logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Свет    Аутор: Преузето    991 пута прочитано    Датум: 8.12.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

fidel.jpgKuba nikada nije pokvarila odnose sa SSSR-om kako je od nas traženo, napisao je Fidel Kastro ovog leta iz svoje bolničke postelje, odakle je sudeći po dosadašnjim prilozima spreman da načne ako ne i otkrije mnoge tajne iz poluvekovnog iskustva u međunarodnim aktivnostima.

Ubistvo američkog predsednika Džona Kenedija pre 44 godine (22. novembra) prekinulo je započete razgovore koji su, kako se danas ispostavlja, mogli da ublaže zamrznute odnose između Kube i SAD i da prekroje istoriju u ovom delu sveta.

U trenutku kada je u Dalasu ubijen Džon Kenedi, Fidel Kastro je razgovarao sa francuskim novinarom Žanom Danijelom, izaslanikom trideset petog američkog predsednika koji ga je poslao da sa vođom kubanske revolucije razmotri mogućnost udaljavanja komunističkog ostrva od uticaja sovjetskog bloka. Sastanak je prekinut kada je neko upao i doneo vest o događaju u Dalasu, piše Kastro.

Nije isključeno, kako govore neke od teorija zavera povodom atentata u Dalasu, da su ubistvo predsednika smislili i organizovali kubanski emigranti u SAD, nezadovoljni kako neuspehom invazije u Zalivu svinja tako i njegovim planovima za otopljavanje odnosa. Pre nego što je Kenedi izabran za predsednika, Ajzenhauerova administracija je skovala plan za zbacivanje Fidela Kastra.

CIA je detaljno razradila operaciju u kojoj je grupa američkih Kubanaca, ljutih antikastrista, obučenih na poligonima svetske sile, trebalo da upadne na Kubu gde bi u narodu izazvala ustanak koji bi bez po muke zbacio sa vlasti komunističkog vođu. Na Kenedijevu naredbu, po prethodno skovanom planu, 1.500 kubanskih imigranata je 17. aprila 1961. upalo na Kubu.

Ali predsednik SAD nije odobrio da invaziju prati vazdušna podrška američkih aviona. Za dva dana invaziona grupa je savladana, a Kenedi je morao da pregovara oko puštanja preživelih. Kuba je oslobodila 1.189 preživelih američkih Kubanaca, dvadeset meseci posle invazije u Zalivu svinja, u zamenu za hranu i lekove iz SAD u vrednosti od 53 miliona dolara.

Svestan da zbacivanje Kastra nije jednostavan posao, Kenedi je kako govore tek obelodanjeni izvori, pokušao da ga prvo udalji iz ruskog zagrljaja. Trenutak je bio pravi, jer su Kubanci bili iziritirani što ih je Nikita Hruščov ostavio na marginama pregovora sa Vašingtonom oko povlačenja sovjetskih raketa iz Turske i sa Antila. Za Vašington je svakako bilo važno da zaustavi širenje sovjetskog uticaja u svom neposrednom komšiluku (komunistička Kuba je samo 179 kilometara udaljena od obala Majamija).

Po jednom američkom dokumentu, o čijem postojanju za madridski „Pais” govori Reinaldo Taladrid, reporter kubanske televizije specijalizovan za kubanske odnose sa SAD, strategija je bila da Vašington pregovorima postigne odvajanje Kastra od SSSR-a , kako bi ga potom lakše zbacili sa vlasti. Po Taladridu, mnogi na Kubi su zbog takvih „perfidnih imperijalističkih trikova” nepoverljivi prema bilo kakvim pregovorima sa SAD.

Kenediju je u tom trenutku više smetao „sovjetski ekspanzionizam” nego komunistički režim na Kubi. Sa komunističkim vođama Vašington je u to vreme hladnog rata mogao uspešno da razgovara i sarađuje. Fidel Kastro u tekstu koji je objavio letos u zvaničnom listu KPK „Granma” priznaje da je bio spreman na dijalog sa Kenedijem uz nastavak „revolucionarne borbe za socijalizam”.

Po izvorima iz Havane SAD je tražila da se Sovjeti povuku sa ostrva, da Kuba prestane sa podrškom revolucionarnim pokretima i gerilcima u Latinskoj Americi, Africi i Aziji, i da da jasne znake demokratskog otvaranja. Zauzvrat, Vašington je nagoveštavao ukidanje sankcija i izolaciju ostrva. Kastro je, po tim izvorima, bio spreman da razgovara o vojnom povlačenju SSSR-a sa Kube i o kompenzaciji američkim preduzetnicima za nacionalizovanu imovinu.

CIA je, kako govore američki izvori, bila ljuta na Kenedija što pokušava da obnovi razgovore na Kubi, a pogotovo se nije slagala da u njima posreduje američka glumica i reporterka Ej-Bi-Sija atraktivna Liza Hauard. Američka obaveštajna služba bojala se da će njeni planovi za ubistvo Fidela Kastra procuriti u javnost. Ona ih je kovala, dok je politička elita pokušavala da ostvari dijalog.

Liza Hauard je nastavila da pravi velike reportaže o Kubi i da se sastaje sa najvišim funkcionerima na komunističkom ostrvu. Iste godine kada je ubijen Kenedi, ona je bila prva američka novinarka koja je intervjuisala tadašnjeg sovjetskog lidera Hruščova i kubanskog vođu Fidela Kastra. Kasnije je „zbog prekoračenja dužnosti” otpuštena iz Ej-Bi-Sija i, po zvaničnoj verziji, razočarana nerazumevanjem za svoje poduhvate, izvršila samoubistvo popivši sto tableta za spavanje.

Od tada je stotine hiljada Kubanaca doplovilo u Majami i steklo američko državljanstvo, nadajući se da će se vratiti na Kubu kada (uz njihovu pomoć) padne Fidel Kastro. Kubanskog vođu ipak nije oborila strana sila. Bolest ga je prikovala za postelju, iz koje je spreman da neku od istorijskih tajni podeli sa javnošću. U međuvremenu Vašington je najavio dalje zaoštravanje sankcija. To svesrdno podržavaju američki Kubanci na Majamiju dok se pripremaju da krenu u posetu svojoj staroj domovini.

Zorana Šuvaković za Politiku





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo