logo logo logo logo
Рубрика: Политика    Аутор: Преузето    719 пута прочитано    Датум: 29.12.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

srbija1.jpg“Fa­lan­ga” is­tra­ži­va­ča ko­ja je po­sled­njih me­se­ci vred­no ra­di­la svoj po­sao uglav­nom za ra­čun Vla­de Sr­bi­je i po­li­tič­kih par­ti­ja ko­je sa­či­nja­va­ju vla­du pro­pu­sti­la je pri­li­ku da, iz­me­đu mi­lion pi­ta­nja o Ko­so­vu (o ko­jem su gra­đa­ni Sr­bi­je, či­ni se, na­pra­sno po­če­li raz­mi­šlja­ti), utvr­di da li smo i ko­li­ko, kao na­ci­ja, za­do­volj­ni pu­tem ko­jim smo po­šli.

Je­su li baš svi za­bo­ra­vi­li da iz­me­re ta­ko­zva­ni rej­ting op­ti­mi­zma, što je po­sta­lo stan­dar­dan deo me­to­do­lo­gi­ja za­pad­nog sve­ta ili su im na­ru­či­o­ci skre­nu­li pa­žnju na to da te re­zul­ta­te ne ob­ja­ve uko­li­ko že­le da u bu­duć­no­sti po­no­vo ra­de bu­džet­ska is­tra­ži­va­nja?

Po­đi­mo od pret­po­stav­ke da su na­ši is­tra­ži­va­či za­bo­rav­ni i da ih ni­je za­ni­ma­lo ko­li­ko su po­li­tič­ki sta­vo­vi gra­đa­na za­sno­va­ni na iskre­nim uve­re­nji­ma i lič­nim ose­ća­ji­ma. Da­kle, Mi­ni­star­stvo za Ko­so­vo ni­je (pod­vla­čim: ni­je) na­mer­no pri­kri­lo či­nje­ni­cu da ve­ći­na gra­đa­na Sr­bi­je ni­ka­da ni­je po­se­ti­la Ko­so­vo, ni­ti je na­me­ra­va­la da to uči­ni, ne­za­vi­sno od bez­bed­no­sne si­tu­a­ci­je na te­re­nu; da ve­ći­na gra­đa­na Sr­bi­je sma­tra da je Ko­so­vo si­no­nim za en­dem­sku za­pu­šte­nost i za­o­sta­lost, te­ri­to­ri­ju na ko­joj, u naj­bo­ljem slu­ča­ju, mo­že­te za­ra­di­ti ne­ku bo­lest, pra­po­stoj­bi­na bra­će Ka­rić, da ni­su iskre­no po­dr­ža­va­li Mi­lo­še­vi­će­vu po­li­ti­ku na Ko­so­vu, a još ma­nje po­dr­ža­va­ju Ko­štu­ni­či­nu i Ta­di­će­vu. Ni­šta od to­ga ni­je utvr­đe­no u is­tra­ži­va­nji­ma ko­ja su ra­đe­na po na­rudž­bi Mi­ni­star­stva za Ko­so­vo i dru­gih ko­ri­sni­ka bu­džet­skih sred­sta­va, od­no­sno to ni­je ob­ja­vlje­no.

Ita­li­jan­ski šef diplomatije Ma­si­mo D’Ale­ma je­dan je od ret­kih za­pad­nih dr­žav­ni­ka ko­ji su po­sled­njih me­se­ci po­se­ti­li Be­o­grad
KO­SO­VO: U tre­nut­ku u ko­jem pi­ta­nje bu­du­ćeg sta­tu­sa Ko­so­va do­mi­ni­ra na­šom, pa i evrop­skom po­li­tič­kom sce­nom, po­ma­lo je van­vre­me­no zvu­ča­la vest da su še­fo­vi di­plo­ma­ti­ja Grč­ke, Bu­gar­ske i Ru­mu­ni­je: Do­ra Ba­ko­ja­ni, Iva­i­lo Kal­fin i Adri­jan Ćo­ri­ja­nu, sa sa­stan­ka u Ati­ni pro­šlog vi­ken­da, upu­ti­li za­jed­nič­ku po­ru­ku svo­jim ko­le­ga­ma iz Evrop­ske uni­je da pri­zna­va­nje ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va, bez da­va­nja ja­sne evrop­ske per­spek­ti­ve Sr­bi­ji, mo­že pred­sta­vlja­ti ozbi­ljan iza­zov sta­bil­no­sti Ju­go­i­stoč­ne Evro­pe. Evrop­ska per­spek­ti­va ze­mlje ni­je na dnev­nom re­du Vla­de Sr­bi­je ot­ka­ko su pre­mi­jer Ko­štu­ni­ca i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Vuk Je­re­mić od­bru­si­li li­de­ri­ma EU da će na­ša ze­mlja ili ući u Uni­ju ce­la ili ne­će ni ula­zi­ti. Gra­đa­ni su shva­ti­li šta zna­či ta­kva iz­ja­va. Ni­je valj­da da evrop­ski li­de­ri ni­su.

Sr­bi­ja je, ume­sto evrop­skog, ne­gde kra­jem le­ta slu­žbe­no iza­bra­la “is­toč­ni put”. Na is­toč­nom pu­tu, Rat­ko Mla­dić i Ra­do­van Ka­ra­džić mo­gu osta­ti ta­mo gde je­su, Sr­bi­ja mo­že iz­i­gra­va­ti lo­kal­nog še­ri­fa i stra­ši­ti su­se­de, ne­ma ni­ka­kve mu­ke pre­go­va­ra­nja sa 27 po­sto­je­ćih čla­ni­ca EU, ni uskla­đi­va­nja za­ko­no­dav­stva, me­re­nog u de­se­ti­na­ma hi­lja­da pro­pi­sa.”Is­toč­ni put” je put za­do­volj­stva za po­li­tič­ke li­de­re i ad­mi­ni­stra­ci­ju – put ko­ji vo­di ka mi­ni­mal­nim oba­ve­za­ma i mak­si­mal­noj ko­ri­sti.

Ka­ko je Sr­bi­ja, ko­ja je kra­jem av­gu­sta bi­la na ko­rak od Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju, a mo­žda i od sta­tu­sa kan­di­da­ta za član­stvo u EU, skli­znu­la na “is­toč­ni put”, ni­je sa­svim ja­sno. Šu­ška­lo se da su se taj­ne slu­žbe tih da­na se­ti­le gde je Mla­dić i da je nje­go­vo hap­še­nje bi­lo pi­ta­nje da­na. Bi­će da su pred­sed­nik Ta­dić, pre­mi­jer Ko­štu­ni­ca i mi­ni­stri, po po­vrat­ku s let­njih od­mo­ra, ima­li di­sku­si­ju o even­tu­al­nim pred­no­sti­ma i šte­ti od jed­nog ta­kvog ko­ra­ka. Ini­ci­jal­ne raz­li­ke u sta­vo­vi­ma da­le su im po­vo­da da od­lo­že od­lu­ku, a on­da je sve kre­nu­lo kao po ne­kom auto­ma­ti­zmu. Obe­ća­nja Kar­li del Pon­te i Evrop­skoj ko­mi­si­ji pa­la su u vo­du. Evro­plja­ni su se za­pi­ta­li ka­kva je ko­rist od po­dr­ža­va­nja na­vod­nih de­mo­krat­skih sna­ga kad one pre­sta­nu vo­di­ti pro­e­vrop­sku po­li­ti­ku čim uđu u vla­du. Maj­či­ca Ru­si­ja po­nu­di­la je svoj ši­ro­ki za­gr­ljaj.

EVRO­PA:U su­šti­ni, di­plo­ma­te u Bri­se­lu se ne mo­gu na­ču­di­ti br­zi­ni ko­jom je vla­da u Be­o­gra­du na­pu­sti­la pro­ces evrop­skih in­te­gra­ci­ja kao svoj pri­o­ri­tet i okre­nu­la se ne­ka­kvom ima­gi­nar­nom part­ner­stvu s Ru­si­jom, ko­je se za­sad ogle­da u po­nu­di da Ga­sprom pre­u­zme raz­voj jed­nog skla­di­šta ga­sa i iz­gra­di krak ga­so­vo­da, od­no­sno u na­me­ri Aero­flo­ta da uče­stvu­je u pri­va­ti­za­ci­ji Ja­ta i Mo­skov­ske ban­ke da do­bi­je li­cen­cu za rad u Sr­bi­ji.

