenih na njenu štetu od strane druge države, a koje imaju za cilj da joj nametnu poštovanje prava nanoseći joj pri tome štetu“.

A prema priručniku za kopnenu vojsku SAD od jula 1956. godine (Priručnik za kopnenu vojsku SAD, jul 1956,FM 27-10,paragraf 497):

„ Represalije su akta osvete , na način koji bi inače bio nezakonit ;njima pribegava jedna zaraćena strana protiv ljudstva i imovine zbog ratnih postupaka druge strane koji su u suprotnosti sa zakonima i običajima medjunarodnog prava , a s ciljem da se protivnik prinudi da ubuduće poštuje priznate običaje civilizovanog vodjenja rata“.

Prema tome, u radnjama napada na ambasadu SAD –a stiču se sva obeležja pomenutog instituta REPRESALIJA. Protiv Republike Srbije je u toku savremen oblik rata , a preduzeta secesija ,organizovana i izvedena od strane SAD-a i njenih EU pomagača, je protivpravni akt, pa je i napad na ambasadu SAD mera koja ima pravnu prirodu i karakter REPRESALIJA.

U tom smislu, nema govora o kršenju pravila medjunarodnog prava koja nalažu državi domaćinu da garantuje nepovredivost prostorija diplomatskih misija. Jer takva obaveza stoji samo dok ta država odašiljanja diplomatske misije ne učini protivpravni akt na štetu države domaćina. Ovo tim pre kod okolnosti da preduzeta REPRESALIJA apsolutno nije proporcionalna u odnosu na težinu protivpravnog akta na osnovu koga i povodu koga je usledila.

O doprinosu same ambasade perfidnim provociranjam u vidu izjave ambasadora SAD da oni neće povući svoju misiju iz Srbije i o pravu na samoodbranu države, da i ne govorimo.

U tom svetlu treba posmatrati predmetni dogadjaj, a mladićima odati priznanje za hrabrost i patriotizam .Njihova želja za osvetom i ispoljena hrabrost, daje nadu za opstanak ovog naroda.

Oni nisu hteli da pognu glavu i neće da postanu roblje. Zato, slava palom heroju Zoranu Vujoviću!

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=E1o4gCusk2Y]

Danas ovde, dogodine na Kosovu i Metohiji!
Živela Srbija!

U Beogradu 24.02.08. Dušan Bratić

+++