Potresen načinom na koji je sahranjen pokojni Nikola Živanović koristim ovu priliku da njegovoj familiji i prijateljima uputim svoje najiskrenije saučešće.
Dušan Kolundžić, CŠO na Niagarinim vodopadima (Kanada), 18.02.2008
+++
Bol koji ostaje u dusi nakon izgubljenog roditelja je ogroman i jak, a patnja koju su dozivieli Nikolina supruga i deca zbog nemoucnosti da ga sahrane po pravoslavnim obicajima je nezamisliva. Imao sam nesrecu da i sam prozivim te trenutke septembra meseca 2006. godine kada sam izgubio oca.
Moj otac, Mihailo Kolundzic bio je dugogosisnji clan CSO na Nijagarinim vodopadima, Ontario, Kanada i na skoro svim vodecim funcijama nase crkvene zajednice i kao takav dobitnih prizanja i gramata za svoj rad u Srpskoj crkvi. Do zabrane bogosuzenja od strane vladike Georgija (Djokica) u nasoj crkvi u Nijagari moj otac je bio tutor i upravnik imanja.
Vladika je svojim aktom Br.159 zabranio bogosluzenje a isto tako vrsenje obreda, molitvoslovlja i svestenoradnji za sve one ucesnike koji su glasali za korporaciju. Moj otac Mihailo, bio je jedan glas i izgleda da je to sav njegov greh!
Umro je bez pricesca, jer vladika nije dozvoljavao da ga svestenik pricesti ako se prethodno ne pokaje, izivine vladici i povuce svoj glas da se imanje inkorporira.
Na dan njegove smrti moja majka Sofia pozvala je preosvecenog vladiku Georgija (Djokica) i zamolila da nas mesni svestenik o.Dejan obavi opelo. Vladika nije dao svoj blagoslov i ubrzo je faksom poslao pismo nasem svesteniku da na taj nacin jos jednom potvrdi zabranu.
Opelo Mihaila Kolundzica obavio je svestenik antiohiske pravoslavne crkve o.Paul u pogrebnom zavodu. Po zelji pokojnika telo je uneseno u crkvu gde je obavljen poslednji pozdrav familije, prijatelja i par stotina ljudi koji su dosli da isprate mog oca.
Nezahvalno je meni, kao sinu, da govorim o svom ocu ali njegova dela dovoljno govore o njemu kao i posmrtni govor procitan u crkvi Svetog Djordja u Nijagari.
Na kraju, jos jednom izrazavam moje saucesce familiji pokojnog Nikole Zivanovica ciji je greh sto je bio dobar Srbin i pravoslavac. Po misljenju vladike Georgija, greh moga oca je bio sto je podigao ruku i glasao za inkororaciju.
Dušan Kolundžić
Predsednik
CSO na Niagarinim vodopadima
Kanada
+++
Krv nije voda
Da stara izreka „Krv nije voda“ još uvek važi za neke od naših najviših crkvenih velikodostojnika pokazuje i ovaj neljudski akt nadležnog eparhijskog arhijereja, episkopa kanadskog Georgija (Đokića).
Sadržinu pisma vladike Gergija supruzi upokojenog Mihaila Kolundžića pročitajte ovde u celini. Možda bi braća trebali da razmisle o ovoj kratkoj rečenici Svetog Serafima Sarovskog: „Bog dugo trpi, ali jako bije!“ -Sveti Serafim Sarovski
Neka je večna Slava i Hvala g. Mihailu Kolundžiću. Amin
S.Marjanović
+++
Eto,sada citamo slican slucaj da se desio i u Austriji gde je brat Kanadskog vladike Georgija Konstantin slicno postupio sa svojim clanom Eparhije.
Ocigledno da ove vladike se ne plase Boga vec u njega i ne veruju,inace se ne bi tako ponasali.
Jadna li nam je nasa crkva kada ima takve „Veliko Crkveno-dojstojnike“.
Ne kaze nas narod dzaba da Riba od glave smrdi!
To je politika i naredjenje is SPC da se prisvoje manastiri i crkve u emigraciji i preregistruju zakonski na SPC.Prevara koja ni upamcena u istoriji Pravoslavlja .Svi oni koji su digli glas protiv su satanizovani u javnosti i privatnom zivotu.Kazu da su u BG kase prazne ,pa tako sada legalno pljackaju(Zatvaraju crkve ,povlace popove sa sluzbe ,podrzavaju grupe ljudi da daju na sud one koji im nisu prepisali crkvenu imovinu,osnivaju paralelne uprave) u inostranstvu .A inace su se i ranije izdrzavali sredstvima parohija ,donacija iz inostranstva.Kod emegracije Bosanskog i Hrvatskog rata imaju parolu -ujedinjenje ,zajedno sa BG ,sto zbog kompleksa da nikada nisu bilo dovoljno prihvaceni od Bg ,uspeva kao reklama prevare.Tako SPC preko svestenstva i vladika ucenjuje :Ako zelite da vam damo popa morate nam prepisati imanje i po novom ustavu svestenik i vladika o svemu odlucuje.Svestenstvo u inostranstvu bi trebalo biti provereno i od Sabora i od zakona drzave u kojoj zive .Zarade mimo plata trpaju u dzepove i ne prijavljuju porez drzavi u kojoj zive .Nisu se mnogi uklopili medu svojim narodom a ni u zajednici zemlje u kojoj zive .Nemaju nikakvu kontribuciju u zajednici ,primaju minimalce od plate ,a ostale beneficije sakrivaju.I da postavim pitanje -zasto su svestenici u inostranstvu postavljeni u parohiji dozivotno?Ako uporedimo njihove dolare sa svesenikom iz male zabiti ili nekog sela -bilo bi interesantno .Mogli bi zameniti ove milionere ?Najomiljenija tema su im raskolnici a EKUMENISTE ne spominju .