logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: новинарство    3.143 пута прочитано    Датум: 10.01.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Mapa „etničke Albanije” koju propagiraju Diogvardi i njegova Albansko - američka građanska ligaAko Kosovo dobije nezavisnost, Hašim Tači bi pažnju građana sa teške ekonomske situacije mogao da skrene jedino tvrdeći da je problem u tome što nova država nije ujedinjena s Albanijom


Proveli smo devedesete godine plašeći se velike Srbije. S tim je gotovo. Sada ćemo se dobar deo predstojećeg veka plašiti velike Albanije. Ove tri rečenice izgovorio je u julu 1999. Kristofer Hil, ambasador SAD u Makedoniji i jedan od glavnih pregovarača Stejt departmenta tokom tadašnje kosovske krize. Danas, kada nastavak ove krize preti da podeli svet, američke diplomate uverene su da velike Albanije neće biti i da Vašington neće dozvoliti Prištini da se ujedini sa Tiranom. Isto tako uvereno su govorili i da Rusija neće uložiti veto u Savetu bezbednosti UN na rezoluciju o nezavisnosti Kosova.

Zbog dve izjave koje su ovih dana stigle iz vrha vlasti kosovskih Albanaca, čini se da ideja o velikoj Albaniji i nije tako mrtva kako mnogi stručnjaci i diplomate tvrde. Predsednik privremene vlade u Prištini Agim Čeku, kome ističe mandat, tako je izjavio da bi Albanci iz četiri države u kojima – osim u matičnoj – žive mogli da traže ujedinjenje sa Albanijom, čime je verovatno hteo da upozori Zapad da ne dozvoli odvajanje severnog dela Kosova od ostatka „nadzirano nezavisne” pokrajine.

„Ukoliko Kosovo bude podeljeno duž etničkih linija, oni će želeti da razgovaraju o ujedinjenju sa Albanijom”, rekao je on nemačkoj agenciji DPA, objasnivši da njegova vlada nema vlast u severnoj Mitrovici, kao i da mu je žao zbog „neuspeha integracije tog dela Kosova sa društvom u celini”.

Nait Hasani, iz Demokratske partije Kosova, bio je precizniji.

„Možda ćemo održati referendum o ujedinjenju s Albanijom”, rekao je ovaj visoki član stranke Hašima Tačija koja će narednih dana preuzeti vlast u privremenoj vladi. Hasani se inače zalaže za „razmenu teritorija”, što podrazumeva otcepljenje Preševa, Bujanovca i Medveđe od Srbije, a kasnije verovatno i pripajanje zapadnih delova Makedonije Kosovu. „Mnogi nezavisnost vide samo kao privremeno rešenje i nadaju se da će doći do konačnog pripajanja drugim albanskim teritorijama”, tvrdi u svom izveštaju iz 2005. čak i Međunarodna krizna grupa, istraživačko-lobistička grupa koja zagovara nezavisnost Kosova.

Među albanskim lobistima svakako je najpoznatiji bivši američki kongresmen Džozef Diogvardi, koji je pozno u životu saznao da poreklom nije Italijan, već italijanski Albanac. On se uzdržava od upotrebe termina velika Albanija, pa i na svojoj internet prezentaciji koristi termin „etnička Albanija” kad govori o svom cilju „zaštiti prava Albanaca u svim državama u kojima žive”. Sličnu argumentaciju koriste i predstavnici Albanaca u Makedoniji, koji na svom sajtu prikazuju mapu „istorijske etničke Albanije”, uz ogradu da „albanski politički faktori u Makedoniji naglašavaju integritet makedonske teritorije i granica”. „Na ovoj mapi prikazana su područja oko Albanije u kojima su Albanci istorijsko stanovništvo… Namera je da pokažemo da Albanci ovde žive pokolenjima, suprotno uverenju da su makedonski Albanci došli iz Albanije ili sa Kosova”, objašnjava se.

Zvanično, otpor eventualnom ujedinjenju Kosova i Albanije i dalje je snažan, pa se u jednoj anketi pre dve godine 90 odsto kosmetskih Albanaca izjasnilo za nezavisnost, a samo deset odsto za uniju sa maticom. Situacija bi mogla da se promeni ako Kosovo dobije nezavisnost i ako panalbanska osećanja prevagnu nad „kosovarskim identitetom” koji su američke diplomate bezuspešno pokušale da izgrade u južnoj srpskoj pokrajini.

„Ideju da je nezavisnost rešenje za sve kosovske probleme Hašim Tači može da zameni samo idejom ujedinjenja s Albanijom”, kaže Živojin Rakočević, urednik KiM radija iz Čaglavice kod Prištine.

„Šta drugo on može da ponudi? Ekonomski prosperitet, integracije na zapadnom Balkanu? Kako će Tači, posle bilo kog formulisanja rešenja statusa, da objasni trećini građana Uroševca, koji po istraživanju UNDP-a dnevno zarađuju i troše 90 evrocenti, da pečene kokoške ne padaju s neba? Može samo da im kaže da je problem u tome što Kosovo nije ujedinjeno s Albanijom i da za sebe i Kosovo preuzme ulogu albanskog Pijemonta”, veruje Rakočević.

V. Radomirović; Politika
[objavljeno: 28.12.2007.]

+++

Iz vremena Čekua i Mila

terorista_ceku_i_milo.jpgI pored značajnog učešća u crnogorskoj vlasti, Albanci smatraju da njihovo pitanje nije ni počelo da se rešava i da će tek o tome biti priče

Podgorica – Najnovije najave Agima Čekua da će deo teritorije Srbije, odnosno Kosova i Metohije, prisajediniti Albaniji, izazvale su juče i u Podgorici čuđenje i podsetile na brojnu zvaničnu i nezvaničnu podršku zvanične crnogorske politike albanskim liderima u južnoj srpskoj pokrajini. Vrhunac trgovine bio je za vreme majskog referenduma 2006. godine kada su Albanci u Crnoj Gori podržali razlaz Srbije i Crne Gore, a u Bloku za zajedničku državu, sastavljenom od pretežno srpskih stranaka, javno se govorilo da je reč o zalogu za kosovsku nezavisnost.

Prema popisu stanovništva objavljenom 2003. od ukupno 620.145 stanovnika Crne Gore Albanaca je nešto više od 31.000 ili pet odsto, a rezultati referenduma pokazali su da su upravo oni presudili u razdvajanju dve države. Na biralištima, posebno u mestima sa većinski albanskim življem – Plav, Rožaje, Gusinje, Ulcinj, Tuzi, Petnjica – glasala je cela albanska dijaspora za koju je vlast platila sve troškove – avionske karte, smeštaj, dnevnice…

Takođe, na stotine albanskih glasača stiglo je i sa Kosova i Metohije i Albanije. Da nije reč samo o pretpostavkama opozicije, svedoče i dokazi iz nedavno objavljene Bele knjige, u kojoj je opozicija na nekoliko hiljada strana dokumentovala svoje tvrdnje.

Kao jedno od referendumskih garancija Albancima bilo je i obećanje da će mesto Tuzi nadomak Podgorice dobiti status samostalne opštine, što je vlast samo delimično ispunila svrstavši ih u gradsku opštinu. Zbog toga od referenduma do
danas ne prestaju protesti meštana Tuzi koji javno saopštavaju da je status opštine Tuzi bilo referendumsko obećanje vlasti Albancima i da su prevareni.

Drugo obećanje, koje se sada i zvanično našlo u nedavno usvojenom Ustavu Crne Gore, odnosilo se na to da će Albanci kao narod i njihov jezik biti formulisani kao ustavna kategorija.

Albancima je vlast tada obećala da će u opštini gde su u većini imena ulica, nazivi institucija i nastava biti na albanskom jeziku, što je već ispunjeno. U tim mestima javno su istaknute i zastave Republike Albanije, a na nikšićkom Filozofskom fakultetu otvorena je i katedra za albanski jezik.

I pored značajnog učešća u vlasti, i albanskih radio i TV emisija u državnim medijima, Albanci smatraju, kako to često ističe predsednik Demokratske unije Albanaca Mehmet Bardhi, da njihovo pitanje nije ni počelo da se rešava i da će tek o tome biti priče pred domaćom i međunarodnom javnošću.

Početkom novembra referendumske godine, tadašnji crnogorski premijer Milo Đukanović, na opšte zaprepašćenje domaće javnosti, primio je, nakon zvaničnog poziva, predsednika privremene vlade Kosova Agima Čekua.

Nakon tadašnjeg susreta, Đukanović je novinarima izjavio da je sa Čekuom razgovarao i o rešavanju statusa Kosova.

Privremeni kosovski premijer, koji je izjavu novinarima dao na albanskom jeziku, preneo je da je Đukanoviću rekao da „albanska zajednica u Crnoj Gori nikada nije bila pretnja, nego je uvek bila zaštitnik ove republike”.

Međutim, početkom ove godine na području Malesije uhapšeno je osamnaest Albanaca osumnjičenih da su pripremali pobunu i rušenje ustavnog poretka Crne Gore. Policija je pronašla stotine komada vatrenog oružja, eksplozivne naprave i propagandni velikoalbanski materijal. Protiv njih je u toku sudski proces u Višem sudu u Podgorici.
Novica Đurić; Politika
[objavljeno: 28.12.2007.





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo