logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Свет    Аутор: новинарство    1.488 пута прочитано    Датум: 9.01.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Arhimandrit Job (Getcha) Pravoslavci bi mogli da priznaju papu kao prvog medju patrijarsima, nalik statusu koji danas ima carigradski patrijarh.

Aleksandar Manić; subota, 29. decembar 2007

+++

Arhimandrit Job (Getcha) rodjen je u Montrealu 1974. godine, a studirao je umetnost i bogoslovlje na Koledžu Saint-André i na Univerzitetu Manitoba. Magistrirao je i doktorirao na pariskom Insitutu Svetog Sergeja, najvažnijoj bogosloviji van pravoslavnog sveta, gde je postao i profesor 2001. godine. Predaje takodje i na Katoličkom institutu u Parizu. Monah je od 1998. godine, a bio je i dekan bogoslovskog Instituta Sveti Sergej do početka decembra. O ravenskom susretu pravoslavne i rimokatoličke crkve, razgovaramo u prostorijama Instituta.

Dokument koji su potpisali predstavnici pravoslavne i rimokatoličke crkve oktobra u Raveni, prikazan je na Zapadu kao “tajni” temelj nove ujedinjene hrišćanske crkve sa papom na čelu, dok se pravoslavne zemlje nisu previše izjašnjavale. Šta, ustvari, znači ravenski dokument?

papa_i_vartolomej.jpg Potpisivanje ravenskog dokumenta treba staviti u tačan kontekst. Od šezdesetih godina i prvih susreta pape Pavla VI i vaseljenskog patrijarha Atinagore I, pojavila se želja za približavanjem rimokatoličke i pravoslavne crkve. Povučene su anateme iz 1054. godine, što je bio simboličan dogadjaj, a tenzije izmedju dva dela hrišćanstva su se smanjile. Potom su, tokom 80-ih godina, papa Jovan-Pavle II i vaseljenski patrijarh Dimitrije I, odlučili da stvore komisiju za dijalog. Tako se od dijaloga milosrdja krenulo ka pravom bogoslovskom dijalogu. Dijalog je bio prekinut krajem 90-ih godina i ponovo započet dolaskom pape Benedikta XVI.

Prvi susret, posle čitave decenije, odigrao se prošle godine u Beogradu. U novom dijalogu, jedno od najvažnijih pitanja bilo je ono što već dugo razdvaja Istok i Zapad – kako se upravlja Crkvom na vaseljenskom planu? Rimokatolici imaju centralizovano vidjenje. Papa se smatra poglavarem vaseljenske crkve sa pravom mešanja u poslove svih lokalnih crkvi. Istok vidi papu kao patrijarha jednakog drugima. O tome se diskutovalo u Beogradu, pa je nastavljeno u Raveni. Najviše se razmatrao model prvog milenijuma hrišćanstva kada je rimska crkva bila u zajedništvu sa četiri istočne patrijaršije – Carigradom, Aleksandrijom, Antiohijom i Jerusalimom. Razgovarajući o tome, došlo se do mogućnosti da bi pravoslavci mogli da priznaju papu kao prvog medju patrijarsima, nalik statusu koji danas ima carigradski patrijarh.

Što se tiče Zapadnog sveta, ovaj dokument je bio loše objašnjen. Kada se govori o prvenstvu Rima, za prosečnog katolika to označava da je papa vrhovni poglavar crkve. Tako su neobavešteni zapadnjački novinari objasnili da se pravoslavci stavljaju pod upravu Rima.

Pravoslavna crkva je živa crkva, sačinjena od života vernika u Hristu. Glava ekumenske crkve je sâm Isus Hristos, bez ikakvog zemaljskog zamenika. Da li je neophodno da ravenski dokument prouče stručnjaci za kanonsko pravo, eklesiologiju i istoriju crkve, pre nego što se odluči o njegovom nastavku?

patrijarh-alrksej.jpgRavenski dokument je plod rada jedne rimokatoličko-pravoslavne komisije, a ne vaseljenskog sabora. Ne radi se ni o kakvom tajnom dokumentu, niti uniji, nego o teološkom dokumentu, koga su potpisali punomoćni predstavnici samostalnih crkvi. U pitanju je samo radni dokument koji označava kraj jedne etape i otvara perspektive za još dublji rad. Medjunarodna komisija je samo započela rad, a o nastavku dijaloga će odlučiti sinodi na svojim zasedanjima. Oni će ga proučiti i ponuditi promene, ako smatraju za neophodno. Izmedju ostalog, to je i razlog zašto se u pravoslavnom svetu o ravenskom dokumentu govori malo.
Carigradska patrijaršija je u Ravenu pozvala i Estonsku pravoslavnu crkvu, znajući moguću reakciju Ruske pravoslavne crkve. Može li se to sagledati kao provokacija sa ciljem da se iz razgovora odstrane Rusi, kako to tvrdi Moskva, ili kao sabotaža dijaloga, kako to tvrdi Carigrad?

Kada se neko povuče iz razgovora, to neminovno vodi različitim objašnjenjima. Jedni se smatraju isprovociranim i uvredjenim, dok drugi u tome vide sabotažu. Činjenica je da postoji nesuglasica izmedju Carigrada i Moskve u vezi Estonije. Naime, početkom 20. veka, Estonska pravoslavna crkva je od Carigrada dobila samostalnost. Ta samostalnost je bila ukinuta u sovjetsko vreme, a Estonija je proglašena eparhijom. Tako je ostalo do pada komunizma. Potom, na traženje estonske vlade, Carigrad im je vratio samostalnost. Medjutim, Moskva je to videla kao mešanje u njihove unutrašnje poslove. Ta nesuglasica je dovela i do prekida njihovih odnosa 1995. godine. Kasnije, obe strane su potvrdile da je svako delimično u pravu, te su pronašli privremeno rešenje. U Estonije žive dve pravoslavne crkve – samostalna koja zavisi od Carigrada i eparhija koja zavisi od Moskve.

Kada su otpočeli dijalozi pravoslavaca i rimokatolika, u njima je učestvovala i Finska pravoslavna crkva. Zato je Carigrad predložio da se pozove i Estonska pravoslavna crkva. Pred beogradski susret, Moskva je naglasila da će se povući iz dijaloga ako budu prisutni i Estonci. Carigrad je prihvatio njihov uslov, te u Beogradu nije bilo estonskih predstavnika. Nastavak je usledio maja ove godine u Kapadokiji. Vaseljenski patrijarh je pozvao ruskog patrijarha da zajednički služe liturgiju. Bejavši bolestan, patrijarh Aleksej je poslao smolenskog mitropolta Kirila. Po onome što sam saznao, oni su razgovarali o različitim pitanjima, pa i o nastvaku rada komisije. Mitropolit Kiril je rekao mitropolitu Zizjulasu da ruska crkva ne bi imala ništa protiv da se u Raveni nadju i estonski predstavnici. Tako je Carigrad pozvao Estonce, a sa zasedanja je nenadno otišla ruska delegacija. Mislim da se radi isključivo o medjupravoslavnom pitanju, koje nije vezano za sâm dijalog, niti će sprečiti njegov nastavak.

Često se tvrdi da ruski patrijarh Aleksej osporava pravo časti carigradskom patrijarhu. Da li je ta tvrdnja osnovana?

Poslednjih godina, ruski bogoslovi su u više navrata podvukli da mi nemamo pravoslavnog papu i da vaseljenski patrijarh ne može da se meša u poslove drugih crkvi. To isto podržava i vaseljenska patrijaršija. Ona se ne meša u poslove drugih crkvi, niti pokušava da im nametne svoje ideje. Kao prvi medju jednakima, vaseljenski patrijarh se trudi da dinamizuje svepravoslavni dijalog, što mu je i uloga.
Pre dve godine, sinod Jerusalimske pravoslavne crkve odlučio da opozove patrijarha Irineja. Medjutim, Irinej je odbio da se povinuje odluci. Sinod Jerusalimske crkve zatražio je pomoć od Carigrada, te je sazvan proširen, svepravoslavni sinod, koji je doneo izvršnu odluku. Rusija je poslala mitropolita Kirila, što je jasno značilo da Carigradu priznaje prvenstvo časti. Povremeno, iz političkih, ali ne i iz bogoslovskih razloga, neke stvari bivaju osporavane. Ovoga puta je u pitanju, čini mi se, borba za uticaj i prevlast.
Carigradski patrijarh je prvi medju jednakima već hiljadu godina. Da li on pokušva da pridobije prerogative u okviru parvoslavne crkve nalik onima koje ima papa?

Ne bih rekao. Treba videti samo kako funkcioniše carigradska patrijaršija. Na primer, carigradski patrijarh ne može da ide u posetu nekoj drugoj eparhiji bez blagoslova lokalnog episkopa. Pored carigradske eparhije u kojoj je Vartolomej episkop i koja zhvata samo stari i istorijski deo današnjeg Istanbula, postoje i druge eparhije, kao što je halkidonska, inače drugi kvart Istanbula. Ako nema odobrenje lokalnog episkopa, patrijarh Vartolomej ne može da ode i da služi u nekoj od halkidonskih crkvi. Postoji jedna anegdota vezana za patrijarha Atinagoru. On je voleo da služi u jednoj halkidonskoj kapeli ali posle nekakvog spora sa halkidonskim mitropolitom, on od njega više nikada nije dobio dozvolu da služi u toj crkvi. Kada se govori o pretenzijama vaseljenskog patrijarha ka vrhovnoj vlasti, nalik rimokatoličkom poglavaru, ne treba zaboraviti da on neke stvari ne može sebi da dopusti u sopstvenoj patrijaršiji, a još manje u drugim autokefalnim crkvama.

Prirodno je da vaseljenski patrijarh, smatran za prvog medju jednakima, treba da preuzima odredjene svepravoslavne inicijative. Svi ne moraju da se slože sa tim predlozima, medjutim, ne vidim kako bi moglo da se opravda da se vaseljenski patrijarh ponaša kao pravoslavni papa.

Ima se utisak da se pravoslavne crkve svadjaju, dok ih Vatikan nadgleda?

Medju parvoslavnim crkvama, kao i usvakoj porodici, postoje odredjene nesuglasice i tenzije. Zapadni mediji vole da nas prikazuju kao izdeljene, ističući samo naše nesuglasice. Tako se dobija utisak da postoji neprekidni rat izmedju Carigrada i Moskve. Naravno, to nije tačno. Predstavnici ove dve patrijaršije se sreću redovno i slažu se u većini pitanja. Zapadni mediji retko kada govore o stvarima koje pravoslavci čine jejednim srcem i jednim glasom. Zato, našim ponašanjem, mi ne bi trebalo da dajemo sliku razjedinjene crkve.

izvor: balkanmagazin.net




2 коментара у вези “Nema tajni oko ujedinjenja katolika i pravoslavnih”
  1. “Što se tiče Zapadnog sveta, ovaj dokument je bio loše objašnjen. Kada se govori o prvenstvu Rima, za prosečnog katolika to označava da je papa vrhovni poglavar crkve. Tako su neobavešteni zapadnjački novinari objasnili da se pravoslavci stavljaju pod upravu Rima.”

    Sto se tice ovoga anarhomanditra, trebalo bi ga poslati da negde na Sari cuva ovce, ako bi i za to bio sposoban. Ja mu taj posao za sigurno ne bih poverio, posto bi mi ovce pogubio. Gde to u novinarstvu postoji da neko pise o necemu, a da je neobaveste?

    Sve ostalo sto anarhomandrit isprica, treba strogo staviti pod lupi i zapitati ga gde je on njegove skole proucavao?

  2. Sve se moze danas gospodine Bojicu,sve se moze i sve nam
    tako i ide!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo