Вести

Građani najveće države na svetu izaći će danas na izbore za 450 deputata petog saziva parlamenta u novijoj ruskoj istoriji. Organizaciono, sve je spremno, političke partije i njihovi lideri rekli su šta imaju, Federalna služba bezbednosti preuzela je na sebe obavezu da ne dozvoli da bilo šta krene van zacrtanih pravila.

Čeka se samo odluka Rusa. Ruski izbori svakako ne spadaju u kategoriju uobičajenih. Naime, u trenutku kada se u najzapadnijem delu zemlje tek otvore biračka mesta, na Dalekom istoku, 8.000 kilometara dalje, izborni posao će, praktično, već biti okončan.

Treba imati na umu, takođe, da je ruski državni prostor organizaciono podeljen na 47 oblasti, 21 republiku, osam krajeva, šest autonomnih okruga, jednu autonomnu oblast i dva federalna grada, Moskvu i Sankt Peterburg.

Sve to izborni proces čini ne samo složenim nego, na neki način, i – egzotičnim. S druge strane, svaka odluka žitelja bilo koje velike države i te kako utiče na one iz neposrednog susedstva, pa i šire. U tom smislu, od ruskih izbora zavisiće mnogo na čak dva kontinenta – u Evropi i Aziji.

Današnje glasanje izdvaja se od svih prethodnih činjenicom da, kako ističu ruski analitičari, predstavlja neku vrstu referenduma o veri građana u predsednika Vladimira Putina i njegov politički kurs. Uobičajena međustranačka predizborna prepucavanja su izostala ili su svedena na minimum ili na pojedinačne akcije poput one koju je nedavno u Moskvi sproveo bivši šahovski šampion Gari Kasparov. Kao da su se svi značajniji stranački timovi unapred pomirili sa pobedom Jedinstvene Rusije, čiju listu predvodi Putin.

Rusija bira novi sastav Dume

Otvaranjem biračkih mesta na Dalekom istoku, u Rusiji su sinoć u 21 sat po srednjeevropskom vremenu počeli izbori za poslanike ruske Dume, na novi četvorogodišnji mandat.

Izbori u regionima počeli su u osam sati ujutro i završavaju se u 20 sati po lokalnom vremenu. Međutim, zbog postojanja 11 vremenskih zona u Rusiji (na 17,075 miliona kvadratnih kilometara), u Pokrajini Kamčatka i Čukotskom Autonomnom Okrugu glasanje za peti saziv Dume biće završeno već sutra u devet sati ujutro po srednjoevropskom vremenu, kada će birači u Moskvi ući tek u četvrti sat glasanja.

Više od 108 miliona birača glasaće za 450 poslanika po proporcionalnom izbornom sistemu, a najviše šanse ima Jedinstvena Rusija, na čijoj je federalnoj izbornoj listi nosilac ruski predsednik Vladimir Putin.

Na izborima učestvuje još 10 partija – Agrarna partija Rusije, Građanska snaga, Demokratska partija Rusije, Komunistička partija Ruske Federacije, Savez desnih snaga, Partija socijalne pravde, Liberalno-demokratska partija, Pravedna Rusija, Patriote Rusije i Jabloko.

Glasanje je orgnizovano i na 360 biračkih mesta u inostranstvu u 141 državi, među kojima u svim bivšim sovjetskim republikama (na teritoriji Zajednice Nezavisnih Država), u baltičkim zemljama, kao i u nepriznatim republikama Abhaziji, Južnoj Osetiji i Pridnjestrovlju.

Izbore nadgleda oko 1,5 miliona posmatrača iz 11 partija koje učestvuju na izborima, kao i 336 međunarodnih posmatrača iz 30 zemalja.

Po 55 predstavlja Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, Parlamentarnu skupštinu OEBS i Interparlamentarnu skupštinu ZND. U misiji ZND biće ukupno 134 posmatrača, koji će nadgledati sprovođenje izbornog procesa u 35 regiona.

Izbore prate i predstavnici izbornih komisija iz Velike Britanije, Jordana, Mađarske, Poljske, Španije, Mongolije, Finske, Italije, Francuske, Nemačke, SAD i Japana, dok je Biro OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava – koji se bavi monitoringom, odbio da pošalje svoju misiju.

Prve rezultate monitoringa međunarodni posmatrači saopštiće već u ponedeljak, 3. decembra, kada će šefovi misija PSSE i Parlamentarne skupštine OEBS Joran Lenmarker i Lik van den Brande izdati zajedničko saopštenje, kao i misija ZND.

Pored izbora za Dumu, u devet regiona biraju se deputati lokalnih skupština, u 22 subjekta Federacije biće održano 235 lokalnih referenduma, a u 76 regiona izbori za čelnike i deputate organa lokalne samouprave.

O bezbednosti na izborima brinuće oko 450.000 pripadnika snaga bezbednosti ,a u vanrednom režimu rade i sudoovi, koji će reagovati na moguća kršenja izbornih procedura.

Centralna izborna komisija Rusije očekuje da će zvanični preliminarni rezultati na osnovu najmanje 90 odsto biračkih mesta moći biti utvrđeni do u ponedeljka, 3. decembra, u 10 sati po moskovskom vremenu.

DW

Uostalom, pobedu propredsedničke partije najavljuju i poslednja istraživanja političkog pulsa građana. Eksperti Sveruskog centra za ispitivanje javnog mnjenja VCIOM predviđaju ukupnu izlaznost birača od 53,6 odsto, pri čemu bi (od izašlih) najviše glasova dobila Jedinstvena Rusija (62,1 procenat).

Sedmoprocentnu barijeru za ulazak u Dumu prešli bi i Komunistička partija RF (12,2), Liberalnodemokratska partija Vladimira Žirinovskog (8,0) i Pravedna Rusija (7,0). Svi ostali bili bi čak ispod troprocentne granice. Ukratko, rezultat nedeljnog izjašnjavanja trebalo bi, prema stručnjacima VCIOM-a, da obeleže svega dve brojke – izlaznost i ukupna pobeda Jedinstvene Rusije.

Parlamentarni izbori u Rusiji

Preko sto miliona Rusa glasa na parlamentarnim izborima, koje mnogi vide kao referendum o vladavini predsednika Vladimira Putina.

Za 450 poslaničkih mesta, bori se 11 partija, odnosno oko 4 500 kandidata, po proporcionalnom izbornom sistemu koji je uveden ove godine i cenzusu od sedam odsto.

Građani Rusije moći će da glasaju na oko 100 000 biračkih mesta u zemlji i u oko 140 zemalja sveta.

Izbori će trajati skoro 24 sata, pošto je zemlja podeljena u 11 vremenskih zona.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, skoro je izvesna pobeda Jedinstvene Rusije, čiju listu predvodi predsednik Vladimir Putin. Cilj ove stranke je da osvoji dvotrećinsku većinu.

BBC-jev moskovski dopisnik kaže da već duže raste zabrinutost da li će izbori biti slobodni i pošteni – on kaže da mnogi birači i kompanije kažu kako su pod pritiskom da glasaju za glavnu pro-vladinu stranku.

Mnogo manjem broju posmatrača je dozvoljeno da nadgleda glasanje, nego na prethodnim izborima.

Prema podacima Centralne izborne komisije, izbore će pratiti oko 400 stranih posmatrača iz različitih međunarodnih organizacija i zemalja, što je skoro tri puta manje nego na prethodnim izborima.

BBC 

Sličnu procenu iznosi i Fond „Javno mnjenje”, po čijim bi ispitivanjima izlaznost birača mogla da dostigne 58-59 procenata. Ni tu ne sumnjaju u redosled četiri prvoplasirane partije – 63 odsto za JR, deset za KPRF, devet za LDPR i sedam-osam procenata za PR.

Istraživači „Levada centra” krenuli su drugim smerom i pokušali da saznaju da li će sastav nove Dume zaista biti ogledalo političkog raspoloženja ruskih građana. Ovde je rezultat primetno drugačiji od onog dobijenog na direktno pitanje: „Za koga ćete glasati?”. Da će parlament zaista odražavati nade i očekivanja običnih ljudi veruje oko 45 odsto ispitanih, 34 odsto je izrazilo ozbiljnu sumnju u takvu mogućnost, dok 21 odsto ispitanih nije moglo da da svoj sud.

Ovogodišnji izbori za Dumu dešavaju se u okolnostima ekonomskih i socijalnih uspeha, jačanja vojne moći i uticaja Rusije na svetskoj sceni, rasta cena energenata koji ovoj zemlji značajno ide u prilog, stvaranja novih savezništava, posebno na azijskom kontinentu… Ali, mnogo je i oštrih kritika na račun političke centralizacije, bujanja nacionalizma, jačanja uloge predsednika, odnosa prema opoziciji, nevladinim organizacijama…

Ukupno gledano, odnos sveta (posebno zapadnog) prema današnjoj Rusiji, pa i prema izborima za Dumu, ogleda se, pre svega, kroz odnos prema predsedniku Vladimiru Putinu i njegovoj politici. Na tom planu među svetskim analitičarima ima mnogo i saglasnosti i nesaglasnosti. Njegova odluka da siđe sa predsedničkog trona a da, istovremeno, zadrži dizgine ruske budućnosti u svojim rukama mnoge je dovela u zabunu, ali mnoge i – uplašila.

Današnji parlamentarni izbori teško će doneti neko novo razjašnjenje. Sledeća etapa za eventualne promene ili korekcije (sa bilo koje strane) jesu predsednički izbori 2. marta 2008. Ne treba ni sumnjati da će predstojeća četiri meseca, u tom smislu, biti ključna.

Slobodan Samardžija za Politiku