logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    3.755 пута прочитано    Датум: 5.01.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Novotarci u SPC: vl. Grigorije, i vl. Maksim sa svojim duhovnim ocem vl. Atanasijem (Jevtić) PRIJEM vernika kod arhijerejskog namesnika eparhije žičke Radosava Milinkovića u Čačku 22.12.2007.

+++

U Subotu 22.decembra. 2007 godine Gospodnje, grupa od petnaestak vernika je nakon prethodne najave predala molbu arhijerejskom namesniku gospodinu Radosavu Milinkoviću i starešini hrama Vaznesenja Gospodnjega gospodinu Saši Joloviću. Nakon uručenja molbe, ista je pročitana u integralnom tekstu koji glasi:


Časni oci, kao verni, mada nedostojni, sinovi Srpske Crkve, obraćamo Vam se ovom


MOLBOM

Molba se tiče naše želje da se bogoslužbeni poredak Svete Liturgije vrati u svoje prvobitno stanje, u skladu sa odlukama Svetog arhijerejskog sabora, održanog u maju 2007. godine, kao i sa propisima Služebnika, čije je izdanje 2007.godine objavio Sveti arhijerejski Sinod, u kome je i naš episkop Gospodin Hrizostom. Bogosluženje je žila kucavica vere naše i nade naše, i zato želimo da se u našem parohijskom hramu, svetog Vaznesenja Gospodnjeg, kome krštenjem i pričešćem pripadamo, uspostavi blagoobrazni poredak od strane svih sveštenika.

Mi najdublje poštujemo naše sveštenike i kao svoje oce i pastire Vas molimo da služite kako se u Srpskoj Crkvi služi od Svetog Save do Svetog Nikolaja Žičkog. Oni koji su izmenili poredak bogosluženja učinili su to u ime vernika — da bi oni videli oltar i čuli svešteničke molitve. Ali, pošto to nije u skladu sa Svetim Predanjem i ometa našu molitvu, nama takve promene nisu potrebne. Jer, uzimaju nam se otvaranje dveri na Malom vhodu – izlazak Hrista, do tad nepoznatog, na propoved, i otvaranje dveri na Veliki vhod – odlazak Hrista na stradanje. Uzima nam se pojanje pesme «Dostojno i pravednojest poklanjatisja Ocu i Sinu i Svjatomu Duhu», i prozbena jektenija pred «Oče naš», a da i ne govorimo koliko glasno čitanje svešteničkih molitava ometa naše usredsređenje na svenarodno molitveno pojanje i umno stajanje pred Bogom. Nas verne niko nije pitao da li mi želimo takvu vrstu bogosluženja ili ne, a sveje rađeno u naše ime. Sada kao sinovi Crkve molimo sveštenstvo da naše želje ima u vidu.

Nadamo se da će sveštenstvo Stracimirove zadužbine uslišiti ovo naše obraćanje da ne bismo, s bolom i gorčinom, morali da se obratimo višoj instanci.

Ostajemo u svemu odani našim pastirima i Prvom Pastiru Hristu, i celivamo svetu desnicu.

U Čačku, 2007. godine Gospodnje, predato naruke Gospodi iz naslova od strane dole potpisanih vernika.

+++

Nakon pročitanja ove molbe skupu se obratio dr. Nikola Vujović.

Dr Nikola Vujović: Molimo da razmotrite ovu molbu našu i da, ako je moguće, na nju odgovorite do kraja iduće nedelje. Jer nismo došli sami, nego došli smo u ime mnogih vernika koji su se tako uznemirili posle ovih događaja u našim crkvama u Užicu, u Požegi itd. Smatramo da tako nešto, ne bi trebalo da se desi i u našoj crkvi. Pa smo hteli da vidimo sa vama, na neki način, da to predupredimo. Eto ja se nadam da je to u interesu obostranom i vašem i našem. A takve stvari ne bi trebalo da se događaju. Mi smo ovde često i sa decom na molitvama. Šta će mo da kažemo našoj deci ako se to ovde desi? Kako da im objasnimo šta se dešava u našoj crkvi? To je nešto ružno.

Eto to je bio naš motiv. Ustvari povod, glavni, što smo mi ovde došli. I eto vi razmotrite sa ostalim ocima, ako treba, da iznađemo neko rešenje. Jer postoji odluka Sabora koja je doneta pre 6 meseci. Ovi događaji se nisu dosad dešavali. Evo sad su počeli da se dešavaju neke stvari koje su, u stvari, nemile. Nepoželjne u našoj crkvi. Mislim da to može samo da ide na ruku neprijateljima naše crkve. Tako da bih vas zamolio da zaista ako je moguće ovo u miru i ljubavi, bratskoj slozi, nelicemerno rešimo. Da se obratimo Bogu pre svega za pomoć, da iznađemo rešenje. Jer mislim da je uočljiva ta podvojenost duha u našoj crkvi. Mi nismo više jednodušni. Mi se molimo da jednim srcem i jednim ustima pevamo i veličamo ime Gospodnje. A mislim da toga više nema. Molimo vas da o tome razmislite i eto da nas udostojite: da nam odgovorite pismeno po mogućstvu. Jer ne bi smo želeli da mi interpretiramo nečije reči pa da to ispadne da nije tako rečeno. Ako smatrate da nismo dostojni da nam odgovorite vi i ne morate odgovoriti. To je naša molba.

Otac Rako – namesnik: Što se tiče mene ja vam odgovarati neću! Ja samo odgovaram, gospodine doktore, episkopu Žičkom. A vi znate ko je episkop i koga on predstavlja. I više nemam šta da vam kažem!

Miloje Stevanović: Oče Rako mogu li da Vas zamolim? Mi se Vama obraćamo kao našem pastiru. Vi ste pomoćnik našeg episkopa. I mi Vas preklinjemo i molimo da vi ipak ovu molbu našu razmotrite sa vašim kolegama, sa Vašom sabraćom sveštenicima, pa da ipak učinite nam tu ljubav i da nam… Ja Vas molim da nam verujete da smo došli sa iskonskom željom, sa istinskom hrišćanskom ljubavlju, da predupredimo neke stvari koje bi se eventualno mogle dogoditi. Koje ne bi bile mile. Mislim koje ne bi služile na čast, ni nama, a ne bi služile na čast ni našim sveštenicima. Znači, ja Vas molim da nas razumete. Vi ste ipak naš pastir, znate! Vi ste sveštenik u ovoj crkvi! I Vi bi trebalo da prihvatite da sa nama razgovarate…

Otac Rako – namesnik: Zar Vi bolje poznajete liturgijski poredak bogosluženja od jednog episkopa koji je studirao, koji zna, koji je proveo 19 god. u Hilandaru? Ne mogu ja da se razumem u trgovinu bolje od Vas Miloje.

Miloje Stevanović: Oče Rako …

Otac Rako – namesnik:
Ja nemam ništa da kažem, evo ako Saša ima nešto da kaže neka kaže. A ja sam završio. Smeta to što se naglas čita molitva umesto da se lepo čuje da razumete molitve.

Miloje Stevanović: Jel se Vi slažete, oče Rako, da je o tome Sabor … Jeste li dobili odluku Sabora?

Otac Rako – namesnik:
Sabor je episkop! To je Sabor!

Miloje Stevanović: Vi smatrate da je Sabor episkop? Jesu li Sabor i ovi episkopi, oče Rako, koji su potpisali u Reveni ovaj sporazum? Bez Vas i bez nas?

Otac Rako – namesnik:
Miloje, neću ja da razgovaram. Evo Saša ako ima nešto da kaže neka kaže. Ja znam samo jedno: kome sam se zakleo i kome odgovaram!

Miloje Stevanović: Jel Vi ne prihvatate da mi dođemo, recimo, u iduću subotu? Da vi, ipak nama pokušate da objasnite, tj. odgovorite na molbu?

Otac Rako – namesnik: Neću da objašnjavam! Evo Saša ako hoće nešto da kaže, neka kaže. Ja nikakvu grešku ovde ne vidim u služenju Liturgije. Vladika je odobrio čak da jedan deo služi kako se služi. A jedan deo služi kao episkop. Nikakve zabrane nije dao.

Otac Saša: Ja sam pozvao episkopa i zamolio da dođe među nas, da nam objasni kako i šta da radimo i kako da se to izvede. On je rekao da svako može služiti po svojoj volji i po svojoj savesti. Znači kako želi. Pola sveštenika služi kako se nekad služilo. Pola otprilike kako episkop služi. Toje tako. Niko na nas ne vrši nikakav pritisak. On je samo nas molio da ne bude nikakvih raspri, da ne bude nikakvih raskola, jednostavno da se to ne podiže više, nego da bude tako kako jeste. Ko kako služi, ko je čredni sveštenik on služi i služi se po onome kako on služi bez obzira ko saslužuje. I to kod nas zasad funkcioniše. Nismo imali nikakvih problema. Jeste bilo diskusije između nas, ali uglavnom to se sve svodilo na to. To je bilo iz početka. I to takvo kako jeste. I eto ja ne znam šta mogu da vam kažem. Ono što je episkop odobrio sveštenicima niko ne može da im oduzme. Znači ako je on rekao da mogu da služe i onako i ovako, ne vidim načina kako bi ih bilo ko od nas ili on ili ja… Sad ja služim kako je se nekad služilo. Tako je eto to ispalo. A namesnik služi kako episkop. Mi dosad nismo imali nikakvih problema. Mi sveštenici između sebe nismo imali nikakvih problema. Ja sam sasluživao sa njim, on je sasluživao kada sam ja služio i nikad se ništa nije…

Dr Nikola Vujović: Oprostite, da li vi smatrate da ste vi u nelicemernoj ljubavi međusobnoj? I u slozi? Jeli sve u redu u našoj crkvi ili nije? Ako je sve u redu mi smo zadovoljni! I prezadovoljni! Ako …

Otac Saša: Da vam kažem jednu stvar. Evo ja ću da vam odgovorim na to ako već treba da vam odgovorim. Šta to znači u nelicemernoj ljubavi? Vi mislite da smo mi licemerni ako služimo jedni sa drugima? Tu sad može da se postavi pitanje da li je pogrešna Liturgija koju služi naš episkop i mnogi drugi episkopi? Ako je to u pitanju da li je pogrešna? Akoje pogrešna vi onda možete da postavite pitanje zašto služite sa ljudima koji služe pogrešno. Teološko uopšte nije dokazano da je to pogrešno. Da to nije pravoslavna Liturgija. Ali ja mislim da nije pogrešna. Ali je ja ne služim. Jednostavno zato što mi je data mogućnost. Kad bi episkop napisao. On nije napisao. Episkop naš nije ništa napisao. Rekao je da neće pisati. Ali da svako ima mogućnost da se opredelim po svojoj savesti. Tako je bilo. Ne vidim, ne znam šta drugo da vam kažem. To bi bilo najbolje da porazgovarate sa episkopom.

Miloje Stevanović: Vi znate da ne bi bio red, oče Rako… Nebi bio red da mi tražimo razgovor sa episkopom a da preskačemo starešinu naše crkve i namesnika. I mi smo pokušavajući da ispoštujemo nekakav red, za koji se u principu zalažemo, učinili tako kako smo učinili. Ako mi ne možemo da dobijemo nikakav odgovor ili ste vi izričiti oko toga da vi nećete da nam dajete nikakav odgovor, mi ćemo sa ovim ljudima koji su nas zadužili da dođemo ovde i da vam predamo ovu molbu, se dogovoriti šta nam valja dalje činiti.

Otac Rako – namesnik: Ko vas je zadužio? Neka se malo stišaju!

Miloje Stevanović: Mnogo je, oče Rako… Mnogo je ljudi koji su zaista uznemireni!

Otac Rako – namesnik: Sve to potiče iz crkve. Sve se to zna, gospodine Miloje. Znam ja to sve. Tako je na žalost.

Dr Nikola Vujović: Nije to samo u našoj crkvi. To je u svim crkvama.

Otac Rako – namesnik:
Episkop znate koga predstavlja. Dolazio je vladika prošle godine kada je bio u jednoj crkvi, kada je objašnjavao neke stvari, ne znam da li ste bili?

Miloje Stevanović: Bili smo oče. On je nama lepo rekao: da nikad, nigde nikom nije rekao da služi ovako ili onako!

Otac Rako – namesnik:
I objašnjavao je o Svetom pričešću. On je sve podrobno objasnio. Ako vi smatrate da će episkopi Atanasije Jevtić, Irinej Bulović, vladika Hrizostom, služenjem ove Liturgije da izda crkvu, ja ne znam šta da vam kažem. Koji poznaju tu suštinu. Vladika Atanasije Jevtić koji je genijalac za sve sfere života, a kamoli za Liturgiju.

Miloje Stevanović: Tu je i Ignjatije (Braničevski)! Nisu samo oni! Ima ih još!

Otac Rako – namesnik:
Polovina ih ima. Ja imam parastos moram hitno da idem! (bilo je oko 08 sati i tridesetak minuta izjutra)

Miloje Stevanović: Možemo li mi oče Saša da ipak pokušamo pošto je otac Rako izričit? Postoji li mogućnost da se ipak o tome malo razgovara pa da mi dođemo u dan koji vi zakažete? Ovaj, da ipak …

Otac Saša: Ja mogu i hoću da upoznam sveštenike sa vašom molbom. Ja ne bežim od toga. Ja ću kao starešina crkve izaći pred sveštenike i reći da sam od vas dobio molbu, kao i namesnik, i da ako hoće da oni porazgovaraju o tome. Ali mislim mi smo dosta puta razgovarali o tome. Nemamo mogućnosti šta da razgovaramo. Znate, ja ako vama kažem da možete raditi i ovako i onako, sad ako se neko opredeli da radi ovako, a neko radi ovako. Zašto tako ljudi rade to morate pitati ljude ponaosob. Ali ja ne mogu dati odgovor zašto oni tako rade. Da li rade zato što oni misle da je tako dobro ili rade zato što se plaše da ne rade drugačije. Ili iz bili kojih drugih razloga ja to ne znam. A pravo da vam kažem nisam nikog od njih pitao, zašto tako rade. Zato što je situacija bila veoma jasna i konkretna kad je episkop dolazio. Na prvo postavljeno pitanje, ja sam kao starešina pitao: molim Vas objasnite kako treba da radimo, on kaže svako kako … Što ne napišete? On kaže: Ne ja to neću pisati. U redu, vi se opredelite kako god hoćete, ako mislite da je dobro da služite kako episkop služi. A ko hoće da služi kao što se služilo neka tako služi. Tako je i ostalo. Neću svađu, neću raspravu između vas, znači svako ima pravo. Evo ja sam starešina crkve, ja realno nisam imao nikakvih problema sa tim. Ja nisam imao problema. Možda su starešine drugih gradskih crkava misle da će imati probleme pa… Ja nisam, evo, ozbiljno vam kažem.

Brat__: Meni samo nije jasno kao verniku… Možda nisam u pravu je li to episkop po novoj organizaciji u crkvi iznad Sinoda? I Sabora?

Otac Saša: Pa ne znam iznad Sabora. Ne bi trebalo.

Brat__: Čuli ste šta je rekao otac Rako? Da je Sabor episkop. Koga mi da slušamo?

Otac Saša: Šta je rekao otac Rako to će te razgovarati sa ocem Rakom.

Brat__: Ali čuli smo svi šta je rekao!

Otac Saša: Za te reči ne mogu da odgovaram.

Miloje Stevanović: Oče Saša, ja bih hteo Vama da zablagodarim što ste vi nas primili. I da Vas zamolimo… Još jednom da Vas zamolimo da Vi ipak upoznate sveštenike naše crkve sa našom molbom. A mi ćemo u iduću Subotu, ako se Vi slažete, da ipak dođemo, da dobijemo od Vas informaciju. Imali kakvog pomaka u tom pravcu.

Otac Saša: Nije nikakav problem. Ja ću razgovarati sa sveštenicima ukoliko oni budu hteli da razgovaraju. Mislim upoznaću ih sa vašom molbom. Ako bude neko hteo i ko bude hteo da sluša. Znate ja ne mogu nikoga da prisilim.

Miloje Stevanović: Naravno, naravno.

Otac Saša: Ja moram prvo da porazgovaram sa kolegama. Ja ne bežim ni od čega. Ali ne vidim… Ništa ja ne mogu da odlučim. Ja samo mogu po savesti da odlučim da radim ovako ili onako. Vi morate ako hoćete, Vi morate onda ići da razgovarate sa episkopom. On je taj koji u ovoj situaiiji…

Brat__ : Vi ste izuzetno ljubazni i zahvaljujem Vam na tome. Otac Rako kako se poneo, Bože me oprosti, u ovom domu kao da je član Centralnog komiteta. To je neprimereno. Jer mi kao vernici i kao ljudi koji imamo specifičnu težinu. Neko veću neko manju i u privatnom životu. Ne bi smeo s nama tako da se ophodi. On je tolko nas sa dve rečenice …

Brat__ : To tako ne može da se radi sa vernicima! I ne pristajem na to!

Rade Matović: Znači mi smo niko i ništa!?! On ne služi nama. On treba da bude sveštenik naš…

Miloje Stevanović: U svakom slučaju, oče Saša, mi Vas molimo da Vi upoznate kolege sa ovim. A mi ćemo pokušati da, ako bude bilo nekakvih pomaka… Ako ne bude mi ćemo onda videti šta će mo dalje činiti.

* * *

U Subotu 29. decembra 2007 godine Gospodnje, dođosmo u crkvu Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku. I ne dobismo nikakv odgovor! Ne usliši se molba naša! Nastade ćutnja.. Ali ne presahnu nada naša. Jer znamo mi nauku Gospodnju: ako oni ućute, kamenje će progovoriti!

izvor: agh20.com – braničevski revnitelj





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo