logo logo logo logo
Рубрика: Свет    Аутор: Преузето    674 пута прочитано    Датум: 15.01.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

bus.jpgGo­di­na 2008. će do­ne­ti kraj naj­ka­ta­stro­fal­ni­jeg pred­sed­ni­ko­va­nja u isto­ri­ji Ame­ri­ke. Bu­šov re­žim za so­bom osta­vlja na­sle­đe zlo­na­mer­ne ne­kom­pe­ten­ci­je, ko­ja je uči­ni­la da od ze­mlje lju­di stra­hu­ju i da je mr­ze ši­rom sve­ta, a una­pre­đe­nje de­mo­kra­ti­je je po­sta­lo si­no­nim he­ge­mo­nij­skog in­ter­ven­ci­o­ni­zma.

Šta do­la­zi sle­de­će? Po­li­tič­ka konj­ska tr­ka ko­ja se odr­ža­va je još uvek u po­čet­noj fa­zi, ma­da kan­di­da­ti na­por­no tr­če vi­še od go­di­nu da­na i tro­še de­se­ti­ne mi­li­o­na do­la­ra. (CNN pro­ce­nju­je da će ukup­ni iz­nos ko­ji će bi­ti is­pla­ćen sa­mo za re­kla­mi­ra­nje na te­le­vi­zi­ji to­kom pred­sed­nič­kih pre­li­mi­nar­nih i na­ci­o­nal­nih iz­bo­ra pre­ći tri mi­li­jar­de do­la­ra, što je su­ma ko­ja po­tvr­đu­je onu sta­ru iz­re­ku da Ame­ri­ka ima “naj­bo­lji si­stem ko­ji se nov­cem mo­že ku­pi­ti”.)

Na is­hod bi mo­glo da uti­če sve: još je­dan te­ro­ri­stič­ki na­pad; soč­ni seks skan­dal a la Mo­ni­ka; ne­pri­jat­ni lap­sus to­kom pred­sed­nič­ke de­ba­te. Ali, dok ne­ma kri­stal­nih ku­gli, pred­nost je na stra­ni de­mo­kra­ta, a iz ovog mnoš­tva tak­mi­ča­ra, dva naj­ve­ro­vat­ni­ja li­de­ra na li­sta­ma kan­di­da­ta su Hi­la­ri Klin­ton i Ba­rak Oba­ma.

Uzi­ma­ju­ći u ob­zir pre­zir pre­ma Bu­šu (ukup­ne oce­ne u nje­go­vu ko­rist “osci­lu­ju” ne­gde oko 30 od­sto), čak i naj­im­pre­siv­ni­ji pred­vod­nik nje­go­ve stran­ke bi se su­o­čio s muč­nom bit­kom. Da­le­ko od to­ga da su re­pu­bli­kan­ski kan­di­da­ti iz­van­red­ni, oni či­ne gro­tesk­nu sli­ku. Od oči­gled­nih šar­la­ta­na po­put biv­šeg gu­ver­ne­ra Ma­sa­ču­set­sa Mi­ta Rom­ni­ja, ko­ji je se­be re­for­mi­sao kao de­sni­čar­skog fa­na­ti­ka ko­ji je pro­tiv abor­tu­sa i ho­mo­sek­su­a­la­ca, do “go­spo­di­na 9/11”, biv­šeg jav­nog tu­ži­o­ca i gra­do­na­čel­ni­ka Nju­jor­ka Ru­di­ja Đu­li­ja­ni­ja – ko­ji li­či na “mr­tvač­ku gla­vu” i pro­po­ve­da o za­vr­šet­ku ra­ta pro­tiv “isla­mo-fa­ši­zma”.

I Fre­da Tomp­so­na, ko­ji se na­da da će is­ko­ri­sti­ti svo­ju ulo­gu u te­le­vi­zij­skoj se­ri­ji Za­kon i red kao lan­sir­nu tač­ku za ve­će i bo­lje stva­ri te biv­šeg gu­ver­ne­ra Ar­kan­za­sa Maj­ka Ha­ka­bi­ja, hriš­ćan­skog fun­da­men­ta­li­ste ko­ji do­vo­di u pi­ta­nje evo­lu­ci­ju i ko­ji se po­ja­vlju­je u te­le­vi­zij­skoj re­kla­mi s he­ro­jem bo­ri­lač­kih veš­ti­na i zve­zdom ’’Vo­ke­ra, tek­saš­kog ren­dže­ra’’ Ča­kom No­ri­som. Poš­to je na stal­noj di­je­ti ko­ja se sa­sto­ji od po­li­tič­ke pr­ljavš­ti­ne i vul­gar­no­sti, ame­rič­ka jav­nost ima jak sto­mak. Ali bed­na i eks­tra­va­gant­na ne­u­ver­lji­vost ove po­stav­ke će ve­ro­vat­no is­puš­ta­ti su­vi­še ve­li­ki smrad.