Da je Cr­na Go­ra, ko­ja je ap­sor­bo­va­la oko dve mi­li­jar­de do­la­ra pri­vat­nih in­ve­sti­ci­ja iz Ru­si­je, re­kla Evrop­skoj ko­mi­si­ji da pu­no­prav­no član­stvo u EU ni­je ne­što o če­mu vla­da tre­nut­no raz­mi­šlja, to bi ima­lo ka­kvu-ta­kvu eko­nom­sku lo­gi­ku, ali je po­li­ti­ka Sr­bi­je, pre­ma oce­ni jed­nog vi­so­ko­po­zi­ci­o­ni­ra­nog di­plo­ma­te u Bri­se­lu, na­lik lo­šem vi­cu.

Unu­tar Evrop­ske uni­je po­sto­je opreč­na gle­di­šta o to­me ka­ko bi tre­ba­lo pri­stu­pi­ti Be­o­gra­du. Fran­cu­ska i Ne­mač­ka za­la­žu se za oštri­ji pri­stup. Po nji­ma, Evrop­ska uni­ja ne tre­ba da mo­li Sr­bi­ju da se po­no­vo oba­ve­že na sa­rad­nju u pro­ce­su evrop­skih in­te­gra­ci­ja, ni­ti bi Be­o­gra­du va­lja­lo da­ti po­vla­sti­ce zbog po­li­ti­ke ko­ju vo­di. Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, kao je­dan od naj­ve­ćih do­na­to­ra re­for­me oru­ža­nih sna­ga i bez­bed­no­snog sek­to­ra, za­in­te­re­so­va­na je da se Sr­bi­ji po­mog­ne u me­ri u ko­joj će to ga­ran­to­va­ti sta­bil­nost re­gi­o­na. Bel­gi­ja, Ho­lan­di­ja i Luk­sem­burg mi­sle da ne sme bi­ti ustu­pa­ka vla­di u Be­o­gra­du sve dok ne uhap­si Rat­ka Mla­di­ća i Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća i iz­ru­če ih Ha­škom tri­bu­na­lu.

Špa­ni­ja, ko­ja se mo­žda naj­vi­še pro­ti­vi ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va, pri­lič­no je re­zer­vi­sa­na ka­da je reč o po­mo­ći Sr­bi­ji. Por­tu­gal­sko pred­se­da­va­nje Evrop­skom uni­jom po­če­lo je ve­li­kim oče­ki­va­nji­ma od Be­o­gra­da i po­nu­dom da se Sr­bi­ji po­mog­ne da, po iz­ru­če­nju Mla­di­ća i pot­pi­si­va­nju Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju, spro­ve­de ko­rak ra­ti­fi­ka­ci­je u na­ci­o­nal­nim par­la­men­ti­ma po hit­nom po­stup­ku, ka­ko bi na­ša ze­mlja što pre do­bi­la sta­tus kan­di­da­ta za član­stvo; za­vr­ši­lo se to­tal­nim raz­o­ča­ra­njem.

Ita­li­ja i Grč­ka su je­di­ne od sta­rih čla­ni­ca ko­je is­ka­zu­ju ne­ku vr­stu sim­pa­ti­ja za po­zi­ci­ju Sr­bi­je. Ita­li­jan­ski šef di­plo­ma­ti­je Ma­si­mo D’Ale­ma je­dan je od ret­kih za­pad­nih dr­žav­ni­ka ko­ji su po­sled­njih me­se­ci po­se­ti­li Be­o­grad. Nje­go­va po­ru­ka sr­bi­jan­skom ko­le­gi Vu­ku Je­re­mi­ću bi­la je da se Sr­bi­ja mo­ra vra­ti­ti na evrop­ski put ka­ko bi joj pri­ja­te­lji u Evrop­skoj uni­ji mo­gli po­mo­ći. Ko­li­ko je to do­pr­lo do uši­ju zva­nič­ni­ka u Be­o­gra­du, či­ta­će­mo u me­mo­a­ri­ma.

Dru­ge ze­mlje, na­ro­či­to one ma­le, uglav­nom su uz­dr­ža­ne. Če­ka­ju od­lu­ku ve­li­kih. Austri­ja sma­tra da je do­volj­no ura­di­la za sta­bil­nost na Bal­ka­nu ti­me što je bi­la do­ma­ćin dve­ma run­da­ma pre­go­vo­ra o bu­du­ćem sta­tu­su Ko­so­va. Ma­đar­ska, kao su­sed Sr­bi­je, po­ka­zu­je za­bri­nu­tost za de­ša­va­nja ju­žno od gra­ni­ce. Polj­ska bi po­mo­gla Be­o­gra­du ko­ji se u naj­te­žim vre­me­ni­ma di­vio polj­skoj kul­tu­ri, ali ka­ko po­mo­ći ne­ko­me ko ne do­zvo­lja­va da mu se po­mog­ne, uz ri­zik da se su­prot­sta­vi Ne­mač­koj, Fran­cu­skoj i Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji.

U Var­ša­vi je već pa­la jed­na vla­da zbog ori­gi­nal­nog sta­va o pred­lo­gu evrop­skog usta­va. Če­ška i Ir­ska su na li­ni­ji raz­mi­šlja­nja da bi bi­lo zgod­no ne­što uči­ni­ti za Sr­bi­ju, ne za­to što će Ko­so­vo do­bi­ti ne­za­vi­snost, ne­go za­to što ov­de ži­ve lju­di ko­ji su slič­ni Če­si­ma i Ir­ci­ma, ili se bar ta­ko ve­ru­je. Dan­ska, Šved­ska i Fin­ska su za­in­te­re­so­va­ne za pro­mo­ci­ju ljud­skih pra­va na Bal­ka­nu, pod­jed­na­ko i u Sr­bi­ji i na Ko­so­vu. Mal­ta je van kop­ne­nih to­ko­va. Bal­tič­ke re­pu­bli­ke – Li­tva­ni­ja, Le­to­ni­ja i Esto­ni­ja – na­da­ju se da njih ni­ko ni­šta ne­će pi­ta­ti, ni Mo­skva, ni Bri­sel. Ta­ko je naj­si­gur­ni­je. Slo­ve­ni­ja se na­da da će dru­gi oba­vi­ti te­žak po­sao, a da će ona, to­kom svog pred­se­da­va­nja Uni­jom, po­bra­ti lo­vo­ri­ke.

Iz­u­ze­tak su, po sve­mu, naj­no­vi­je čla­ni­ce Bu­gar­ska i Ru­mu­ni­ja, ko­je su i naj­bli­ži su­se­di Sr­bi­je. Od So­fi­je do Pri­šti­ne se vo­zi ne­što vi­še od dva sa­ta. Bu­gar­ska bi, kao čla­ni­ca NA­TO-a, ve­ro­vat­no bi­la pr­va ze­mlja ko­ja bi mo­ra­la pri­te­ći u po­moć tru­pa­ma NA­TO-a na Ko­so­vu u slu­ča­ju da se one na­đu u ne­vo­lji. Ni Ru­mu­ni­ja ni­je u bo­ljoj po­zi­ci­ji. Pred­sed­nik Tra­jan Ba­se­sku je po­čet­kom 2007. go­di­ne, na di­rekt­no no­vi­nar­sko pi­ta­nje da li bi se nje­go­va ze­mlja us­pro­ti­vi­la ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va, re­kao da Ru­mu­ni­ja na­ža­lost ne­ma 300 bor­be­nih avi­o­na da bi nje­no pro­ti­vlje­nje bi­lo shva­će­no ozbilj­no. Pre­ma oba­ve­za­ma ko­je je Bu­ku­rešt pre­u­zeo član­stvom u NA­TO-u, na po­ziv voj­ne ko­man­de Ali­jan­se u Mon­su, Ru­mu­ni­ja bi mo­ra­la upu­ti­ti ko­li­ko god avi­o­na ima, čak i pro­tiv svo­jih su­se­da.

“KI­PAR­SKA VE­ZA”:Na stra­ni Sr­bi­je, po­ka­za­lo se to­kom kon­sul­ta­ci­ja mi­ni­sta­ra spolj­nih po­slo­va EU s pred­stav­ni­ci­ma Evrop­ske ko­mi­si­je sre­di­nom de­cem­bra, ostao je sa­mo Ki­par. Brat­ski Ki­par. Rod­no me­sto Afro­di­te. Ostr­vo u is­toč­nom Sre­do­ze­mlju. Me­ka srp­skog i ru­skog nov­ca. Za­jed­no, ima­mo šan­se da po­be­di­mo.

Be­o­grad je na sva­ki na­čin u pred­no­sti. U Sr­bi­ji već go­di­na­ma po­sto­ji do­mi­nant­na ve­ći­na ko­ja po­dr­ža­va pro­ces evrop­skih in­te­gra­ci­ja i oče­ku­je bo­lji­tak od even­tu­al­nog član­stva u Uni­ji, bez ob­zi­ra na re­zul­ta­te naj­no­vi­jih is­tra­ži­va­nja po na­rudž­bi Vla­de Sr­bi­je. Gra­đa­ni ve­ru­ju da član­stvo u EU do­no­si ve­ću si­gur­nost, mo­guć­nost pro­na­la­že­nja po­sla i za­ra­de.

Iako se kod nas pri­pad­nost ra­stu­ćoj po­ro­di­ci evrop­skih na­ci­ja do­ži­vlja­va pre sve­ga kao ula­zak u zo­nu ko­jom se mo­že pu­to­va­ti bez vi­za, ne­ma ni­čeg lo­šeg u ta­kvom na­či­nu raz­mi­šlja­nja. Po­li­ti­ka vi­znih olak­ši­ca i per­spek­ti­va sta­vlja­nja Sr­bi­je na be­lu šen­gen­sku li­stu moć­no su oruž­je u ru­ka­ma pri­sta­li­ca Evrop­ske uni­je. Nor­mal­no je da na­ši lju­di že­le da pu­tu­ju u Evro­pu. Nor­mal­no je da že­le da bu­du rav­no­prav­ni s osta­lim Evro­plja­ni­ma.

Po­ku­ša­ji pro­me­ne pro­e­vrop­skog ras­po­lo­že­nja do­ži­ve­li su pro­past vi­še pu­ta. Za one ko­ji ja­šu na ko­sov­skom mi­tu, mo­žda je naj­stra­šni­ji po­da­tak da je vi­še gra­đa­na Sr­bi­je bi­lo pro­tiv Evrop­ske uni­je ka­da se pro­ču­lo da ne­će­mo mo­ći da pe­če­mo ra­ki­ju, ne­go da se EU spre­ma da po­ša­lje ci­vil­nu mi­si­ju ko­ja bi pre­u­ze­la upra­vlja­nje Ko­so­vom po pro­gla­še­nju ne­za­vi­sno­sti. Ra­ki­ja je va­žna za eko­no­mi­ju ru­ral­ne Sr­bi­je, isto ko­li­ko su ko­njak i kal­va­dos va­žni za eko­no­mi­ju ru­ral­ne Fran­cu­ske, a vi­ski za eko­no­mi­je Škot­ske i Ir­ske. Gra­đa­ni Sr­bi­je zna­ju da ze­mlje čla­ni­ce EU ne­će tra­ži­ti od Sr­bi­je ne­što što one ne bi sa­me uči­ni­le. I, to se od­no­si na pe­če­nje ra­ki­je jed­na­ko kao i na re­ša­va­nje pi­ta­nja bu­du­ćeg sta­tu­sa Ko­so­va i Sr­bi­je.

“RU­SKI RAZ­LOG”: Po­li­ti­ča­ri u Sr­bi­ji, či­ni se, ne shva­ta­ju da nji­ho­vi sta­vo­vi mo­gu ima­ti ši­ro­ke po­sle­di­ce po sta­tus ze­mlje u bu­duć­no­sti. Jed­no­ga da­na, kad ne­za­vi­snost Ko­so­va ne bu­de je­di­na te­ma jav­ne sce­ne, lju­di će se pi­ta­ti zbog če­ga Sr­bi­ja, za­jed­no s Hr­vat­skom, ni­je po­sta­la čla­ni­ca EU 2010. go­di­ne? Zbog če­ga je si­ro­ma­šni­ja i ne­raz­vi­je­ni­ja od su­se­da? Zbog če­ga je do­ži­vlja­va­ju kao bal­kan­skog pa­ri­ju? Od­go­vor “zbog Ko­so­va” ne­će ima­ti jed­na­ku te­ži­nu kao da­nas.

Stva­ri su još jed­no­stav­ni­je ka­da je reč o okle­va­nju da se uhap­se i iz­ru­če Rat­ko Mla­dić, Ra­do­van Ka­ra­džić i osta­li op­tu­že­ni za rat­ne zlo­či­ne. Oni sa­da ima­ju po še­zde­se­tak go­di­na. Od za­vr­šet­ka ra­ta u Bo­sni pro­šlo je dva­na­est. Usko­ro će se po­če­ti ra­đa­ti de­ca ko­ja ne­će zna­ti ko su oni, kao što mla­di naj­če­šće ne zna­ju ko je bio Ti­to. Ka­ko će­te nji­ma ob­ja­sni­ti da je či­ta­va na­ci­ja za­o­sta­la zbog ne­ko­li­ci­ne lju­di? Gle­da­će na vas kao na ža­lo­sne bu­da­le ko­je su im una­pred upro­pa­sti­le ži­vo­te bez ika­kvog raz­lo­ga.

Pre­mi­jer Ko­štu­ni­ca, ko­ji je i sam u še­zde­se­tim go­di­na­ma, mo­žda ne­će bi­ti u pri­li­ci da ču­je glas bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja gra­đa­na Sr­bi­je, ali će za­to i pred­sed­nik Ta­dić, i mi­ni­stri Je­re­mić, Šu­ta­no­vac i Jo­čić mo­ra­ti da se su­o­če s gne­vom ne­ke no­ve jav­no­sti.

Za­mi­sli­te kad 2020. go­di­ne, po­što Pu­ti­na ko­nač­no sme­ne, a naf­ta i gas pre­sta­nu bi­ti to­li­ko va­žni, ne­ko upi­ta: “Ka­žeš, po­sto­ja­la je Ju­go­sla­vi­ja ko­joj su nu­di­li da se pri­dru­ži Evrop­skoj uni­ji, a ona je oda­bra­la rat? Po­sle je po­sto­ja­la Sr­bi­ja ko­joj su nu­di­li pre­či­cu do pu­no­prav­nog član­stva u EU, a ona je oda­bra­la ko­sov­ski mit i part­ner­stvo s Ru­si­jom? Pa, ko­li­ko ste vi bi­li glu­pi?” Šta će mu od­go­vo­ri­ti i ho­će li ci­ti­ra­ti Do­bri­cu Ćo­si­ća, Ma­ti­ju Beć­ko­vi­ća, Ko­stu Ča­vo­škog, Slo­bo­da­na An­to­ni­ća i Đor­đa Vu­ka­di­no­vi­ća? To bi si­gur­no osta­vi­lo uti­sak.

Mla­di u Sr­bi­ji od­ra­sta­ju sa zna­njem da EU ne­će če­ka­ti njih dok se mu­dre sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je ne pri­zo­vu pa­me­ti i ko­nač­no ne poč­nu da se po­na­ša­ju ona­ko ka­ko se od njih oče­ku­je. Oni zna­ju da smo kao na­ci­ja po­šli lo­šim pu­tem, kao što zna­ju i nji­ho­vi ro­di­te­lji, sa­mo im tre­nut­no od­go­va­ra da sle­de po­li­ti­ku ko­ja ne­ma šan­se na du­že sta­ze. Mi­sle da je to po­sled­nji tre­nu­tak sen­ti­men­tal­ne po­bu­ne.

Ru­si ko­ji raz­ma­tra­ju raz­mi­šlja­ju o to­me da in­ve­sti­ra­ju u Sr­bi­ji volj­ni su da ri­zi­ku­ju no­vac za­to što oče­ku­ju da će Sr­bi­ja za pet go­di­na po­sta­ti još jed­na do­sad­na ze­mlja Evrop­ske uni­je, a ne za­to što oče­ku­ju da će po­sta­ti pri­dru­že­na čla­ni­ca sa­ve­za Ru­si­je i Be­lo­ru­si­je. U po­slov­nim kru­go­vi­ma u Mo­skvi kru­že ana­li­ze pre­ma ko­ji­ma će Sr­bi­ja do­ži­ve­ti eko­nom­ski uz­let čim Ko­so­vo po­sta­ne ne­za­vi­sno. Pre­po­ru­ka in­ve­sti­to­ri­ma gla­si da poč­nu ku­po­va­ti sa­da, dok je jef­ti­no. Mo­žda ru­ski no­vac zna ne­što što je gra­đa­ni­ma Sr­bi­je ne­po­zna­to.

Bo­jan al Pin­to-Br­kić za Evropa Magazin




1 коментар у вези “Nacija na lošem putu”
  1. Јесте, јесте. Сви смо ми затуцани мајмуни који “лебде на косовском миту”, али је зато ту Бојан (ал акса) Бркић да нам у задњем часу истргне тај мит из главе.

    Не видим разлог због чега је Новинар пренео ову европејску пропаганду. Оваквима не треба давати на значају и преносити њихове либералне “европејске” баљезгарије. Све је то у циљу обмањивања и манипулисања народом како је Косово мање битно од Европе. А та “Европа” за коју пише, то је тек један антисрбски часопис.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo