Priznavanje Kosmeta kao države od strane vlada desetak zemalja severozapadne hemisvere predastavlja jedan nedostojan, nelegitiman, bespravan i u svakom pogledu varvarski čin.
Janko Bojić, 23.02.2008
+++
Nije potrebno da ponavljamo, vec je to sve više puta potvrdjeno, da ovde nije u pitanju nikakvo zadovoljenje nikakvih sebičih interesa Kosovskih Siptara, niti se njima na bilo koji način izlazi u susret. Njima se ne baca koska sa parčetom lepo ureddjenog i ispečnog mesa, već pred lošeg psa se baca koščurina sa nekoliko usmrdelih mrvica bajatoga mesa, koja je negde iz nekakve usmrdele gomile djubreta izvučena. Tako obično se dešava sa onim paščurinama koje ne zaslužuju dobroga vlasnika. Oni moraju da laju i onda kada usmrdelu kosku glođu.
Dan priznavnja Kosova od strane VB i USA je dan, kada je Hitler triumfovao nad Vinstonom Čurčhilom. Da ponovimo. Hitler je konačno triumfovao. To je neosporno. Nego pre što se više osvrnemo na ovaj poslednji čin događaja, trebalo bi se malo više dotaći glavnog pitanja. A to je, kako je namontiran kosovski problem. I ko je taj koji snosi veću krivicu za ovaj čin od samih političkih šizofrenika iz Vašingtona, moderne prestonica svetskoga zla.
Jioš davne 1877, godine u drugom Srpsko – Turskom ratu, Turske jedince koje je napadala Javorska Brigada, nisu bile u stanju da se odupru njenom napredovanju. Četa kojom je komandova tada podnarednik Živojin Mišić je u toku jednog dana potisla turske predstražne položaje i prognala neprijatelja sve do Sjenice. I taman kada se ta jedinica pripremala da triumfalno uđe u Sjenicu, pristigao je komandant brigade i naredio da se naše trupe vrate na prvobitne položaje. Upitan od jednog vojnika zašto je to tako. Komandant je odgovorio: “E pa zato što je ona prokleta Austro – Ugarska tražila da ne ratujemo na ovom području nego ako hoćemo da ratujemo, onda de se težište borbi mora da prenese u dolinu Južne Morave.“ – Stara kustura – ljutili su se naši vojnici.
Tek skoro dvadeste pet godina kasnije, u prvom balkanskom ratu, naše će jedinice proterati Turke sa Javora, osloboditi Kosmet i celokupnu Južnu Srbiju. Na Kosmetu su tada sve negde do početka šesdesetih, Srbi bili većinsko stanovništvo.
U vreme Drugog Svetskog rata, kada se Adolf Hitler našao uvređen time što je u Beogradu pod uticajem vlde Vinstona Čerčila došlo do martovskog prevrata, izrazio je on svoje duboko nezadovoljstvo, jer je Hitler računajući na hrvatske i slovenačke elemente u vladi Jugoslavije računao da Jugoslaviju pridobije za sebe. Ubrzo,odnosmo devet dana kasnije, na jedan varvarski način, Beograd je bio izbombardovan, (nešto slično će pedeset godina kasnije ponoviti administracija Bula Klintona), iza čega je došlo do okupacije Kraljevine Jugoslavije. Posle pada kraljevine Jugoslavije, austrijski kaplar Adolf Hitler, dakle jedan neškolovani manijak, će teritoriju Kosova i Metohije po prvi put u istoriji njenoj nasilno odvoiti od Srbije, i predati je bez ikakvog smisla ili pravne podloge Šiptarima na raspolaganje. Jer se, Kosovo i Metohija samo nasilno mogu od Srbije oduzeti. Iz toga se razloga nameće pitanje. Čiju politiku je nastavio Bul Klinton, i ovaj mladji Đoka zvani Buš? Naravno Hitlerovu. Ali montaža Kosova, biće nastavljena u vreme i posle samoubistva Adolfa kaplara.
Odnosno, sada drugi austrijski kaplarica Jozef Broz zvani Šloser potpomognut Srbo – komunistima nastaviće onu Hitlerovu, besprimernu genocidnu politiku, prema Srbima. Onome kome danas najviše možemo da zamerimo za postojeću kosovsku krizu, su niko drugi do sami Srbo – komunisti, onaj političko neobrazovani i primitivni segment srpskoga društva, koji se svoim fanatozmom istako u upropašćavanju svih tekovina koje su naši slavni pretci, tekli u slavnoj prošlosti, i svojom vrelom krvlju natopili. Ako našim slavnim pretcima možemo zahvalitii za sva njihova slavna dela i ostvarenje jednog velikog čina, a to je da nas Srbe okupe u jednu državu, onu koju nam je otomanska imperija bila nasilno opljačkala, da razviju živu diplomatsku aktivnost i da naše nacionalno ime uzdignu na najviši piemont. Dotle su oni koji su njih izadali, Spski komunisti, mnogi su se čak utrkivali u tome izdajstvu, koje je u mnogo slučajeva bilo očeizdajstvo. Zahvaljujući baš upravo tim komunistima dobili smo takozvane Avnojevske granice, i genocid nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, koji genocid je započeo Adolf kaplar, se nesmetano nastavio, pod njihovom vladavinom. I ne samo na Kosovu već i u BIH. Za ove ovde iznesene činjenice, postoje mnogobrojni dokazi u svetskoj i domaćoj literaturi.
Zahvaljujući toj politici, Kosovo i Metohiju su u populacionom smislu osvojili primitivni Šitarski ultranacionalisti. Onaj ultrancinalistički i šovinistički faktor, koji se u drugom svetskom ratu, pored hrvatskog ustaštva pokazao kao najprimitivniji u smislu genocidne politike.
Zato i ne sumnjivo, ono što se danas dešava na vekovnoj srpskoj zemlji, lići na jednu osvetu samim Srbima što u periodu kada je Hitler izgledao triumfalan, tome izgledu se oduprlo srpsko slobodarsko narodno biće. U čemu se Srbima nisu samo svetili nacional šovinisti i njihovi kolaborateri, već i onaj drugi internacionalni šovinizam i despotiszam, onoga vremena što je sebe nazivao komunizmom. Ili takozvana crvena internacionala, takozvana Kominterna. Mi danas u Beogradu a i u Srbji imamo potomke tih kominternovskih izdajnika na pretek, koji sebe sada prodaju za nekakav internacionalizam druge vrste, tobožnji demokrtski. Ko su ti što su potomci starih kominternovaca? Pa zar otac Jeljcinovog imenjak Borisa mladjeg, i sam nije bio veliki Kominternovac?
U sumanutim događajima današnjice, na tlu bivše Jugoslavije, ponovo su zaživele osvetničke i prevratničke, Hitlerovsko – Staljinističke metode. Stalno se Srbima podmeće priča o Velikoj Srbiji. To čak čine i moderni političari Velike Britanije, iako se država kojom oni vladaju, ni manje ni, više baš upravo zove da je Velika. I šta je loše biti veliki. Onaj koji se veličinom krasi, obično je miran i povučen, dobronameran. Nevalju mali, to je tako i uvek bilo kroz istoriju, čovečanstva. Izgleda to ne važi za Veliku Britaniju danas, pa je možda ne bi bilo loše skrtiti da ne stvara probleme drugima. Kominterna, nezadovoljna politikom kraljevine Jugoslavije, koja nikada nije priznala komunističku vladu u Moskvi je upravo lansirala priču o Jugoslaviji kao truloj versajskoj tvorevini, i priču o velikoj Srbiji.
A onda kada je izgledalo da je komunistički internacinlistički imperijalizam izbledeo, eto nam novih mešetara svetskih, zaogrnuti plaštom tobožnjeg međunarodnog demokratskog pokreta. Ili kako se slobodno može danas taj faktor nazvati deminternovizam. Odnosno staru kominternu je zamenila deminterna. Obe mada dolaze sa dve strane političkog establišmenta u jednom su potpuno iste. A to je moderni kolonijalizam i imperijalizam.
Deminterna, dakle naslednica kominterne je od nje preuzela sve one najgore elemente koje je ova desetlećima stvrala. Na području bivše Jugoslavije, koja država je stvorena kao kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca, pod okriljem deminterne, iznikle su nacije i države koje nikada ranije u istoriji nisu postojale. Makedonija, Bosna, Crna Gora, ova poslednja je jedno vreme u doba otomanske vladavine neosporno postojala, ali samo i isključivo kao srpska država.
Poslednji fenomen, združenih kominterniovsko – deminternvskih snaga, Kosovo kao država, se slobodno može naznačiti kao imenitelj kulminacije ludosti. Na sve strane pisano je mnogo o tom fenomenu ludosti, i nasilničkom otimanju jedne teritorije koja je od njenoh postanka uvek bila srpska, ne samo kao zemlja, već je to kolevka srpske kulture, za koje se područje vezuje onaj najistaknutiji deo srpske kulture, civilizacije i istorije. Do sada je rečeno mnogo ali ma koliko je rečeno uvek ostaje nešto što je i nedorečeno. U današnjoj plitici Kosova, pored triumfa svih zla kojima je obremenjeno moderno čovečanstvo tiumofala su i neka druga zla za koja se mislilo da su izumrla..
Pod garanciom modernih SAD i VB, na Kosovu je danas triumfovao Hitler nad Vinstonom Čerčilom. Da ponovimo. Triumfovao je Hitler!
Staljin sa njegovom Kominternom je takodje triumfovao. Da ponovimo. Triumf Jozefa Žudašvilivilija, garantuju današnje SAD i VB.
Na Kosmetu danas, triumfovao je kriminal. Zakon zla. Zakon džungle. Triumfovao je internacionalni šovinizam. Koji se ranije bio zaogrnuo crvenom a danas se pokriva nekakvom žuto plavom bojom.
Čujmo Kondolizu. Onu koju neko po njenoj seksualnoj devijantnosti usporedi sa Mariom Tereziom, koja se Terezija, da bi zadovoljila svoju seksulanu nezasićenost, na kraju podmetnula ispod pastuva. Ona veli da će pomoci Srbju svoga saveznika iz dava svetska rata. Ali pod uslovom da se Srbija odrekne svojih vekovnih, kulturnih i istorijskih nasleđa. Srbija je bila, odnosno njoj su bili saveznici Britanija iz doba Vinstona Čerčila. SAD iz vremena Vudroa Vilsona i Dlena Ruzvelta, Francuska iz vremena predsednika Poenkara. Britanija iz vremena Lojda Džordža. Ali ova današnja Britanija, internacionalnog šovinizma Margarete Tačer, Tonija Blera, žedokrvana Francuska Nikole Šarkozija, i Bernarada Kušnera. Amerika Bula Klintona, Mad Olbrijt, Kondomlize Rice. One ne mogu biti prijatelji niti saveznici Srba i Srbije. Oni su tirani, pljačkaši i tlačitelji. Ovo štro pomenuti propovedaju kao nekavu demokratiju je moderni nacional – internaconalni šovinizam. Koji već osamanaest godina sprovodi nekakve svoje nelogične ideje, ideje nepravde, nasilja i zla. Koji internacionalni šovinizam nikada nije i niti može biti prijatelj Srba.
U knjizi Martina Giberta opisani su Susreti Vinstona Čurčhila, sa austrijskim kapalricom Jozefom Šloserom. Na tim susretima Čurčhil opominje Austrijskoga kaplara da ne sme da koristi oružje koje dobija od VB, kao pomoć u borbi protiv Nemaca, da sa tim oružjem ubija Srbe. To isto je i predsednik Ruzvelt opominjao Čerčila, da podseti austrijskoga kaplara.
Danas se oružje VB i SAD dodeljuje kao pomoć svim onim elementima koji su se borili protiv Srba, na strani Hitlera, hrvatskim Ustašama, muslimanskim Handžarima, šiptarskim Balistima. Dakle pomoć onima koji su se protiv njih borili da ubijaju one koji su njima pomagali. Kondoleza reče da je Srija bila saveznik SAD iz dva velika rata. To je nepobitna istina. I to lojalan saveznik. Ali zato mi danas kažemo, ne njen saveznik, već nekih drugih koji su imali mnogo više znanja i razumevanja, od nje i njenog današnjeg predsednika. Ironično, đed Đoke Buša je u vreme Prvog Svetskog rata bio član Američkog Kongresa, koji je podržavao politiku presedika Vudroa Vilsona, jednog od najvećih prijatelja srpskoga naroda.
Zato mi Srbi i dalje ostajemo prijatelji Vilsonovi, Čerčilovi, prijatelji Lojda Džordža, i Delana Ruzvelta. Ali isto tako i smrtni neprijatelji, internacionalnih šovinbista, bilo onih crvenih ili ovih žuto plavih.
Janko Bojić
… [Trackback]
[…] Information on that Topic: novinar.de/2008/02/26/kosovo-danas-trijumpf-hitlera-nad-cercilom.html […]
… [Trackback]
[…] Read More Information here to that Topic: novinar.de/2008/02/26/kosovo-danas-trijumpf-hitlera-nad-cercilom.html […]