U po­re­đe­nju s nji­ma, de­mo­kra­te mi­ri­šu kao ru­že, pa će se sto­ga ve­ro­vat­no vra­ti­ti u Be­lu ku­ću. Džon Edvards, ko­ji se kan­di­do­vao 2004. go­di­ne za pot­pred­sed­ni­ka na li­sti kan­di­da­ta s Džo­nom Ke­ri­jem i ko­ji je ak­ce­nat svo­je kam­pa­nje sta­vio na ame­rič­ki ras­tu­ći eko­nom­ski apart­hejd, mo­gao bi da bu­de onaj pra­vi.

Ali tre­nu­tak i do­la­ri su sa­da po­u­zda­no na stra­ni Klin­to­no­ve i Oba­me. Sa svo­jim ogrom­nim kov­če­gom s bla­gom, svo­jim all-star ti­mom kon­sul­ta­na­ta i an­ke­ta­ra i svo­jim mu­žem kao glav­nim sa­vet­ni­kom, Klin­to­no­va je na sa­mom po­čet­ku po­ku­ša­la da za­tvo­ri tr­ku. Opi­su­ju­ći se­be kao “po­u­zda­nu i is­ku­snu“, za raz­li­ku od nje­nog ri­va­la, „ko­ji bi imao još da uči o ovom po­slu“, ona je ob­ja­vi­la svo­ju no­mi­na­ci­ju pod plaš­tom ne­iz­ve­sno­sti. Ova stra­te­gi­ja ni­je upa­li­la. Ona i Oba­ma su za­gla­vlje­ni u mr­tvoj tr­ci i ka­ko ona od­mi­če, tre­ba­lo bi da poč­ne da de­lu­je i ta­ko­zva­ni fak­tor “svi­đa­nja”.

Hi­la­ri Klin­ton je du­bo­ko is­po­la­ri­zo­va­na lič­nost. Ma­da ona uži­va osnov­nu sve­srd­nu po­drš­ku sred­nje kla­se, us­peš­nih že­na, mno­gi dru­gi lju­di je sma­tra­ju pro­tiv­reč­nom: hlad­nom i aro­gant­nom opor­tu­nist­ki­njom či­je su po­zi­ci­je “po­de­lje­ne u ob­li­ku tro­u­gla” da bi iz­gle­da­lo ka­ko je nje­na ide­o­lo­gi­ja iz­nad i iz­me­đu de­sne i le­ve stra­ne po­li­tič­kog spek­tra.

Po­red to­ga, ona ima na vra­tu ne­stal­nog mu­ža. Nji­hov brak osta­je iz­vor stal­nih spe­ku­la­ci­ja, pri če­mu je ve­ći­na fo­ku­si­ra­na na ono što se sma­tra pak­tom pro­ra­ču­na­to­sti dvo­je ne­mi­lo­srd­no am­bi­ci­o­znih ma­he­ra. (Po­sto­ji još jed­na te­o­ri­ja. To je da je Bil, sve­sno ili ne­sve­sno, ki­van na svo­ju že­nu i da će na kra­ju sa­bo­ti­ra­ti nje­nu kam­pa­nju ti­me što će bi­ti uhva­ćen in fla­gran­te de­lic­to).

Oba­mi­na in­spi­ra­tiv­na sve­a­me­rič­ka ži­vot­na pri­ča mul­ti­ra­sne i mul­ti­kul­tu­ral­ne bor­be i uspe­ha uči­ni­la ga je mi­lje­ni­kom me­di­ja. U nje­go­ve tro­fe­je spa­da­ju i Gre­mi za audio ver­zi­ju nje­go­vih me­mo­a­ra, po­zi­ra­nje za na­slov­nu stra­nu muš­kog Vo­u­gea fo­to­graf­ki­nji slav­nih lič­no­sti Eni Li­e­bo­vic, po­ja­vlji­va­nje u se­ri­ji Vil i Grejs (Grejs ka­že da je bi­la pod tu­šem s Oba­mom i da joj je on “Ba-ru­šio svet”).

Osim no­vog i le­pog li­ca, on je i in­te­li­gen­tan, sa­mo­i­ro­ni­čan, br­zo do­no­si od­lu­ke i ne vla­da sa­mo či­nje­ni­ca­ma već po­se­du­je strast i spon­ta­nost – i sve to, kao iz­ra­zi­ta su­prot­nost Hi­la­ri, ko­ja iz­gle­da kao lut­ka na na­vi­ja­nje i ko­ja iz­go­va­ra do­bro na­pi­san tekst.

Na­dam se da je no­mi­no­van i da će ga iza­bra­ti, ako ni zbog če­ga dru­gog, a ono da me poš­te­di da slu­šam re­zak glas Klin­to­no­ve, za ko­ji ne­ki ka­žu “da se za­ba­da u uho kao ši­ljak za led”. Ali ovaj, po opštem pri­zna­nju tri­vi­jal­ni raz­log, su­ge­ri­še ko­li­ko se tr­ka svo­di na tak­mi­če­nje lič­no­sti. Ne uzi­ma­ju­ći u ob­zir pa­ra­me­tre po­put sti­la i imi­dža, po­li­tič­ka sta­no­viš­ta ko­ja za­u­zi­ma sva­ko od njih se ne raz­li­ku­ju mno­go, na­ro­či­to ne u po­gle­du spolj­ne po­li­ti­ke.

Oba kan­di­da­ta su po­bor­ni­ci pro­gre­siv­nog in­ter­na­ci­o­na­li­zma ko­ji je cve­tao za vre­me Bi­la Klin­to­na. Obo­je su se okru­ži­li sa­vet­ni­ci­ma ko­ji su im po­mo­gli u ob­li­ko­va­nju, im­ple­men­ta­ci­ji i de­fi­ni­sa­nju tih po­li­ti­ka či­ji je tri­jum­fal­ni tre­nu­tak, po­no­sno se se­ća­ju, na­stu­pio “hu­ma­ni­tar­nom kam­pa­njom” za spas Ko­so­va 1999. go­di­ne.

U ti­mu Klin­to­no­ve se is­ti­ču Ri­čard Hol­bruk, Me­dlin Ol­brajt i Sto­ub Tal­bot, dok se u Oba­mi­nom na­la­ze biv­ši Klin­to­nov sa­vet­nik za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost En­to­ni Lejk, biv­ši sa­rad­nik Sa­ve­ta za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost Ivo Dal­der i pro­fe­sor­ka na Har­var­du i za­go­vor­ni­ca ljud­skih pra­va Sa­man­ta Pa­u­er, ko­ja je sa­ve­to­va­la ge­ne­ra­la Ve­sli­ja Klar­ka to­kom nje­go­ve pred­sed­nič­ke tr­ke 2004. go­di­ne (u svo­joj knji­zi iz 2003. go­di­ne ko­ja je do­bi­la Pu­li­ce­ro­vu na­gra­du Pro­blem iz pa­kla: Ame­ri­ka i do­ba ge­no­ci­da, ona za ne­us­peš­no su­prot­sta­vlja­nje pred­sed­ni­ku Ju­go­sla­vi­je Mi­lo­še­vi­ću okri­vlju­je za­pad­ne zva­nič­ni­ke ko­ji su od­bi­li da “za­mi­sle zlo”).

Ima­ju­ći za­jed­nič­ku ori­jen­ta­ci­ju, svi ovi sa­vet­ni­ci kri­ti­ku­ju Bu­šo­vu spolj­nu po­li­ti­ku kao si­ro­vu i ne­pri­klad­nu, uni­la­te­ra­li­stič­ku i sklo­nu kon­fron­ta­ci­ji. Ali ni­je­dan od njih se ni­je usu­dio da si­ste­ma­tič­no kri­ti­ku­je Ame­ri­ku zbog nje­ne me­đu­na­rod­ne ulo­ge kao spa­si­lač­kog fak­to­ra. Za­i­sta, i Klin­to­no­va i Oba­ma su ob­ja­sni­li da po­ku­ša­va­ju da se vra­te na de­lo­tvor­ni­ju i so­fi­sti­ci­ra­ni­ju stra­te­gi­ju pro­jek­to­va­nja mo­ći.

Pre­ma Oba­mi­nom go­vo­ru iz 2006. go­di­ne, “po­sto­ji sa­mo jed­no me­sto gde su nas na­še greš­ke u Ira­ku sku­po koš­ta­le – a to je gu­bi­tak kre­di­bi­li­te­ta ame­rič­kih lju­di u na­šu vla­du”. Pre­ma an­ke­ti Pew cen­tra za is­tra­ži­va­nja, 42 od­sto Ame­ri­ka­na­ca se sa­da sla­že s kon­sta­ta­ci­jom da Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve tre­ba “na me­đu­na­rod­nom pla­nu da gle­da­ju sop­stve­na po­sla i da do­zvo­le dru­gim ze­mlja­ma da sa­me na naj­bo­lji na­čin na ko­ji mo­gu iza­đu na kraj jed­ne s dru­gi­ma’’.

“Sa­da ne mo­že­mo da pri­uš­ti­mo se­bi da bu­de­mo ze­mlja izo­la­ci­o­ni­sta. 9/11 nam je po­ka­zao da nas na­ši ne­pri­ja­te­lji vi­še ne­će ig­no­ri­sa­ti ko­li­ko god se mi tru­di­mo da ig­no­ri­še­mo osta­tak sve­ta. Ta­ko da tre­ba da odr­ža­va­mo ja­ku spolj­nu po­li­ti­ku, ne­po­pu­stlji­vu u go­nje­nju na­ših ne­pri­ja­te­lja i pu­nu na­de u pro­mo­vi­sa­nje na­ših vred­no­sti ši­rom sve­ta.”

Go­di­nu da­na ka­sni­je, ob­ja­vio je sli­čan po­ziv na oruž­je: “Od­bi­jam da pri­hva­tim či­nje­ni­cu da je ame­rič­ki tre­nu­tak pro­šao. Su­prot­sta­vljam se ci­ni­ci­ma ko­ji ka­žu da ovaj no­vi vek ne mo­že da bu­de još je­dan vek u ko­me, pre­ma re­či­ma pred­sed­ni­ka Fren­kli­na Ru­zvel­ta, mi vo­di­mo svet u bor­bu pro­tiv ne­po­sred­nog zla i pro­mo­vi­še­mo kraj­nje do­bro. Još uvek ve­ru­jem da je Ame­ri­ka po­sled­nja, naj­bo­lja na­da na Ze­mlji.

Sa­mo mo­ra­mo da po­ka­že­mo sve­tu da je to ta­ko. Ovaj pred­sed­nik se mo­žda na­la­zi u Be­loj ku­ći, ali u po­sled­njih šest go­di­na, po­zi­ci­ja li­de­ra slo­bod­nog sve­ta je osta­la otvo­re­na. I još jed­nom je vre­me da se ta ulo­ga do­de­li.” (“Miš­lje­nje Ba­ra­ka Oba­me je is­prav­no”, re­kla je Sa­man­ta Pa­u­er na­kon nje­go­vog go­vo­ra. “Po­treb­na nam je no­va era čvr­ste, prin­ci­pi­jel­ne i an­ga­žo­va­ne ame­rič­ke di­plo­ma­ti­je ko­ja će se bo­ri­ti sa iza­zo­vi­ma 21. ve­ka.”

Pre­ma nje­nom zva­nič­nom veb-saj­tu, “Se­na­tor­ka Klin­ton uzi­ma ve­o­ma ozbilj­no pret­nje ve­za­ne za te­ro­ri­zam s ko­ji­ma se su­o­ča­va­mo. Ona sma­tra da je jed­no­stra­no fo­ku­si­ra­nje na Irak pred­sed­ni­ka Bu­ša od­vra­ti­lo od efek­tiv­nog vo­đe­nja ra­ta pro­tiv te­ro­ra i ohra­bri­lo na­še ne­pri­ja­te­lje. Kao pred­sed­nik, ona će bi­ti čvr­sta i pa­met­na u bor­bi pro­tiv te­ro­ri­zma”. Ovo je, na­rav­no, oba­ve­zni žar­gon; ne da­je na­zna­ka o to­me šta ona za­i­sta mi­sli. Ali, po­sto­ji do­kaz ko­ji je osta­vi­la za so­bom, a ko­ji mo­že da pru­ži ne­ke zna­čaj­ni­je na­zna­ke.

Za Ko­so­vo je Hi­la­ri uvek bi­la po­li­ti­čar­ka ko­ja ve­ru­je u upo­tre­bu voj­ne si­le. Pre­ma knji­zi Hi­la­rin iz­bor Gejl Ši, pr­va da­ma je na­te­ra­la svog mu­ža da pre­du­zme voj­nu ak­ci­ju, od­ba­cu­ju­ći nje­go­vu za­bri­nu­tost da bi ona mo­gla da do­ve­de do ne­že­lje­nih efe­ka­ta, uklju­ču­ju­ći i iz­gle­de da bu­de ljud­skih žr­ta­va. Tri go­di­ne ka­sni­je, to­kom go­vo­ra pred gla­sa­nje o ra­tu u Ira­ku, no­vo­i­za­bra­na se­na­tor­ka Nju­jor­ka je odo­bra­va­ju­ći is­ta­kla Klin­to­no­vu od­lu­ku i po­vu­kla ana­lo­gi­ju s osnov­nim prin­ci­pom Bu­šo­ve ad­mi­ni­stra­ci­je za ukla­nja­nje Sa­da­ma s vla­sti.

U po­re­đe­nju s Ira­kom, NA­TO bom­bar­do­va­nje je bi­lo kao uzi­ma­nje li­za­li­ce od de­te­ta. Va­zduš­ne sna­ge su oba­vi­le po­sao ili su bar za­u­sta­vi­le rat na­kon tri me­se­ca mr­vlje­nja ju­go­slo­ven­ske in­fra­struk­tu­re. Troš­ko­vi teš­ko da su vred­ni po­me­na: ni­jed­na žr­tva i ne­ko­li­ko mi­li­jar­di do­la­ra. S dru­ge stra­ne, Irak je ubio 3.400 Ame­ri­ka­na­ca i, što će mo­žda ima­ti traj­ni­je druš­tve­ne po­sle­di­ce, teš­ko je ra­nio sko­ro de­set pu­ta ve­ći broj njih. Tak­si­me­tar ot­ku­ca­va: 400.000.000.000 do­la­ra. I još uvek od­bro­ja­va, što pred­sta­vlja su­mu ko­ja či­ni da do­lar na­sta­vlja svoj slo­bod­ni pad.

Ko­so­vo je pri­pre­mi­lo sce­nu za Irak, obez­be­đu­ju­ći ve­li­ki deo re­to­ri­ke ko­ja se ko­ri­sti­la za oprav­da­va­nje ne­poš­to­va­nja me­đu­na­rod­nog pra­va u te­žnji za po­sti­za­njem na­vod­no vi­ših mo­ral­nih ci­lje­va. Ova vr­sta pre­ve­li­kog vla­dar­skog po­no­sa osta­je ži­va i zdra­va u Va­šing­to­nu. “Da li je is­ku­stvo iz Ira­ka po­lju­lja­lo ve­ru se­na­tor­ke Klin­ton?”, pi­ta Kri­sto­fer Prebl iz In­sti­tu­ta Ka­ton, va­šing­ton­skog “iz­vo­ra zna­nja i is­ku­stva”. “Da li su nas na­še vi­še­stru­ke greš­ke u Ira­ku na­u­či­le da shva­ti­mo ne­iz­be­žne ne­na­me­ra­va­ne po­sle­di­ce svih ra­to­va?” On upo­zo­ra­va da, ako je sve što je ona na­u­či­la to da Bu­šo­va ad­mi­ni­stra­ci­ja ne­veš­to ra­di svoj po­sao, bi­smo mo­gli da do­ži­vi­mo vi­še ino­stra­nih ra­to­va pod bu­du­ćom pred­sed­ni­com Klin­ton ne­go što smo ih vi­de­li pod nje­nim pret­hod­ni­ci­ma.

A što se ti­če Oba­me? “Ako se vo­di­mo isto­ri­jom”, ka­že Prebl, “mno­ge de­mo­kra­te će po­no­vo po­ka­za­ti en­tu­zi­ja­zam za voj­nu in­ter­ven­ci­ju čim se ne­ko od njih vra­ti u Oval­nu kan­ce­la­ri­ju.” Ovo su su­mor­ne ve­sti ne sa­mo za gra­đa­ne Sje­di­nje­nih Dr­ža­va ko­ji očaj­nič­ki tra­že ne­ki no­vi pra­vac spolj­no­po­li­tič­kog de­lo­va­nja, već i za one ko­ji bi mo­gli da bu­du na onoj stra­ni ko­ja do­bi­ja ame­rič­ko ne­žno mi­lo­sr­đe.

Evropa Magazin




1 коментар у вези “Nasleđe Bušovih”
  1. Dobar,veoma dobar prilog.
    Volim da ucim.
    Odavde sam stosta naucio.
    Hvala.

    Ing.Milan Simic


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo