Вести

Ako Kosovo dobije nezavisnost, Hašim Tači bi pažnju građana sa teške ekonomske situacije mogao da skrene jedino tvrdeći da je problem u tome što nova država nije ujedinjena s Albanijom

Proveli smo devedesete godine plašeći se velike Srbije. S tim je gotovo. Sada ćemo se dobar deo predstojećeg veka plašiti velike Albanije. Ove tri rečenice izgovorio je u julu 1999. Kristofer Hil, ambasador SAD u Makedoniji i jedan od glavnih pregovarača Stejt departmenta tokom tadašnje kosovske krize. Danas, kada nastavak ove krize preti da podeli svet, američke diplomate uverene su da velike Albanije neće biti i da Vašington neće dozvoliti Prištini da se ujedini sa Tiranom. Isto tako uvereno su govorili i da Rusija neće uložiti veto u Savetu bezbednosti UN na rezoluciju o nezavisnosti Kosova.

Zbog dve izjave koje su ovih dana stigle iz vrha vlasti kosovskih Albanaca, čini se da ideja o velikoj Albaniji i nije tako mrtva kako mnogi stručnjaci i diplomate tvrde. Predsednik privremene vlade u Prištini Agim Čeku, kome ističe mandat, tako je izjavio da bi Albanci iz četiri države u kojima – osim u matičnoj – žive mogli da traže ujedinjenje sa Albanijom, čime je verovatno hteo da upozori Zapad da ne dozvoli odvajanje severnog dela Kosova od ostatka „nadzirano nezavisne” pokrajine.

„Ukoliko Kosovo bude podeljeno duž etničkih linija, oni će želeti da razgovaraju o ujedinjenju sa Albanijom”, rekao je on nemačkoj agenciji DPA, objasnivši da njegova vlada nema vlast u severnoj Mitrovici, kao i da mu je žao zbog „neuspeha integracije tog dela Kosova sa društvom u celini”.

Nait Hasani, iz Demokratske partije Kosova, bio je precizniji.

„Možda ćemo održati referendum o ujedinjenju s Albanijom”, rekao je ovaj visoki član stranke Hašima Tačija koja će narednih dana preuzeti vlast u privremenoj vladi. Hasani se inače zalaže za „razmenu teritorija”, što podrazumeva otcepljenje Preševa, Bujanovca i Medveđe od Srbije, a kasnije verovatno i pripajanje zapadnih delova Makedonije Kosovu. „Mnogi nezavisnost vide samo kao privremeno rešenje i nadaju se da će doći do konačnog pripajanja drugim albanskim teritorijama”, tvrdi u svom izveštaju iz 2005. čak i Međunarodna krizna grupa, istraživačko-lobistička grupa koja zagovara nezavisnost Kosova.

Među albanskim lobistima svakako je najpoznatiji bivši američki kongresmen Džozef Diogvardi, koji je pozno u životu saznao da poreklom nije Italijan, već italijanski Albanac. On se uzdržava od upotrebe termina velika Albanija, pa i na svojoj internet prezentaciji koristi termin „etnička Albanija” kad govori o svom cilju „zaštiti prava Albanaca u svim državama u kojima žive”. Sličnu argumentaciju koriste i predstavnici Albanaca u Makedoniji, koji na svom sajtu prikazuju mapu „istorijske etničke Albanije”, uz ogradu da „albanski politički faktori u Makedoniji naglašavaju integritet makedonske teritorije i granica”. „Na ovoj mapi prikazana su područja oko Albanije u kojima su Albanci istorijsko stanovništvo… Namera je da pokažemo da Albanci ovde žive pokolenjima, suprotno uverenju da su makedonski Albanci došli iz Albanije ili sa Kosova”, objašnjava se.

Zvanično, otpor eventualnom ujedinjenju Kosova i Albanije i dalje je snažan, pa se u jednoj anketi pre dve godine 90 odsto kosmetskih Albanaca izjasnilo za nezavisnost, a samo deset odsto za uniju sa maticom. Situacija bi mogla da se promeni ako Kosovo dobije nezavisnost i ako panalbanska osećanja prevagnu nad „kosovarskim identitetom” koji su američke diplomate bezuspešno pokušale da izgrade u južnoj srpskoj pokrajini.

„Ideju da je nezavisnost rešenje za sve kosovske probleme Hašim Tači može da zameni samo idejom ujedinjenja s Albanijom”, kaže Živojin Rakočević, urednik KiM radija iz Čaglavice kod Prištine.

„Šta drugo on može da ponudi? Ekonomski prosperitet, integracije na zapadnom Balkanu? Kako će Tači, posle bilo kog formulisanja rešenja statusa, da objasni trećini građana Uroševca, koji po istraživanju UNDP-a dnevno zarađuju i troše 90 evrocenti, da pečene kokoške ne padaju s neba? Može samo da im kaže da je problem u tome što Kosovo nije ujedinjeno s Albanijom i da za sebe i Kosovo preuzme ulogu albanskog Pijemonta”, veruje Rakočević.

V. Radomirović; Politika
[objavljeno: 28.12.2007.]

+++

Iz vremena Čekua i Mila

I pored značajnog učešća u crnogorskoj vlasti, Albanci smatraju da njihovo pitanje nije ni počelo da se rešava i da će tek o tome biti priče