Вести

U ne­dav­noj iz­ja­vi Sar­ko­zi je re­kao da je da­na­šnji in­ter­net di­vlja i be­za­kon­ska oblast ko­ju tre­ba da osvo­ji i ci­vi­li­zu­je – Fran­cu­ska. Na br­zi­nu je ofor­mio po­slov­no udru­že­nje fran­cu­skih dis­ko­graf­skih ku­ća, po­zo­ri­šta, bi­ro­kra­ta i in­ter­net pro­vaj­de­ra, od ko­jih su svi ran­gi­ra­ni pre­ma taj­no­vi­tim mre­ža­ma ra­ču­na­ra jed­na­kih nad­le­žno­sti.

Ve­o­ma je ve­ro­vat­no da u Fran­cu­skoj vi­še lju­di ko­ri­sti te mre­že ra­ču­na­ra jed­na­kih nad­le­žno­sti ne­go što gla­sa na fran­cu­skim iz­bo­ri­ma. One su ve­o­ma po­pu­lar­ne za­to što omo­gu­ća­va­ju lju­di­ma da “de­le“ mu­zi­ku i, sve vi­še, fil­mo­ve, a sve to bes­plat­no. Me­đu­tim, te mre­že ne­ma­ju ni­ka­kvu in­sti­tu­ci­o­nal­nu po­zi­ci­ju. One po­sto­je za­hva­lju­ju­ći sreć­noj teh­nič­koj okol­no­sti ko­ju su ot­kri­li ha­ke­ri i na­met­nu­li je pu­tem fa­it ac­com­pli.

Sar­ko­zi na­me­ra­va da uki­ne ovu “sred­njo­ve­kov­nu“ zbr­ku na­me­ta­njem “ma­ši­na nju­ška­la“ za fran­cu­ske mre­že ra­ču­na­ra jed­na­kih nad­le­žno­sti ko­je ot­kri­va­ju ovu ak­tiv­nost “de­lje­nja“ mu­zi­ke i fil­mo­va i bri­šu je. U isto vre­me, on pla­ni­ra da na­met­ne no­vi na­ci­o­nal­ni re­žim ko­jim se uki­da “upra­vlja­nje di­gi­tal­nim pra­vi­ma“, kom­pli­ko­va­na od­bra­na soft­ve­ra od pi­ra­ta ko­ju su iz­u­me­le i na­met­nu­le jav­no­sti – pri­vat­ne kom­pa­ni­je.

Pret­po­sta­vlja se da će re­zul­tat bi­ti fran­cu­ska in­du­stri­ja di­gi­tal­ne kul­tu­re ko­ja ne­sme­ta­no funk­ci­o­ni­še, u ko­joj dr­ža­va na­me­će i pro­pi­su­je za­kon o In­ter­ne­tu, fran­cu­ski po­tro­ša­či pla­ća­ju fran­cu­ske mu­zi­ča­re i fran­cu­ske film­ske auto­re, gde je bo­ga­ta na­ci­o­nal­na kul­tur­na ba­šti­na iz­vu­če­na iz mu­ze­ja i di­gi­ta­li­zo­va­na.

Ovo je in­ter­ven­ci­o­ni­stič­ki mo­del, na­met­nut od­o­zgo, od stra­ne moć­nih igra­ča. Iz nji­ho­ve per­spek­ti­ve, ova ko­a­li­ci­ja ima smi­sla. Sva­ka in­te­re­sna moć ne­što do­bi­ja. Fran­cu­ski pro­vaj­de­ri do­bi­ja­ju kon­tro­lu nad svo­jim ne­za­do­volj­nim anar­hič­nim ko­ri­sni­ci­ma. Fran­cu­ska vla­da za­dr­ža­va u okvi­ru fran­cu­ske kul­tur­ne in­du­stri­je le­gal­ne to­ko­ve pri­ho­da ko­je mo­že da opo­re­zu­je. Po­su­sta­la mu­zič­ka in­du­stri­ja do­bi­ja od vla­de is­pla­tu ra­di po­mo­ći u no­vom di­gi­tal­nom okru­že­nju. Fran­cu­ska bi­o­skop­ska in­du­stri­ja ko­ja je u kri­zi se bar ohra­bru­je, dok se fran­cu­ski pro­iz­vo­đa­či vi­deo igri­ca ra­du­ju dr­žav­nim da­va­nji­ma.

Ovo je ta­ko fran­cu­sko re­še­nje: ra­ci­o­nal­no, na­ci­o­na­li­stič­ko i eli­ti­stič­ko. Je­di­ni is­klju­če­ni iz ovih sa­ve­ta je obi­čan fran­cu­ski na­rod – oni mi­li­o­ni Fran­cu­za ko­ji su pot­pu­no na­vik­nu­ti da ko­ri­ste ra­ču­na­re i da “de­le“ šta god im se do­pad­ne.

Ovo je ta­ko­đe stro­go ko­mer­ci­jal­ni mo­del za­šti­te autor­skih pra­va, bez ijed­ne re­či o da­na­šnjim kre­a­tiv­nim na­po­ri­ma či­ja pra­va ni­su za­šti­će­na, kao što je bes­plat­ni soft­ver sta­vljen na ras­po­la­ga­nje ko­ri­sni­ci­ma i cre­a­ti­ve com­mons li­cen­ce. Po­kret za bes­plat­ni soft­ver ima na­ci­o­nal­ne sa­ve­zni­ke – u Bra­zi­lu, Ve­ne­cu­e­li, Špa­ni­ji, Ita­li­ji, Fin­skoj – ali oni ne pra­ve fil­mo­ve, oni ne sni­ma­ju mu­zič­ke hi­to­ve i ne­ma­ju ni­jed­nog pri­ja­te­lja u su­du Ni­ko­le Sar­ko­zi­ja.

Sar­ko­zi gra­di su­ro­vu fran­cu­sku tvr­đa­vu u pu­stinj­skom pe­sku glo­bal­ne elek­tron­ske obla­sti. Ona će bi­ti okru­že­na lju­ti­tim ali lo­še or­ga­ni­zo­va­nim do­mo­ro­ci­ma na­o­ru­ža­nim ra­ču­na­ri­ma. Ona će se ima­ti uspe­ha ili ne­u­spe­ha u sa­mo jed­noj stva­ri: da li pra­ve vi­še nov­ca oni unu­tar tvr­đa­ve ili oni iz­van nje.

Ako, za osam ili de­set go­di­na ugle­da­te ogro­man iz­liv fran­cu­skih fil­mo­va, mu­zi­ke i vi­deo igri­ca ka­ko se ši­ri za­ču­đe­nom pla­ne­tom, Sar­ko­zi će bi­ti hva­ljen kao ge­ni­je. Ali ako se Fran­cu­ska po­la­ko “isu­ši“ u svo­joj za­klju­ča­noj ku­ti­ji ko­ju ni­ko dru­gi ne slu­ša, on hr­li pra­vo ka go­mi­li pe­pe­la me­dij­ske isto­ri­je – ve­o­ma na­lik fran­cu­skom Mi­ni­te­lu, fran­cu­skoj pan­te­le­graf­skoj faks ma­ši­ni, fran­cu­skom op­tič­kom te­le­gra­fu, fran­cu­skoj Cycla­des mre­ži i fran­cu­skoj va­zdu­šnoj po­šti.

Brus Ster­ling za Evropa Nedeljnik