Вести

BEOGRAD – Albanci na Kosovu i Metohiji, prema informacijama Kurira, planiraju da 16. ili 17. februara proglase nezavisnost!

– Premijer i predsednik Kosova drže serije sastanaka iza zatvorenih vrata i razmatraju strategije proglašenja nezavisnosti. Uporedo se održavaju sastanci sa biznismenima kako bi se reagovalo na eventualnu blokadu i serije poteza iz Beograda i međunarodne zajednice – otkriva za naš list Darko Trifunović sa Fakulteta za bezbednost.

S druge strane, Džon Bolton, Lorens Iglberger i Piter Rodman, trojica bivših visokih američkih funkcionera, u autorskom tekstu u Vašington tajmsu ocenili su da američka politika prema Kosovu mora da se preispita, a da se do tada SAD mora uzdržati od priznanja Kosova. Srpski politički analitičari imaju različite stavove prema tome da li će ovakva istupanja američke trojke imati efekta u vreme kada zvanična administracija SAD najavljuje da će vrlo brzo priznati nezavisnost južne srpske pokrajine.

Američki spoljnopolitički analitičar Srđa Trifković ne veruje da će intervencija Boltona, Rodmana i Iglbergera moći da promeni unapred zacrtani kurs američke politike, ali će imati pozitivan efekat na duge staze.

– Njih trojica su uticajni u konzervativnim krugovima, ali nisu u mogućnosti da utiču na kreiranje politike Stejt departmenta. Džon Bolton je blizak Diku Čejniju, potpredsedniku SAD, ali je u nemilosti Džordža Buša zbog kritika njegove politike prema Severnoj Koreji. Ukoliko Mit Romni dobije nominaciju Republikanske stranke za predsednika SAD, Bolton bi se vratio na scenu – objašnjava Trifković.

Naš sagovornik otkriva da je Piter Rodman blizak Henriju Kisindžeru, koji je uticajna ličnost iz senke uprkos poodmaklim godinama.

– Rodman vrši uticaj na intelektualne krugove. On indirektno nagoveštava Kisindžerov lični stav. Što se tiče Lorensa Iglbergera, on je blizak veteranima administracije Ronalda Regana i Džordža Buša seniora – ističe Trifković.

Đorđe Vukadinović kratko je prokomentarisao da ne veruje da će stav američke trojke naići na velike odjeke, ali ističe da nije loše da se čuje njihov glas. Za razliku od njega, Darko Trifunović nešto je optimističniji. On smatra da se radi o ozbiljnoj trojci koja je dobro upućena u zbivanja na Balkanu.

– To je glas razuma, a moguće je da se nešto promeni, jer su karte još na stolu. Još se diskutuje. Da je samo do albanske strane, oni bi odavno proglasili nezavisnost. Pozicija Beograda nije ista sada kao 1999. godine. I Moskva je pripremila paket ekonomsko-političkih sankcija u slučaju proglašenja nezavisnosti. Pre svega, Kosovo neće biti primljeno u UN, a onda im jednostrano priznanje mnogo ne vredi.

Iglberger i Bolton, kao dugogodišnje diplomate, znaju da unilateralno priznanje nema ni težinu ni pravno dejstvo dokle god je na snazi rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, već bi predstavljalo kršenje međunarodnih zakona – uveren je Trifunović.

AH, JADNA NEMAČKA!

Mnogi narodi bi se zgranuli kad bi znali kakva ih predsednička, premijerska i ministarska moralna ništavila vode, napisao je za svoje vreme jedan veliki zapadni mislilac. Ali, da je živ, mogao bi mirne savesti, čak i sa više razloga, da ponovi sopstvene reči i povodom krajnje opasnih i zloslutnih „kosovskih“ pseudoklovnovskih kreveljenja iz Berlina, Vašingtona i Brisela.

Jer, kao da je njegova zemlja Malta, u najboljem slučaju, Litvanija ili Portugal, šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer izjavio je da se većina članica EU priprema da prizna nezavisnost Kosova i da će ih zvanični Berlin „slediti“.

Ah, jadna Nemačka! Šta joj je drugo i preostalo, iako je učinila sve što je bilo u njenoj moći da spreči Estoniju, Češku i Dansku da ostalima u Briselu nametnu formiranje još jedne albanske države, nego da se bespomoćno pridruži „većini“?!

Bože, hoće li se naći bar jedna baba u Babušnici ili Braunšvajgu koja će biti spremna da poveruje da Angela Merkel i Štajnmajer nisu odigrali jednu od ključnih uloga u formiranju „većine“ koju Berlin, kao da je brodski mali, kobajagi mora da sledi?!

Jer, kao da je neko od njih trojice generalni sekretar UN, Amerikanci Džon Bolton, Lorens Iglberger i Piter Rodman upozorili su povodom Kosova i Srbije Belu kuću i Ist river:

„Ni Savet bezbednosti niti bilo koje drugo međunarodno telo nema moć ni ovlašćenje da nametne promenu granica bilo koje zemlje“. A Ban Ki Mun, pod čijim strogim i principijelnim pogledom Džordž Buš prestaje da bude gospodar sveta, već je dvaput razvlastio SB UN i samog sebe, izjašnjavajući se za Ahtisarijev plan i izjavljujući da je „budućnost Kosova u principu evropska stvar“.

Izgleda da su „konačni status“ UN i renome njihovog genseka nepovratno „u principu korejska stvar“. Bože, da li je na svetu preostao bar jedan jedini Japanac spreman i na harakiri pre nego što bi predao ključeve tvrđave koja mu je poverena?

Autor: Nikša Bulatović

Kurir, 03.02.2008