Вести

Rusiji je potrebno antiraketno naoružanje novoga tipa, sposobno da dejstvuje i u nižim slojevima kosmosa, izjavio je pre neki dan general-pukovnik Jurij Solovjov, glavnokomandujući jedinicama za specijalne namene.

„Za zaštitu i obezbeđivanje funkcionisanja satelitsko-raketnih sistema poput SRS-400 već postoje nove posebno konstruisane rakete tipa zemlja–vazduh, ali potrebne su nam i rakete za veće visine, za uništavanje ciljeva u svemiru“, objasnio je Solovjov.

Glavnokomandujući vojnovazdušnih snaga Rusije Aleksandar Zelin je u prošlu subotu, na jednom naučnom skupu održanom u Moskvi, takođe izneo tvrdnju da bi glavne vojne pretnje najvećoj državi na svetu mogle da dođu iz kosmičkih prostranstava. On se, tim povodom, zauzeo za reorganizaciju i tehnološko osveženje svih delova vojske koji brinu o ruskom „nadzemnom prostoru“.

Reganova vizija

Podsetimo, ratovanju u svemiru bio je sklon i pokojni predsednik SAD Ronald Regan (u Beloj kući službovao od 1981. do 1989). Teško bi bilo reći da je dotični bio posebno obdareni vizionar kada je podržao tada mnogo hvaljeni vojni program „Rat zvezda”. Jednostavno, on je kao glumac (pre nego što je postao šef države) živeo i radio u fabrici snova, u Holivudu, gde je zasigurno bio okružen ljudima kojima je mašta radila i preko granica uobičajenog. Nešto od tih vizija svakako je prešlo i na njega.

U osnovi priče svih naučnofantastičnih filmova, od doba pre Regana pa sve do danas, jeste borba između zla i dobra, tačnije, između „zlih vanzemaljaca” i „dobrih Zemljana” – Amerikanaca. Prevedeno, međutim, na jezik razumljiv prosečnom građaninu SAD u posthladnoratovskoj atmosferi, to znači kako uopšte nije nemoguće da, umesto čudnih zelenih tipova, iz kosmosa počnu da nadiru – Rusi. Ovo, objektivno, predstavlja mnogo opipljiviju pretnju. Ispostavilo se i to da domaća publika lakše „vari” svemirske obračune nego one pred sopstvenim pragom, što je Reganu dodatno podiglo rejting. U svakom slučaju, profit je bio dobar. Kako za filmadžije, tako i za industriju naoružanja i novih tehnologija.

Nažalost, u SAD kao da nije bilo baš mnogo onih koji su kadri da učvrste Reganov svemirski front, i stvari su malo–pomalo padale u zaborav. Zato su svoju šansu iskoristili drugi. Posla su se prihvatili Rusi, pa i Kinezi koji su otprilike pre godinu dana dokazali da i sa zemlje mogu da gađaju svemirske letelice, tačnije, satelite. Upravo o toj sposobnosti govorio je general Solovjov.

U eri globalnih komunikacija vojni stratezi više se oslanjaju na sliku svega što se na našoj planeti kreće, a koju u svakoj sekundi dobijaju iz kosmosa, preko satelita (vojnih i civilnih), nego na veštinu i šarm tajnih agenata poput Džemsa Bonda. Zato umešnost da se dotok te slike u štab protivnika prekine predstavlja pola pobede. Druga polovina je uspešno presretanje neprijateljskih raketa koje su već krenule na svoj smrtonosni put.

Ozbiljnost ruskog pristupa odbrani ne ogleda se zato samo u sferi visokih tehnologija. Mnogo pažnje se posvećuje i funkcionisanju armije kao celine, sa svim pripadajućim segmentima, važnim i manje važnim. Ne čudi stoga što je šef države Vladimir Putin do 2010. odložio odlazak u penziju generala armije Jurija Balujevskog, načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije i prvog zamenika ministra odbrane. U situaciji kada zemlja dobija novog predsednika, a praktično i novu vladu, ozbiljnija promena u vrhu vojske nije preterano poželjna.

Nuklearna preventiva

Imajući sve pomenuto u vidu, i nedavna izjava Balujevskog da je Rusija spremna da izvede preventivne udare, pa čak i uz upotrebu nuklearnog oružja, ukoliko bude ugrožen neko od njenih saveznika, deluje kao rešenost da se stvari na vojnom planu isteraju na čistac. Sledeći princip vašingtonske administracije da svaka zemlja u kojoj SAD imaju neki interes automatski (htela pomenuta zemlja to ili ne) potpada pod američki vojni kišobran, Moskva sada stavlja do znanja da i ona može da igra sličnu igru.

„Vojna sila može i dužna je da bude primenjena u smislu demonstracije odlučnosti državnog rukovodstva da odbrani interese svoje zemlje, a kao krajnja mera da bude primenjena onda kada se ostala sredstva pokažu kao neefikasna“, izjavio je Balujevski.

Kako izgleda, u Kremlju računaju na svaku moguću varijantu razrešenja sporova poput kosovskometohijskog, abhaskog, osetinskog, pridnjestrovskog, iranskog, svernokorejskog… a u kojima su međunarodno pravo i međunarodni poredak ozbiljno dovedeni u sumnju. Uostalom, juče se oglasio i Brisel saopštenjem da ni NATO ne beži od doktrine preventivnog nuklearnog udara.

Za sada je sve na rečima i valjalo bi da tako i ostane. Priče o ratovanju u svemiru i nuklearnim kataklizmama neka budu samo tema romanopisaca. Našoj civilizaciji dva svetska rata bila su sasvim dovoljna opomena.

Slobodan Samardžija za Politiku