logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Свет, Друштво    Аутор: Преузето    518 пута прочитано    Датум: 22.12.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

japan.jpgČekaju nas burna vremena. Mnogo je razloga zbog kojih su pregovori „trojke” završeni bez kompromisa, pri čemu su presudne izjave evropskih i američkih zvaničnika da je nezavisnost Kosova neminovna.

Pregovori nisu imali pravu šansu za uspeh; uostalom, ko bi se zamlaćivao „suštinskom autonomijom” dok Vašington i Brisel „Kosovarima” obećavaju nezavisnu državu? Naravno, nije naopako pregovarati; greška je što je došlo do pregovora koji su više ličili na gluve telefone. Možemo li zaslugu za to pripisati činjenici što službeni Beograd nema više prijatelja odnosno saveznika, što je pravi izraz za prijatelja u međunarodnoj politici?

Dobrica Ćosić u istoimenoj knjizi opisuje zašto su prijatelji važni u životu pojedinca, kako su mu u Drugom svetskom ratu spasli život, da su mu vazda bili podsticaj u borbi za istinu tokom titoizma i, uopšte, činili ga jakim u olovnim vremenima.

„Ako, pored porodice, u mom životu postoji nešto što bez dvoumljenja smatram srećom, to su moji prijatelji”, tvrdi Ćosić. Ako su prijatelji toliko važni za pojedinca, onda je njihov uticaj još presudniji u međunarodnim odnosima. Loši prijatelji u politici često su opasniji od najopakijih protivnika. Nisu me jednom belosvetske diplomate propitivale gde nestadoše stari prijatelji Srbije, zašto na njenoj strani nije Francuska, kako to da su i SAD okrenule leđa?

Slične dileme zanimaju one koji se ne zadovoljavaju jednostavnim odgovorom da je Milošević za sve kriv, jer je posvađao zemlju sa celim okruženjem. U politici, međutim, stalnih prijateljstava zapravo i nema, jer je vezivno tkivo mnogih saveza – go interes. Države su vekovima stvarale i raskidale savezništva kojima su se održavale na površini. Evropi je mir donela ravnoteža sile, isto kao širom zemaljske kugle.

Zemlje koje danas podržavaju Srbiju u nastojanju da odbranom principa međunarodnog prava spreči otcepljenje Kosova, čine to ne (samo) zato što su privržene pravu i pravdi, već zbog sopstvenih interesa. Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija, koje se u Briselu najsrčanije suprotstavljaju politici namernoj da suzi Srbiju, ne čine to zato što su „tradicionalni prijatelji” Srba ili zato što se boje upozorenja Koštuničine vlade da će preispitati diplomatske odnose sa državama koje bi priznale Kosovo; mada ima i zemalja, poput Slovenije, koje takva upozorenja ozbiljno shvataju zbog slovenačkih privrednika koji u strahu da će trpeti biznis, iz istih stopa sedaju na kanabe ministra Rupela…

Države koje nemaju slične probleme ili zbog nacionalne homogenosti gaje sasvim suprotne interese, gledaju na sve to potpuno drugačije. Alžir je, na primer, kao kolonija bio deo državne teritorije Francuske sve dok Pariz nije priznao nezavisnost Alžira. Time se odrekao i svoje teritorije.

Francuska iz te optike odmerava problem Kosova, iako mnogi primećuju da to nije umesno poređenje. U istom smeru razmišljaju u Budimpešti, gde prave paralele sa silnim teritorijama koje je Mađarska, diktatom velikih, izgubila u prošlom veku; konačno, nije li se u Hrvatskoj upravo podigla prašina jer je u Rimu izašla poštanska marka, omaž Rijeci, nekad „italijanskoj istočnoj zemlji”…

Iako se ponekad čini da su interesi ključ savezništava u međunarodnoj politici, treba podsetiti na temelj njihovog sklapanja ili slamanja – to su zajednički principi. Saveznike koji su se u Prvom i Drugom svetskom ratu borili na istoj strani fronta na kojoj je bila i Srbija, ujedinile su iste vrednosti za koje su bili spremni život da daju. Dobar deo zemalja koje su u Srbiji nekad rado videle saveznicu, danas guraju gledišta koja se kose sa očekivanjima vlade u Beogradu. Razloge za to ne treba tražiti u njihovim zabludama, već u srpskoj politici.

U drugoj polovini prošlog veka, srpski političari su zabili nekoliko autogolova, prevashodno zbog napuštanja demokratskih tekovina vladavine – od zatiranja „unutrašnjih neprijatelja”, preko promašenih metoda „borbe protiv separatizma”, do manipulacije izbornom voljom građana i „neselektivno” upotrebljene vojne i policijske sile, od Kosova do Hrvatske. Balast zločina počinjenih „u ime naroda” sada je nakalemljen na vrat demokratske Srbije, iako su za zlodela odgovorne i druge strane u sukobima.

Odgovor na pitanje zašto su prevashodno zemlje iz komšiluka, sa kojima je Srbija dugo decenija bila u „tamnici naroda” (kako je u Hrvatskoj i Sloveniji moderno nazvati nekadašnju Jugoslaviju u svim njenim pojavnim oblicima), nametnule svetu stereotip o Srbima kao „lošim momcima”, treba tražiti u preispitivanju katastrofalnih posledica proteklih srpskih politika. Da se ne ponove.

Mada se krug saveznika Srbije čini uskim, ne treba očajavati; uz pravu, odlučnu i naročito odmerenu politiku koja poštuje iste vrednosti koje deli i ostatak Evrope, Srbija bi, kako onomad rekoše šefovi evrodiplomatija, brzo mogla da postane nesporni lider u regionu. I samim tim proširi krug svojih saveznika. I prijatelja.

Svetlana Vasović-Mekina za Politiku





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo