Вести

Desetog decembra, ove 2007 godine, u dvanaest sati po srednjeevropskom vremenu, jedna grupa narko mafijaša koja već dugo godina sarađuje sa belosvetskim protuvama poput, Američkog Osame Ridčarda Holbruka i Mađarskog nacističkog koplieta Đoke Soroša, je trebalo da samostalno proglasi jedno geografsko područje za nekakvu svoju državu.

U svom jednom nedavnom osvrtu, Mari Motzart iz Jute, izmođu ostalog sam napisao. “Jedna država, u kojoj se ranije moglo živeti, posredstvom američke intervencije, je pretvorena u pakao na zemlji. Ironično, područje današnjeg Iraka je prema biblijskom predanju opisano kao raj na zemlji.“

Ni za područje Kosova i Metohije se ne može ništa bolje reći. To područje, pa čak i u doba Miloševičevog režima, je bilo mesto u kome se mogao voditi iako siromašan, ali jedan normalan život, za celokupnu njegovu populaciju. Nisu samo Kosovo i Irk uplitanjem Amerike pretovereni u pakao na zemlji. Nikaragva, Vijetnam, Kambodija, Pakistan, skoro celokupna istočna Evropa, Gruzija, Azerbedžan, i mnoga druga područja, kao i skoro celokupna Latinska Amerika stenju pod stegom Američke imperijalističke politike.¹

Odgovaram ovih dana gospođi Motzart na sledeči način. “Lako je meni i Vama da sedimo u toploj sobi, da se ponekad i hlebom gađamo, dok ponegde, nemaju ni za lišće. Lako je uživati tako reći u izobilju dok na mnogim frontovima koje je otvorila američka impreijalna politika, ljudski život je doveden u beznađe, omalovažen, i pretvoren u jednu veliku bezvrednost. Amerika se opila od sile i moći poslednjih godina, da su joj oči zamagljene a um potamnio. Nadajmo se samo da se ovo što ova generacija radi i krvari svoje ruke u dobrom delu zemaljske kugle, se ne vrati nazad našim unucima kao bumerang.“

Isti taj Mađarski nacista Soroš, koji je uspeo da nekoliko vitalnih ekonomija pretvori u haos, radi sopstvenog interesa, razmislimo samo šta je on napravio u Maleziji, pa i ne baš tako davno, danas, počinje da priča okolo kako je američka eknomija po prilično postala klimava. Zar to treba da čudi?

Taj fenomen koji ovih dana posmatramo na Kosovu, se pretvorio u jedan zrak ludosti koje istorija čovečanstva nije zabeležila. Ako je ludnica igde pokazala svoje pravo lice onda je to Kosovo današnjice. Čak i u Vreme austrijskog kaplara Adolfa na Kosovu nije bilo ove i ovakve ludosti. Da bi ironija bila još gora i veća oni koji se najviše žale da su u vreme Adolfovo najgore stradli, bar oni tako tvrde, danas na Kosovu učestvuju u takvim zlodelima, i toliko su njihovi prsti tamo umešani, da bi im i sam Adolf zavideo. I što je najgore, prosto se takmiče kako da se u tom delu sveta dokažu da od njih i ne može biti boljih i veštijih u tim nedelima. Ja ovde ne nišanim prstom na sve Jevreje sveta, nego na onaj faktor iz njihove sredine koji se prosto upregao da se Srpskom narodu u bivšoj Jugoslaviji, sveti za onaj hrabri i dostojanstveni otpor naspram pomanitalog Austrijskog kaplara Adolfa.

Mada su Albanci sa Kosmeta i u Adolfovo vreme bili povlašćeni, i previlegovani, no to nije ni iz daleka ono šta im ovi moderni nacinal šovinisti ompgućavaju da čine, u ovoj srpskoj regiji. Ako se uz ovo nadoda neemancipovanost većinskog dela Albanskog življa, i njihov primitivni pogled na život, uzevši u obzir i to da sa njima vladju, uglavnom kriminalni elementi, onda samo neko može da predpostavi kakva je situacija u tom delu sveta tamo dole trenutno.

Da bi ironija takoreći kulminirala, ti nacional šovinisti u sprezi sa albanskim šovinistima sa Kosova, koje nije bilo teško pronaći i pridobiti, su u poslednjih godinu i nekoliko dana pokušali da, destabilizuju celokupni svetski poredak, i da na bilo koji način uzurpiraju odluke Ujedninjenih Nacija. No kakvom se katastrofom završila politika plitkoumnika, tek se može nazreti, a kako se čini ono najcrnje tek treba da se odigra.

Obećana nezavisnost jednom kriminalitetu, nije i ne može da dobije smisao legitimiteta. Ne i bez razloga. Celovitost jedne države, pa makar to bila Srbija i njen narod koji mrze nacional šovinisti, okupljeni oko Đoke Soroša, Jozefa Libermana, i Bajdena, i drugih psihijatrijskih slučajeva u čemu ne treba isključiti, ni Drajfuza, niti pak Volfovica, pa onada i Šarkozija i Bertnarda Kušnera, je obezbeđena i osigurana poveljom najvišeg zakonodavnog međunarodnog tela. I tu nema šta više da se traži i prepričava. Drugo sve što od ove povelje odudra, je udruženo sa ludošću, nemoralom, i ispoljenom silom.

Geografsko područje što ga u zapadnim manijačko šovinističkim krugovima i strogo kontrolisanoj štampi pogrešno nazivaju Kosovom, legalno nikada ne može i neće postati država, pa taman da ovi svi pobrojani dovuka kao pojačanje iz groba ili pakla, Musolinija, Antu Pavelića, i Adolfa kaplara. Pa ionoga kotobanjastog Jozefa, kaplara što su ga komunisti pretvorili u nekakvoga Maršala. To je legalno i tehnički neizvodljivo. To je svima jasno.

Ali ostaje nejasno šta se to i zaista vrti u glavama modernog nacional šovinizma? Sila. Ali kava je to sila u pitanju? Čak i u vreme Adolfa kaplara sila je imala smisao i neku kakvu takvu logiku. Prvo su i sami moderni nacional – šovinisti, pristali da potpišu jednu odluku po kojoj i oni pristaju da UN administriraju to geografsko područje. Drugim rečima koristeći se slabostima Miloevićeve neodlučnosti i loše vđene politike, i oni su svoje slabosti prikrili time što su pristali zajedno sa Miloševićem da to područje, mada bez ikavog, se razloga stavi pod protektorat UN. A danas ti isti koji su na to sve pristali i stavili poptpise na rezoluciju 1244, nastoje da u duhu nekakvih jednostranih odluka i primenom nasilja to područje otmu od one institucije, kojoj su dali pristanak da Kosmetom administrira, takoreći u nedogled. Gde su ovde pamet i logika?

Zato i taman da sutra, iako je već odavno prošlo 12 sati, narkomafijaška “vlada“ u Prištini proglasi nezavisnost. Na to samo treba reći pa šta? Jer, takva nezavisnost ne može da se održi dokle se pljunuti može.

Nije ovde više u pitanju da li će Kosovo ikada biti nezavisno. To se zna da je taj čin neostvariv, i nemoguć. Nego je u pitanju ono šta se, jednim takvim postupkom, o prolongiranju da se pitanje Kosmeta reši u duhu legalnih normi, i zaista želi postignuti i nametnuti? Cilj je sasvim druge prirode i jasan je. A to je, da se psihološki utiče na javno mnenje Srpskog nacionalnog bića da izvrši pritisak na sopstveni politički etablišment, koji je izronio iz komunizma, pa je i sam veoma čudnovat. Te da ga prosto natera da pristane da se jedan deo srpske teritorije odvoji od Srbije i preda nrkomafiji sa Kosmeta u ruke, bez ikakvih reparacija. Jer dobro znaju činioci politčkog podzemlja i skizofrenične politike danas, da je ta tzv. nezavisnost jedino ostvarljiva ako na nju pristane Bveograd. Ovo je prvi cilj. A drugi je da se albanskom narodu sa Kosmeta konstantno baca prašina u oči i da ga zavarava da se pokorava narko – mafijaškim vlastima.

Uskoro su izbori u Beogradu, i pripadnici međunarodnog političkog podzemlja i defakto tipuju na Jeljcinovog imenjaka, inače po proceni mnogih ljubavnika Đoke Soroša, Borisa mlađeg.

Soroš je polutan, on voli da spava i sa ženama i sa muškarcima u krevetu. Bar tako tvrde oni koji ga bolje poznaju. Nedavno jedna prostituka Nataša Kandić, javno priznaje da je za prostituisanje Soroš veoma bedno nagrađuje. Svega $ 236,000.00 godišnje. Kako tvrdi moj izvor Đoka mnogo više plaća prostitutke iz Latinske Amerike. Neke čak i do $ 6, i slovima, šest miliona dolara godišnje. Što zanči da su, ako ovako malo plaća i Kurjake Jeremića i Draškovića, pa onda i Borisa mlađeg, prostitutke iz Srbije za Soroša najeftinije. Jeftine su prostitutke u običnom žargonu nazvane profuknjače. E pa sada ako politička profuknjača Tadić dobije na izborima, onada nacional šovinisti, mahom manijaci, računaju da će od Borisa mlađeg uspeti da izmanipulišu potpis i dobiju Kosovo na dlanu. Nadajmo se da se to zlo neće dogoditiu.

Jedan mi se pošten Albanac juče požali da je zbog narkomafije, ugrožen onaj bolji albanski živalj sa Kosova, koji ne vidi ništa loše u Srbima. I koji se narod, čudi o kakvom to miru i demokratiji govore Amerikanci kada podržavaju najobičnije kriminalce. To je tačno, i to je u stvari ono o čemu brinu nacional šovinisti i uzurpatori, svetskog mira, kada govore da se boje neraeda na Kosovu. Ti neredi ako se ova politika nastavi tamo, će biti prouzrokovani građanskim ratom tog boljeg sveta albanskog na Kosovu koje je u većini, protiv kriminalne narkomafije. Jer na poslednjim se izborima pokazalo da tu mafiju podržava veoma mali broj, na izbore je izašlo svega 33% stanovništva Kosova. (Sic)

Pa bez obzira na taj faktor ja ne bih onima koji su protiv narko mafije preporučio da se late oružja. Njih štiti jedna mnogo jača oružana mafija nacional šovinistička, koja je izronula iz podzemlja sa Potomak reke. Koja se igrom slučaja dokopala vlasti, pa čak i u samom Vašingtonu. Treba, ili, bežati odatle, u svet, ili sagnuti glavu dok ne pristignu bolja vremena.

Kepec Hilari, će sigurno ovoga puta dobiti izbore u Americi. Juče je nagovestila da ako ona pobedi, biće bežanija iz Iraka. Kada do toga dođe, bežanija je neminovna i sa Kosova, pa čak i iz čitave Evrope.

J.B.