logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Свилајнац    Аутор: Преузето    1.750 пута прочитано    Датум: 23.02.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

bond.jpgDŽentlmen je jedna od anglosaksonskih reči koja se nikada nije primila u Srbiji. Ovde za nekoga ko je lepo vaspitan i otmen kaže se da je gospodin čovek.

Pri tom, ta odrednica ne znači u isto vreme i socijalno poreklo onoga o kome se govori. Može se mirno reći da mnogo više prave gospode postoji po srpskim selima nego u gradovima, a najmanje njih živi u prigradskim naseljima.

Pođimo najpre od spoljnih obeležja, koja su po kanadskom sociologu Makluanu, produžene poruke koje preko odeće i ostalog jedna osoba upućuje svetu oko sebe. Naravno, najpre ćemo iz džentlmenske lige izbaciti muške osobe koje na crne mokasine nose bele čarape ili one kojima su cipele istina nove, ali uprljane rodnim blatom. Pravi džentlmeni nose, istina, staru ali do savršenstva usjajenu obuću.

Zatim ćemo iz džentlmenskog roda izbaciti bogate dripce (izraz koji je u naš jezik uveo poznati režiser Emir Kusturica).
Oni, naravno, nose veoma debele “kartije” lance sa krstovima (mada nisu pobožni) ili medaljonima, razdrljene crne košulje na belim odelima i zlatne ručne satove teške najmanje pola kilograma.

Prilikom dolaska u hotel u koji ih je smestio tur-operater, najviše neprilika vodiču praviće oni koji su malo kad u životu spavali u boljem hotelu od ovoga u koji su smešteni. Insistiraće uvek bučno na ceni koju su platili za aranžman, a tražiti sobu sa pogledom na more, iako u tom gradu nema mora, tvrdiće da su opljačkani prilikom promene valute i žaliti se da celu noć nisu oka sklopili zbog erkondišna i praviće stotine primedbi na hranu zemlje u kojoj su se našli, pa će tako na Dalekom istoku tražiti biftek sa pomfritom, u arapskim zemljama svinjski kotlet a u Indiji goveđu supu.
Evo i malog testa po kojem ćete lako poznati pravog džentlmena.

Kada zauzmete mesta za zajedničkim stolom hotelskog restorana, pravi džentlmen će uvek, istog časa kada sedne, staviti preko kolena salvetu, dok će ostali, koji to nisu, mirno sedeti sa smotanim piramidama od salveta na tanjirima. Stavljanje salveta na krilo opšte je poznati znak konobaru da je gost spreman za obed.

Naravno, nećemo posebno isticati sitne gestove kao što su pridržavanje stolice dami koja sedi pokraj džentlmena, sipanje pića (jedna dama nikada ne dohvata sama bocu, ma koliko bila žedna), pripaljivanje cigareta, pridržavanje kaputa ili jakne, kao i otvaranje i zatvaranje automobilskih vrata, jer prave dame, u stvari, i ne znaju gde se nalazi kvaka.

Za razliku od pravog džentlmena, oni koji to nisu, nosiće uvek nove “Viton” torbe svetložutih kaiševa, čak i onda kada su prave, a ne lažnjaci; njihovi mobilni telefoni imaju najjače zvučne signale, čini se da pored toga što mogu i da fotografišu, na njima može da se gleda televizijski program i čak da se čovek obrije kao “braun” aparatima za brijanje. Zanimljivo, oni se još uvek nisu navikli na to čudo tehnike, pa čim sednu za sto stavljaju ga na vidno mesto ispred sebe. Naravno, neće imati pojma da tri dramatična uvodna takta signala sa njihovog mobilnog telefona pripadaju Betovenovoj Petoj simfoniji, zvanoj “Sudbinska”. Siroti Ludvig van Betoven, gde je završio – to je sudbina.

Bogati dripci najviše štede na napojnicama nosačima svog prtljaga, liftbojima i konobarima, a posle večere obavezno uzimaju račun i kontrolišu cene upoređujući ih sa našim. NJihova čuvena rečenica glasi: “Neću da me neko pravi budalom za moje rođene pare.”

Postoji još jedan način da prepoznate pravog džentlmena.
Pravi džentlmen nikada neće pisati o tome ko je džentlmen, a ko nije.

Momo Kapor za Vesti




1 коментар у вези “Priručnik za džentlmene”
  1. Znaci i Momo Kapor nije dzentlamen jer kako nam kaze:
    “Pravi dzentlamen nikada nece pisati o tome ko je dzentlamen,a ko nije”. A Momo bas to cini,pise o tome.
    Naravno i to je moja uobicajna primedba koja se ustvari i ne odnosi na Momu.Odnosi se uglavnom kako ih Moma nazvao na Dripce. Jedino sto je ta rec veoma stara kod nas i upotrebljavala se mnogo pre Emira Kusturice.
    Pored reci dripac, bila je baraba,dzilkos,olos,gulajfer,protuva,lezi lebovic i da sada ne nabrajam tuce bezobraznih reci…,a sve su one manje vise znacilo jedno te isto, talog Beogradskog malogradjanstva.
    Moma Kapor je zaista ne zamenljiv. Gledao sam skoro jedan od njegovih zadnjih intervjua “Balkanska ulica” na Beogradskoj televiziji kada je vec usao u zadnji deo njegove bolesti. Videlo se velike promene na njemu, teze je govorio ali duh mu je jos bio cio i pamcenje sveze. Intervju je trajao vise od 1 sat i zaista mi je bio zao kada je eventualno dosao kraj.Toliko reci,dozivljaja,poznanstva i druzenja kroz samo jednu omanju strmu ulicu koja se zove Balkanska.
    Nisam znao da je Moma ziveo u Balkanskoj ulici kroz koju sam stalno prolazio. Iliti, kako Moma rece,
    svi mi koji dodjemo u Beograd mora da prodjemo kroz Balkansku ulicu i kada izlazimo iz Beograda istom se ulicom vracamo prema zeleznickoj ili autobuskoj stanici… I naravno, svi stanemo u maloj cokalisikoj poslaticarnici koja je u Beogradu pravila najbolju bozu i limunadu,sutlijas, baklave i kiselo mleko…
    Balkanska ulica je stvarno jos uvek ne zamenljiva kao i Momo Kapor.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo