logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Свет    Аутор: Срђан Марјановић    657 пута прочитано    Датум: 10.12.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Vladika ArtemijeVaše Visokopreosveštenstvo, Poštovana gospodo Ministri, Uvaženi gosti, tema današnje naše tribine „Mesto srpske duhovne baštine na Kosovu i Metohiji u evropskoj kulturi“, koliko je zahtevna, toliko je i izazovna. Očekujemo da ćete svi Vi, uvaženi predavači, govoriti o

spomenicima kulturne baštine srpskoga naroda na Kosovu i Metohiji stručno i naučno, svaki sa svoga aspekta, dočaravajući nam svu duhovnu lepotu i vrednost toga nasleđa, koje je vekovima stvarao srpski narod kao izraz svoga hrišćanskog opredeljenja i pripadanja širokoj lepezi ostalih hrišćanskih naroda Evrope. Ja sam, pak, odlučio da Vašoj pažnji ponudim nešto neobično, koliko stvarno toliko i bolno, da govorim o doprinosu same Evrope uništenju i razgradnji te kulturne i duhovne baštine srpskoga naroda na Kosovu i Metohiji u poslednjih osam godina, koje se odvija uporedo sa stradanjem žive Crkve Božije, sa stradanjem, ubistvima progonom i pogromom srpskoga naroda pod nadzorom i budnim okom demokratske Evrope i Amerike.

To su naša sećanja i podsećanja na one prve dane, a zatim čitave godine, od dolaska KFORA-a kao međunarodnih snaga mira i UNMIK-a kao civilne administracije UN, na Kosovo i Metohiju, počev od juna 1999- godine. Sa njihovim dolaskom upravo počinje golgotski hod po mukama našeg srpskog naroda koji je mnogo postradao od šiptarskih zločinaca inspirisanih džihadskom vahabitskom ideologijom a pod „zaštitom“ međunarodne zajednice.

Sa Kosova se povukla jugoslovenska vojska i policija; sa Kosova su otišli skoro svi predstavnici vlasti, sva inteligencija, lekari, profesori… i veliki broj našega naroda (preko 2/3, brojem oko 250000). Sa preostalim narodom (oko 130.000) ostala je samo Srpska Pravoslavna Crkva sa svojim sveštenstvom i monaštvom.

U prvim danima i mesecima, u vremenu najvećeg postradanja našeg naroda, mi smo ulagali maksimum truda i napora da zaustavimo reku srpskih izbeglica koji su odlazili sa Kosova i Metohije, da, pored svih stradanja, žrtava i pritisaka, zadržimo narod.

Setiti se, makar i letimično, svih zbivanja na području Kosova i Metohije u tom vremenu, odvelo bi nas daleko izvan okvira jednog ovakvog referata. Uglavnom, ubijali su nas svakog dana, kidnapovali, pljačkali, kuće palili, crkve i manastire rušili i svuda ostavljali džihadska znamenja. Slobodu kretanja nismo imali. Ni mogućnost rada. Zdravstvenu zaštitu. Školovanje dece .

I tako dalje, i tako redom. Dan za danom, mesec za mesecom, godina za godinom. Obećanja KFOR-a o zaštiti, zavođenju reda, obezbeđenju povratka prognanih i sve ostalo po Rezoluciji 1244 se ne izvršiše. Pa ipak Srbi, stradajući hrišćanstva i otadžbine radi, opstaju u većim Enklavama. Oni najhrabriji. Uz njih i ostali. Mi smo ostali sa svojim narodom. Delili sa njim svako zlo, jer dobra nije bilo. Trudili smo se da privolimo ili prinudimo međunarodnu zajednicu da ispuni obaveze koje je preuzela pomenutom Rezolucijom. Rezultati su mršavi, ali se bez toga ne može. Počinioci zločina, rušioci hramova, inspirisani Al Kaidom, redovno su ostajali neotkriveni i bez adekvatne kazne.

To je teroriste na Kosovu i Metohiji ohrabrilo i uverilo da nekažnjeno mogu da čine Srbima šta god hoće. A međunarodna zajednica u celini je obmanjivana i uspavljivana izveštajima SPGS-a od Kušnera pa do danas, koji su u svojim Izveštajima stanje u Pokrajini prikazivali nerealno i ulepšano. Svaki u želji da pokaže uspeh za svoga mandata. Ti izveštaji su izbegavali da definišu stvarne probleme na Kosovu i Metohiji, pristupajući postojećim problemima jednostrano i pristrasno. Takav neodlučan i popustljiv stav međunarodne zajednice prema zločinima svake vrste, a ne nerešen status Kosova, vodio je u dalju eskalaciju nasilja nad srpskim narodom i njegovim svetinjama. Tačno prema rečima Svetoga Pisma: „Jedno zlo prođe, evo idu još dva zla za ovim“ (Otkr. 9, 12).

I odjednom, neočekivano, iznenada – bura, erupcija nasilja, zločina koji dostižu kulminaciju 17. marta 2004. godine. Srbi doživljavaju svoju kristalnu noć. Za dva dana izvršen je stravični pogrom… Nečuven i nebivali u mirnodopsko vreme. Taj pogrom bio je dobro organizovan, sinhronizovan i orkestriran. O tome postoje brojna svedočanstva. No, o tom kasnije.

Žalosno je, ali treba reći, da su sve to rezultati misije UN koja je samo mesec dana pre martovskih događaja nazivana „uspešnom pričom“. A NATO generali su govorili o potrebi daljeg smanjivanja vojnog prisustva, uklanjanju kontrolnih punktova, ukidanju pratnji Srbima pri kretanju Kosovom i Metohijom, a čelnici UNMIK-a o potpunom prenošenju svih ovlašćenja na privremene kosovske, odn. albanske institucije. Srpski predstavnici, uključujući i nas iz Crkve, stalno smo upozoravali da se iza fasade privremenih institucija, tzv. demokratije i prividne multietničnosti krije stravična slika etničkog nasilja i diskriminacije, bezakonja i kriminala svake vrste.

Upozoravali smo da nakon oružanog sukoba i dolaska NATO snaga 1999. godine, nije rasformirana paravojna struktura bivše OVK, već da se ona samo transformisala u više satelitskih paravojnih i kriminalnih organizacija (KZK; ANA i td.) koje su nastavile sa aktivnim naoružavanjem, planiranjem i sprovođenjem potpunog etničkog čišnjenja Pokrajine u cilju stvaranja druge islamsko-albanske države na Balkanu, države u kojoj će biti mesta samo za etničke Albance i islam.

Na dan kada je počeo martovski pogrom g. Hašim Tači je bio u Vašingtonu i tamo govorio o multietničnosti i napretku demokratizacije u Pokrajini. Događaji na terenu su ga istog trenutka demantovali. Jer, dok je Tači govorio o demokratiji, hiljade Albanaca pripadnika njegove partije pustošilo je srpska sela i spaljivalo srpske crkve, ostavljajući iza sebe grafite sa akronimima njegove partije PDK, terorističke AKŠ, KZK i drugih organizacija koje deluju pod firmom zloglasne OVK. Autobusi sa do zuba naoružanim tzv. ratnim veteranima krenuli su iz Tačijeve rodne Drenice u pravcu Prištine i Mitrovice i sukobili se sa međunarodnim snagama.

Martovski pogrom, nažalost, nije i kraj nasilja nad Srbima. Ono se nastavlja i dalje, sve do danas u ovom ili onom vidu. Istina, pronalaze se i drugi metodi rasrbljavanja Kosova i Metohije. U novije vreme se nudi novac, otkupljuju se srpska imanja, kuće, stanovi. Srbi se iseljavaju, odlaze. Ponovo nestaju čitava sela. Gradovi se osvajaju. Stanovi Srba uzurpiraju. Broj žitelja se udvostručava. Od pridošlica.

Pored svedočenja lica međunarodne zajednice neposredno upoznatih sa martovskim događajima na Kosovu i Metohiji, onih iz sastava KFOR-a i UNMIK-a, ovde bismo ukratko napomenuli da su i mnoge međunarodne institucije (američki Stejt departement, Amnesti internešenel, Hjuman rajts voč i dr.) budno pratile događanja na Kosovu i Metohiji još od 1999., posebno uništavanje srpske duhovne i kulturne baštine (crkava, manastira, grobalja), sa posebnim osvrtom na martovska zbivanja, o tome izdavali povremena i godišnja saopštenja, tačno beležeći i ukazujući na propuste i neuspehe KFOR-a, UNMIK policije i drugih međunarodnih organizacija po pitanju zaštite kako naroda i njegove imovine, tako i kulturnih dobara.

Tako u izveštajima o provođenju ljudskih prava po zemljama, američkog Ministarstva spoljnih poslova za 1999. godinu, ukazuje se posebno na „društveno nasilje nad imovinom Srpske Pravoslavne Crkve“, jer je do kraja te godine „više od 80 pravoslavnih crkava uništeno, oštećeno i oskrnavljeno“, a „sveštenici zastrašivani“.

Slični izveštaji tog Ministarstva se ponavljaju i narednih godina, da bi posebna pažnja bila posvećena posledicama martovskog pogroma 2004. godine. Prema tom izveštaju martovski događaji „predstavljaju ozbiljan korak nazad od stabilizacije i normalizacije Kosova“, uz detaljno opisivanje svih strahota, ističući posebno napade „na kulturno i versko nasleđe Kosova“, kojom prilikom je „36 pravoslavnih crkava, manastira i verskih i kulturnih mesta oštećeno i uništeno“. U izveštaju se posebno ističe da „verski objekti koji su napadnuti datiraju još iz 14. veka. Od njih, dva su na listi UNESKO-a kao glavna mesta univerzalnog značaja, a treće je na listi regionalnog značaja“.

Dalje se u izveštaju konstatuje da „bezbednosne organizacije na Kosovu – KFOR, UNMIK, Međunarodna policija i Kosovska policijska služba (KPS) – katastrofalno nisu uspeli u svom zadatku“. Ovaj strašni neuspeh KFOR-a, a posebno što se tiče njegove odgovornosti da uspostavi „bezbednu okolinu“ i da osigura „javni red i sigurnost (shodno Rezoluciji 1244 SB UN) je dobro dokumentovan u odnosu na martovske napade“.

I najzad, na samom kraju, vrhunac cinizma međunarodne zajednice. Umesto da počinioce tolikih (i mnogih neopisanih) zločina i nasilja adekvatno sankcioniše i primerno kazni, ona se svim silama trudi da ih nagradi, nastojeći da im osigura i daruje nezavisno Kosovo i Metohiju, kako bi mogli, dalje ne ometani ni od koga, da dovrše etničko i versko čišćenje Pokrajine od Srba i kulturni genocid nad bogatom i vekovima starom kulturnom baštinom srpskoga naroda.

Politika koja sve to omogućuje na početku trećeg milenijuma u srcu Evrope, i sama je zločinačka. Prosto nije moguće shvatiti kako SAD i njene saveznice iz EU vode ogorčenu borbu protiv terorizma širom sveta (Avganistan, Irak, Hamas itd.) a na Kosovu i Metohiji isti takav džihadski terorizam tolerišu i podržavaju. ž

I više od toga: nastoje da ga ustoliče u Nezavisnom Kosovu. Kao da EU nije svesna da, dopuštajući Americi nasilnu islamizaciju Kosova i Metohije i udaranje baze za militantni džihad u toj srpskoj Pokrajini ruši i same svoje temelje na kojima počiva, jer – džihad ne zna za granice. Njegovo delovanje sa Kosova uskoro će osetiti i sama Evropa, verovatno i Amerika.

Što pre shvate tu prostu istinu, utoliko će biti bolje za sve.

vladika Artemije

Izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska; 06. decembar 2007.





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo