logo logo logo logo
Рубрика: Политика    Аутор: Преузето    671 пута прочитано    Датум: 14.02.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

pinokio.jpgNijedna vlast nije od Boga data, ali su mnogi vladari u davnoj ali i skorijoj prošlosti verovali da imaju božansku moć, uprkos neopisivoj količini lažnih obećanja koje su njeni osvajači izgovarali u prilikama ceremonijalnog ustoličenja. Ni sadašnji ni doskorašnji ovdašnji vladari nisu ništa novo smislili.

Na XX kongresu Komunističke partije Sovjetskog Saveza, davne 1956. godine, svečano je utvrđen datum sigurnog ulaska u potpuni komunizam (“radi koliko hoćeš, uzmi koliko ti treba”). Obećano je da će to biti 1980. godine.

Uverenje da će taj dolazak apsolutne sreće i večnog blagostanja tako skoro biti, niko nije smeo da osporava, a mnogi su zaista i verovali u to kao što vernici veruju u postojanje rajskog vrta.

Devedesetih godina prošlog veka, pojava Slobodana Miloševića i njegovo obećanje da će Srbija brzim koracima dostići “švedski standard”, učiniće da milioni ljudi krenu za njim. Nešto ranije, 1984. godine, Milošević je održao govor partijskom aktivu gradskog odbora ondašnjeg Saveza komunista Ljubljane, o tome kako će “Jugoslavija prodavati znanje Zapadu, i neće biti žrtva prljavih tehnologija”. Ova utopija izazvala je smeh prisutnih. U Sloveniji mu nisu poverovali.

Njegov najveći protivnik u Srbiji, Vuk Drašković, imao je spisak obećanja, među kojima je i ono da će NJ.K.V. Aleksandar dolaskom u domovinu učiniti preokret.

U oktobru 2000. godine, svrgnut je Slobodan Milošević, u dobroj meri prevarom i otvorenom izdajom njegovih vernih sledbenika, onih koji su imali koristi od njegovog režima, i kojima više nije bio potreban.

Nasledila ga je vrlo široka koalicija, zvanično demokratski orijentisanih ljudi. Dojučerašnje vođe opozicionih stranaka i strančica postali su ministri, predsednici i mandatari. Među najgrlatijima beše Mlađan Dinkić, nadriroker i kritičar monetarnog cirkusa prethodnog vođe. Kritičar nečega što je svaki opljačkani građanin mogao isto tako kvalifikovano da kritikuje. Dinkić je u svojoj grlatosti, zajedno sa Miroljubom Labusom, sabratom iz iste stranke, obećavao “šest milijardi dolara stranih investicija odmah”, mada je ta ista cifra bila pominjana i kao “hitna donacija”. Bilo je, naravno, i jednog i drugog, ali ni izdaleka kako su olako obećavali. Ta lažna obećanja bila su način da narodu “uteraju optimizam” i sebe učvrste tamo gde su se, spletom okolnosti zatekli.

Kad je Vojislav Koštunica zamenio Slobodana Miloševića u ulozi predsednika tadašnje države, obećao je, i odmah slagao, da će mu ratni zločinci biti “zadnja rupa na svirali”. Vrlo brzo je postalo jasno da je ta rupa na malo važnijem mestu, a lista optuženika koje je on lično ispratio u Hag prilično je dugačka. Obećao je Vojislav Koštunica kako će njegova vladavina biti obeležena “legalizmom”, pa je i to slagao. Mnogo toga su njegovi ministri uradili mimo zakona, nelegalno, ilegalno, skriveno ili neskriveno, kriminalno, mafijaški…

Demokratska stranka i njene vođe uveravali su narod u Srbiji da je ulazak u Evropsku uniju blizu, da je par godinica u pitanju, isto onako kako je sa govornice XX kongresa KPSS određena godina 1980. kao svečani dolazak večne sreće, ulazak u komunizam.

Najnoviji model ove obmane o ulasku u EU, večnu sreću kojoj težimo, obznanio je predsednik DS, Boris Tadić, u nekim predizbornim govorima. Ovom prilikom, reč je o 2012. godini. To je po njegovoj proceni godina kad će Srbija ući u “porodicu civilizovanih naroda”. Nešto ranije, njegov kandidat za premijera Srbije Božidar Đelić obećao je da će ove, 2008. godine, Srbija dobiti takozvani “bezvizni” režim prema ostatku Evrope.

Đelić je čovek koji je poslednjih godina dao najviše obećanja bez pokrića, i bio najglasniji u nuđenju lažne nade, uprkos očiglednim remetilačkim faktorima, i spolja i iznutra.

Mnogo ranije, ideolozi Srpske radikalne stranke obećavali su da će njihova vladavina biti obeležena cenom hleba od tri dinara.

Poslednjih sedamnaest godina, izrasla je jedna čitava generacija vaspitavana da je prevara normalna pojava. Ta je generacija danas uplašenija i podeljenija od onih koji su im ovakav ekonomski i politički haos napravili. Ne veruju nikome. Konačno, mada zvuči paradoksalno, bez vernika, pa i onih prevarenih, nema napretka. U prethodnom veku, ovo je najbolje znao bivši jugoslovenski vođa Maršal Tito.

Nikola Vlahović za Tabloid




1 коментар у вези “Laži Mile neka ti se dive”
  1. Pisac je ispustio da kaze da je Slobodan Milosevic bio prvi koji je isporucio dva Srbina iz Bosne u Hag,pa posto je on to prvi ucinio zasto ne bi to uradili i njegovi naslednici svih fela,sto je na kraju i snaslo samog Milosevica.
    Komunisticka obecanja su nekada isla u fantastiku i narod im je verovao. Pred kraj rata komunisti su govorili kada oni dodju na vlast da onom kome bude trebalo svezi vazduh da ce da sedne u helikopter koji ce ga iznesti gore na visinu da se nadise svezeg vazduha koliko mu treba. I narod je u to verovao.
    Bio sam klinac i secam se kao da se desilo juce kada je nastao rat u Indokini. Sedi moj teca na samlici sa ostalim ljudima iz ulice ispred njegove zgrade i svi nesto poverljivo suskaju,a cim neko slucajno prodje ulicom oni zacute jer Boze moj,sve se prica konspirativno i niko drugi ne sme da zna za ove tajne osim njih.Ja sam tu bio negde u blizini igrao se klikera i cujem kako pricaju da su Sovjeti (oni kazu Rusi) izmislili novu podmornicu koja udje u na jedan kraj zemlje i moze da izadje na drugi kraj zemlje.Ova ce zemljana podmornica ojaditi Amerikance u Indokini. Kada sam to cuo prosto da nisam verovao.Sledeci dan u skoli pricam u poverenju nekim drugovima o novoj sovjetskoj podmornici.Onda mi sin generala Zecevica kaze u poverenju da je Tito vec u Vinci napravio atomsku bombu.On je opet to cuo od oca koji je u stanu u poverenju razgovarao sa nekim vojnim licima. Kao sto vidite komunisti su bili maheri za propagndu svih vrsta pa tako je danas naisla i ova generacija koja je ustvari izasla iz njihovih jajeta pa onda ne treba da se cudimo sta pricaju i sta rade.
    Uopste nije vazno da li je to bio Djindjic,Draskovic,Seselj,Kostunica,Tadic i td. i td., svi su oni isti,a dokazali su se jer su u jednom momentu bili vec na vlastima i videli smo sta su uradili. I narod dalje glasa za njih. Ocigledno je da su jedni druge zasluzili?!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo