Вести

Bankrotstvo “Demokratije“.

Objavi ovih dana njujorški ,,Tajm“ da je za ličnost godine proglasio Vladimira Putina???

piše J.Bojić, 30.12.2007

+++

Pa i nije baš tako, da je eto sve pod znakom čuđenja. Jer, pod ovim podrugljivim podsmehom postoji i pravo lice ,,Tajma“. A to je ona svojstvena pokvarenost i podmuklost, današnje svakodnevnice američkog ,,elitizma“.

Hoće Tajm da kaže da je tako bilo i sa Hitlerom 1939. kada ga je isto ovo glasilo proglasilo za ličnost godine, takođe. To je ono pravo lice koje nam Tajm i zaista pokazuje iza jedne, podmukle skrivenosti. No, ovoga puta i drugi su obratili pažnju, pa da li iz neznanja ili kurioziteta, napisali su nešto što je bilo neobično za ovu striktno kontrolisanu mrežu dezinformacija u severozapadnoj hemisferi.

Tako veli torontski ,,Globe and Mail“ da Putinu treba odati priznanje, jer je uspeo da osnaži i povrati Rusiju, iz takoreći bankrotstva, ali eto na žalost, to je prema tvrdnjama ,,Globe and Mail“ učinjeno na štetu demokratije???

Što se hoće reći da je Putin, da bi ojačao i osnažio Rusiju u njoj uspostavoi autokratski sistem??? Opet da se malo počudimo. I da se zapitamo da li je pisac ovoga članka bio svestan šta je napisao? Stilom kojim on piše ispada da je uspeh jedino zagarantovan bez demokratije.

To da je tobože Putin uspostavio autokratski režim u Rusiji, svi, osim sluđene javnosti u severozapadnoj hemisferi, pa čak i pisci ovakvih članaka kao što je ovaj u „Globe and Mail“, znaju da je čista laž. Ali postoji i jedna istina koja se skriva ispod ovoga natpisa u jućerašnjem izdanju ,,Globe and Mail“.

Istina je, da je jedna ,,demokratija“ ona koju kontrolišu oligarsi u SAD i u onom delu sveta, kojim oni vladaju, i zaista bankrotirala. Bankrotirala je dakle lažna demokratija, koja nekim slučajem nije uspela da sebe vaspostavi na duže staze u Rusiji. A i nije mogla da se tamo kao takva vaspostavi i održi. Nije zato što je u vreme Putinovog predhodnika gospodina Vodke, onoga Borisa starijeg njegova ,,demokratija“ bila ništa drugo nego jedan anarho autokrtasiki režim unpred osuđen na propast.

Zato se i postavlja pitanje šta su oni koji su, u Torontskom glasilu napisali svesno ili nesvesno jednu istinu, o tome da je nešto što je nelogično i neodrživo propalo, i zaista hteli da postignu? I i još jednom, kakvu su nam to poruku oni poslali? Zaključak nije teško izvesti.

Ili demokratija ne valja, ili ona u opšte i ne postoji, ili su dezinformatori javnog mnenja u severezapadnoj hemisferi izgubili svaki kriterium, pa im je sve jedno šta pišu.

Jer, ako je mnogo hvaljena demokratija Borisovizma i Vašingtonizma tako neophodna i dobra, onda zašto je osuđena na propast? U stvari, istina je na jednoj sasvim drugoj strani. Demokratiske i slobodarske vrednosti su uzvišene, i nikada ne propadaju. Prava demokratija ne može da propadne. Prava sloboda, se ničim ne može zameniti i jedino je sloboda, a ne robovanje lažima garant za uspeh. Zato demokratija ona prava nikada neće iščeznuti!

Vladimir Putin nije zapostavio slobodu i demokratiju. Već je svojim dolaskom na vlast u Rusiji ugušio anarhiju. Jer, ako oni koji toliko ljube demokratiju, tu reč od koje nam ovih dana stradju slušni organi, koliko je spominju svakodnevno, i toliko veličaju, zašto je onda oni sami istovremeno sasvim nipodaštavaju? Zatim, zašto nam iz Globe an Mail, šalju kontarverznu poruku, da je uspeh na štetu demokratije zagarantovan? Sem, ako gubitkom kriteriuma o realnosti, bar onoj minimalnoj, i sami nisu svesni šta su napisali. Jedno je demokratija, a drugo anarhija. Državna tvorevina nije savršeno rešenje za ljudski rod, i ne postoji nišata gore nego što je ona, ali na žalost bolje rešenje od nje ne postoji. Zato i pronalazač nauke o “Politici“, obratimo pažnju, politika po njemu nije nauka sama od sebe, već o njoj samo naučno možemo da raspravljamo, Platon, ne obraća pažnju kako će koja država da se vlada, već u svoim delima opisuje, državna uređenja i njihove prednosti i slabosti.

Dakle Platon ne savetuje nikome da se lati oružja i da drugima nameće svoj sistem, nego upućuje svakoga na slabosti, koje treba da ukloni iz svog političkog sistema. Upravo suprotno Platonu, rade Vašingtonski oligarsi, koji bi da svima nametnu nešto njihovo, a da pri tome nisu ni svesni koliko je to njihovo neusavršeno i neprihvatljivo za čovečanstvo. Naravno zaklanjajući se pri tome iza paravana demokrtaije.¹ Pogotovu što je to, što Vašingtonski oligarsi, mahom neonacisti teže da silom nametnu apsolutno korumptirano i neodrživo.

I ranije to što je korumptirano i neodrživo, da je naspram sebe, kojim slučajem, imalo jednog jačeg i solidnijeg kopmetitora, davno bi se to sve rasapalo i doživelo propast, kao što u stavri baš uparvo sada doživljava. Komunizam je bio izuzetno loš sistem sa kojim se neko trebao usporediti. A kao kompetitor, osim što je bio nastran, drugih vrednosti i dobrih osobina nije pokazivao. Američka oligarhija se četrdeset godina takmičila sa Komunizom, i naravno da je u tom maratonu izašla kao pobednik. Ali izbrojmo godine. Da je Američka oligarhija bila solidnija i maraton bi bio mnogo kraći.

Jednog običnog, čoveka ne zanima da li je dražava monarhija, drmokratija, prava demokratija, njega to savršeno ne interesuje. Običan čovek hoće da ima krov nad glavom, i punu trpezu. Hoće da ima socialnu i životnu sigurnost, solidan životni standard, i to je sve. Zato sve priče o tome kako negde cvetaju ruže zbog demokratije, a negde se uzdiže životni standard i država jača, a demokratija propada su kontradiktorne, lažne, i same od sebe ne liče ni na šta. Takve priče i nemaju neku naročitu, solidnu i istinsku poruku, osim što im je suština manipulantskog karaktera. Rusija je pod Putinovim režimom izgleda našla sebe, i krenula ka uspehu.
Ne zahvaljujući Putinu, već zahvaljujući slabostioma onih koji sebe ističu iznad Putina, a da ne vide koliko su u suštini nisko pali. Putin nije uspeo zato što je on čovek nadprirodne građe i tvorevine, ne zato što je čudotvorac, nego zato što je jedan nered uspeo da eliminiše i da zavede red i vladavinu zakona. Da bi to postigao, on se morao okrenuti istini. A to je, da je internacinalizam jedno šovinističko ludilo u koga se ne sme ništa uložiti. On je razumeo da je patriotizam garancija za uspeh. To svi znaju, pa čak i oni njegovi najžešći protivnici. U istinu protivnici kada je o njima reč ne žele da odaju tajnu da ih je Putin pobedio.  Već nam govore nešto što sa logikom slabo ima kontakta. A to je da je Rusija krenula napred zato što je neko u njoj uništio demokratiju. Zato, oni koji su objektivni, Putinu odaju priznanje, da je on jedini državnik u svetu koji voli narod kojim vlada. Odnosno kažu oni da je on veliki patriota. Je li on autokrata? Da u istoj meri u kojoj je svaki političar u severozapadnoj hemisferi, demokrata.
U jeku su pripreme za predsedničke izbore u Srbiji. Možada su ti izbopri čista glupost, jer pored jednog Karađorđevića Srbiji nisu potrebni predsednici, nego patriotska vlada, koja poštuje tradiciju. Ali kada je tako, onda Srbi moraju ovoga puta da duboko otvore oči i da psotanu svesni da je imanjak gospodina Vodke, Boris Mađi – Tadić, pogubno rešenje za Srbiju, isto onako kao što je Vodka bio za Rusiju. Iako iznenada i odjednom taj Jelcinov imenjak priča kao jedan veliki patriota. On i njegova klika, i cela partija, koja u stvari i nije partija, jer se reklamiše kao Demokrtatska Stranka, bez porekla i pripadnosti, što sve to miriše na jedano političko prostituisanje, to sve niti je odgovor, niti izazov, a ponajmanje rešenje za Srbiju.

Srbija mora da pronađe i izabere Valadimira, i da zabatali Borisa. Dosadašnje iskustvo bar ono u Rusiji je pokazalo da su Borisi glupi, primitivni i katastrofalni. A povrh svega, nisu rodoljubi i patrioti, nego šovinisti internacionalisti.² Drugim rečima deminternovci. Zato neki drugi Valdimir iz Srbije rodoljub i patriota, je jedino rešenje. Sve drugo je stvar iluzije.

Janko Bojić, 30.12.2007

¹ Bul Klinton u sopstvenim meoarima odaje tajnu i priznaje, da on u stvari i nije pio predsednik niti vladar sopstvene države. Morao je da izvršava naređenja onih koji su ga doveli na vlast.

² Oba Borisa i onaj straiji a i ovaj mlađi su isključivo hvaljeni i podržavani od nepriajtelja kako ruskog, tako i srpskog naroda. To ne treba gubiiti iz vida , i zato uvek imati na umu, da su danas oni političari na koje se najviše reži iz tabora deminternovsko – šovinističkog internacionalizma uglavnom ćasni, pošteni i patriotski opredeljeni. Na suprot njima su isključivo izdajnici i šovinisti.