logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Политика, Актуелно, Религија, Свет, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    3.023 пута прочитано    Датум: 25.11.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Nije japansko slikarstvo ali je zato produhovljena zdravo-narodna  Srbska naiva!Poštovani uredniče, imam prijatelje u Liverpulu, predgradju Sidneja, gde živi najveći broj Srba, i oni kažu da potpisani g. PIRKE ne postoji. Reč je o jednoj osobi koja se potpisuje sa više imena, i koja glumi da predstavlja srpski narod na Petom kontinentu. Kako je ta osoba zvana Pirke nepismena, šaljem vam da objavite inretvju g. Mirka Dobrijevica tj. vladike Irineja, koji mi je dao pre odlaska u Australiju. Duhovonost ovog vladike ne može da se poredi sa prostaklukom polupismenog i agresivnog Pirketa. Istina je kao mac, budalu uvek poseče,

M.M. 24.11.2007. Beograd

Intervju Nj.P. vladike Irineja (Dobrijević)

Ljubav je Gospod u nama…… kaže episkop Australije i Novog Zelanda u svom slovu o najplemenitijem čovekovom osećanju, a govorio je i o Jovanu Kolundžiji, o dolasku Amerikanaca u Gračanicu, odmoru u Grčkoj… Srpska pravoslavna crkva konačno registrovana i u Australiji: episkop Irinej

Novi episkop Australije i Novog Zelanda Irinej (Dobrijević) čovek je plemenitog kova. On to jeste, naravno, ne samo zato što u sebi ima plemićke krvi već i zato što ga istinski krase odmerenost, ogromno znanje, autoritet… ophođenje kojim osvaja čak i one koji nisu vernici. Svojom nesvakidašnjom pojavnošću i dosadašnjim pregnućima, kao i onim što je već učinio u Australiji, zaslužio je poštovanje koje mu se iskazuje na svakom koraku.

Neće biti iznenađenje ni ako stigne do najviših hijerarhijskih lestvica u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. U ovom razgovoru episkop Irinej kazuje o svojoj porodici i nesrećama koje je ona doživela, o svom duhovnom putu, sportu u okviru crkve, događajima u Americi, vernicima u Zemunu… o Beogradu koji obožava.

• Kako je došlo do toga da imate naše i američko državljanstvo?

– Rođen sam 6. februara 1955. u Klivlendu, u državi Ohajo. Amerika je moja domovina, a srpski identitet i pravoslavlje moja otadžbina. Moji roditelji Đuro i Milica (Svilar) došli su u Ameriku posle Drugog svetskog rata. Bili su po sabirnim logorima, prvo u Italiji, pa u Nemačkoj. Imao sam sestru Dragicu koja se upokojila pre osam godina, u svom 42. letu, zbog raka. I njen suprug se upokojio, kao mlad čovek, od infarkta srca. Posle toga sam bio staratelj njihovoj deci Nikoli i Anđeli koji su izrasli u divne osobe, vredne svakog poštovanja.

• Kako ste se školovali?

– Prvih 12 razreda opšteg obrazovanja završio sam u Klivlendu, a potom, u istom gradu, dve godine bio sam student Akademije za likovnu umetnost. Naročito sam uživao u tradicionalnom japanskom slikarstvu. Čak sam imao i svoje izložbe u raznim galerijama… Zatim sam otišao na teološku Akademiju svetog Tihona, u Pensilvaniji. Razloga za to bilo je više, a najveći što je i sveti vladika Nikolaj (Velimirović), u svoje vreme, bio i profesor i, na kraju svog života, rektor. Posle toga sam magistrirao na Akademiji svetog Vladimira u Njujorku. I imao sam veliku sreću što mi je otac Aleksandar Šmeman bio duhovni otac. Kod njega sam studirao liturgijsko bogoslovlje. On je jedan od onih koji mi je pomogao da izoštrim pogled na ovaj svet.

• U čemu se tradicionalno japansko slikarstvo razlikuje od ostalih?

– Reč je o potpuno drugačijem sistemu slikanja nego što je na Zapadu. To slikarstvo mi je pomoglo pri izučavanju i radu na pravoslavnoj, vizantijskoj ikonografiji, koja je slična istočnoj. Osnovna razlika između klasičnog zapadnog i istočnog slikarstva je u fokusiranju energije svetlosti. U zapadnom slikarstvu svetlost ide ka liku na slici, a u istočnom obrnuto, iz samog predmeta, iz objekta, iz ikone…

• Da li ste u vreme školovanja bili i sportista?

– Uživam u svim sportovima. Veoma poštujem Olimpijade i sve vrste takmičenja, jer je to zdravo i celishodno za svaku osobu. Međutim, ja se lično nisam mnogo bavio sportom.

• Je li Vam poznato da Vatikan osniva svoj fudbalski klub?

– Nije i zato to ne mogu ni da komentarišem. I ne mogu da kažem da li bi trebalo da i mi uradimo to isto. Ali, mi, svi Srbi u dijaspori, ovde u Australiji, pa i u Kanadi i Americi… imamo sportski program za našu omladinu. Sad dolazi Sveti Sava (27. januara). Toga dana u Kanberi, glavnom gradu Australije, održaće se pravoslavne igre. Pored takmičenja u folkloru, organizovaće se i veliko sportsko nadmetanje. Dodeljuju se trofeji…

• Zašto ste pošli ovim životnim putem?

– Pravoslavlje je oduvek bilo u meni. Ipak, upisao sam Akademiju umetnosti, jer je to za mene predstavljalo posebno zadovoljstvo i potrebu da se do savršenstva bavim ikonografijom. Međutim, na drugoj godini sam odabrao put na koji me je srce vuklo. Bogoslovija nije zanat, to je životni zadatak. I ja sam se tome odazvao. Jedan moj deda bio je monah, a drugi oženjeni sveštenik. I još nešto je značajno: moji su, po ocu, plemićkog porekla. Svi su iz okoline Bosanskog Grahova. Imamo porodični grb iz 1463. Iz Bosne su prešli u Kninsku krajinu. Svi su, uglavnom, bili sveštenici ili učitelji…

• Koje ste dužnosti obavljali u Americi?

– Bio sam četiri godine, od 1999. godine, izvršni direktor Kancelarije Srpske pravoslavne crkve u Americi. Bio sam zadužen za spoljne odnose naše Crkve. Do toga je došlo posle mog rada sa Grcima na humanitarnim poslovima u Čikagu. I tako sam, preko Grka, stekao veliko iskustvo iz diplomatije, specifično iz oblasti crkvene diplomatije. Kad je 1999. počelo bombardovanje Srbije zatvorena je naša ambasada u Vašingtonu, pa su sve naše organizacije u Americi pristupile Crkvi, jer je jedino ona predstavljala zemlju i narod u Vašingtonu… Tada sam imenovan za direktora Kancelarije…

• Zašto ste, uz takvo američko iskustvo, upućeni u Australiju, na „kraj sveta”?

– U Americi odlično, intimno, poznajem i ljude i situaciju. I to ne samo u Crkvi već i u vladi… Međutim, Crkva je smatrala da je u Australiju bilo potrebno poslati nekoga ko ima takvo iskustvo, kao i odlično znanje engleskog jezika. Evo, sad je, posle dva meseca mog boravka u Sidneju, prvi put registrovana Srpska pravoslavna crkva na tlu Australije(!). Tek sad naši sveštenici i zvanično mogu da predaju veronauku u javnim školama. Sve sam to obavio i zato što me je odmah posle ustoličenja za episkopa Australije i Novog Zelanda primio premijer države Novi Južni Vels, a i mnogi članovi parlamenta…

• Da li, i pored svega, imate utisak da niste svesrdno prihvaćeni u Crkvi?

– To sam čuo sa raznih strana, iz raznih izvora… Ja sam svestan da nisam iz tipičnog stereotipnog kalupa srpskog sveštenika ili episkopa… Ali svi znaju koliko sam odan svom narodu. Zna se da sam pravoslavac i Srbin od glave do pete. Ipak, zna se, isto tako, i da sam rođen, odrastao i školovan na Zapadu. I, naravno, to čini svoje…

• Na drugoj strani vernici Vas vide na najvišim crkvenim položajima. Plakali su kad ste odlazili. Kako ste to doživeli?

– Toga dana, u Zemunu, plakao sam i ja… Živeo sam u gradovima širom Amerike i Evrope, sad sam u Australiji. Ali, Beograd ima nešto specifično, nešto što me oplemenjuje. I Beograd mi, već sad, mnogo, mnogo nedostaje. Nosim Beograd u srcu, posebno taj manastir u Zemunu i sve koje sam tu upoznao. U Beogradu su me, na svakom koraku, ljudi zaustavljali, kao da me lično znaju, a to je nešto najlepše što može da mi se dogodi. Sa svima sam uvek pričao potpuno otvoreno bez obzira na to gde bih se nalazio: u pozorištu, kafani, na ulici… Uživam u susretima sa ljudima.

• Koliko puta ste u Srbiji slavili Božić?

– Više puta, i uvek mi je bilo izuzetno lepo. Uprkos zimi, osećaj, u duši, vrlo je topao. Bio sam u manastirima Vavedenje, Sveti arhangel Gavrilo u Zemunu, a bio sam jedanput i u Gračanici s vladikom Artemijem. Ta proslava Božića na Kosovu ostavila je na mene najdublji utisak: hladna crkva prepuna vernika, najviše dece, a bilo je i stranih vojnika… Tu se videlo da crkva može da bude jača od svih problema naših života…

• Kako objašnjavate stav Makedonije koja drži u zatvoru mitropolita Jovana?

– To je situacija koja ne služi Makedoncima na čast. Oni su se time obrukali pred celim svetom. Naravno da će zbog toga Makedonci imati posledica. Jovan je, ipak, crkveni poglavar…

• Kako ste u martu 2004. uspeli da spasete Gračanicu od rušenja?

– Toga puta Albanci su, sa 17 autobusa, kako sam bio obavešten, krenuli sa velikim naoružanjem da sruše i manastir Gračanicu. Za pomoć sam se, toga dana, obratio određenim ljudima na najvišim položajima u Americi. I oni su munjevito reagovali. Sve to je javljeno starešinama jednog kontingenta američkih vojnika u Tuzli, koji su, u velikom broju, hitno, helikopterima, prebačeni do Gračanice. I Albanci su zaustavljeni u – poslednjem trenutku!

• Violinista Jovan Kolundžija želi da svira i u pravoslavnoj crkvi, ali to nije dozvoljeno. Zašto?

– Istina je da se u Starom zavetu spominje harfa kao instrument koji je unet u pravoslavnu crkvu. Ipak, u sastavu pravoslavne liturgije mi pevamo, što se kaže, akapelo, horski, samo ljudskim glasom. Jer, smatramo da je ljudski glas vrhunski instrument koji je Bog stvorio. I zato kad hvalimo Gospoda hvalimo ga iz svog bića, iz svoje duše… Inače, uživam u klasičnoj muzici. Želeo bih da upoznam Jovana Kolundžiju.

• Gde provodite godišnje odmore?

– Idem i na more i na planine, a posećujem i manastire… Najomiljeniji boravak mi je u Grčkoj u kojoj imam mnogo prijatelja. I bogoslužim u njihovim crkvama, pošto, uz srpski, engleski, ruski i nemački, relativno dobro govorim i grčki. A kad je reč o odmoru, ne samo u Grčkoj već i u toku godine, na svakom mestu, najlepše se odmaram uz knjigu. Čitam, naravno, redovno i literaturu koja nije crkvena. Time obogaćujem sebe. I tako dolazim do istine o svemu što me okružuje.

• Da li planirate sve tokove svog života?

– Odgovoriću onom narodnom izrekom koja potiče iz Solomonovih mudrosti: „Čovek snuje, a Bog odlučuje”. Mi možemo nešto da isplaniramo, ali ne sve. Čak mnogo manje od očekivanog. Ali nikad ne smemo da ostanemo bez nade…

• S kakvim osobama volite da se družite?

– To se ne može ograničiti na jedan tip osobe. Uživam u druženju s ljudima koji imaju širinu, koji mogu zanimljivo da govore o više tema. Ne odgovaraju mi skučene, dosadne osobe, one koje ne prepoznaju sreću življenja… Jednom je princeza Jelisaveta, inače veoma mudra žena, kazala da se najviše plaši nesrećnog čoveka, jer je on kadar ne samo da vam upropasti susret nego, ako ga prihvatite, i ceo život… A vrhovna emocija je ljubav. Ona nije samo deo našeg bića, ona je oličenje našeg srca. Ljubav je čak i iznad vere i iznad nade. Jer, ljubav je Bog… Ako čovek ima ljubav u srcu, ima, u sebi, i samog Gospoda.

————————————————————————–

Džordž Buš je čovek od reči

Kad smo sa episkopom Irinejem, koji ima i američko državljanstvo, razgovarali o politici SAD prema Kosovu, on je istakao jedan zanimljiv podatak:

– Dobro poznajem Kolina Pauela, prošlog Bušovog prvog sekretara, a bio sam i na čelu Kosovske kancelarije. Ipak, sad sam se malo udaljio od svega toga, ali ističem da su gotovo svi Srbi u Americi glasali za Buša zato što nam je obećao da Amerika, kad se bude rešavalo pitanje Kosova, neće dozvoliti da se to reši bez stava Beograda. Buš je čovek od reči. Bio sam zbog Kosova dva puta u Americi, u Vašingtonu i u Ujedinjenim nacijama. Dobili smo zaštitne zone za manastire. A Amerikanci iznad svega poštuju crkvu. I to je nama mnogo važno. Jer, crkva na Kosovu biće klica za budući život srpskog življa na tom prostoru. Kosovo, sa crkvama, nikad neće biti izgubljeno.

M.M. 24.11.2007 – Elektronskom poštom

Gore navedeni intervju Nj. P. vladike Irineja (Dobrijevića) je objavljen u listu Politika, 14.01.2007

 (podebljanja načinio novinar.de)

———————————————————–

Redakcijski komentar

Poštovani M.M. hvala na još jednom javljanju i ovom “starom” intervjuu sa Nj.P. vladikom Irinejom (Dobrijević). Ja mogu samo da potvrdim ovu vašu divnu rečenicu:

Duhovonost ovog vladike ne može da se poredi sa prostaklukom polupismenog i agresivnog Pirketa”.

Ne daj Bože da “duhovnost” dotičnog Preosvećenog može da se uporedi sa kako Vi kažete “prostaklukom polupismenog i agresivnog Pirketa”. Ne dao Bog!! Ma kakvi. Gospod bi se strašno razljutio, ali ne zbog “polupismenog…” već…. Zanimljivo da novac, sakupljen od ovako “prostog i polupismenog” naroda ne SMRDI i nije GADLJIV za uzimanje u trpanje u džepove.

Nekretnine, crkve, manastire, koje je isti “prost i polupismen narod” sagradio i podigao širom rasejanja su “trn u oku”, duhovnim VLADARIMA, jer ne pripadaju NJIMA. Rimokatolička formula koju većina “duhovnih” vladika SPC u rasejanju godina “uspešno” protura SA Saboru SPC, da je vladika=crkva doživela je totalni fijasko. Narod, kakav da je, -progledao je i uverio se u ispravnost, “duhovnost” i dobre namere vaseljenskih VLADARA, koje im već godinama šallje “prošireni” sinod SPC. Narod je naučio da “gleda” i “veruje” svojim očima. Hvala Dragom Bogu da je tako.

Vidite, jednom istinskom eparhijskom arhijereju SPC a verujem i većini tog Srbskog naroda iz čijih redova je i gospodin sa pseudonimom “Pirke” (registrovan na novinaru.de kao Dragan Jovanović, Brizbejn) treba da bude važno da imaju normalnu komunikaciju sa svojim nadležnim eparhijskim arhijerejom ili administratorom. Pa makar takav narod, bio i “prost i polupismen” (ne znam odakle Vam agresivnost?!). Da li se slažete?!
Nego, ako NAROD ima neku muku, i nju hoće JAVNO da iskaže, a GORDI VLADAR to ne dopušta!! Šta još ostaje kao mogućnost tom “polupismenom” narodu?! Da dodju kod Vas na intervju, iako ONI nisu plemićke krvi i ne poznaju japansko slikarstvo -je takođe (teorijski) moguće, zar ne?!

Pseudonim “Pirke” nije ni više, a ni manje istinit od vašeg pseudonima. Svako dobro od Gospoda, koji nas posmatra i…beleži sitnim, ali dobro vidljivim slovima!

S.Marjanović




9 коментара у вези “Intervju Nj.P. vladike Irineja (Dobrijevića)”
  1. Dragi MM iz Beograda,ja te ringam,a ti znas da sam ja pa neces da mi se odazoves.Ali ja cu te jopet ringati.

  2. E moj M.M ja bih vama predlozio posto ste iz beograda da vi lepo platite jednu povratnu kartu do beograda koja kosta 2500 Australiskih dolara pa nek Bishor Irinej sa katolickom kragnicom prepise Crkvu Svetog Marka na svoje ime ili ime necije drugo pa bih vas pitao kako biste reagovali ili neka samo pocne da prica da se jedna Crkva u beogradu treba da prepise na nekoga drugoga sto ni po kakvim ustavima nije ispravno ja bih vas pitao onda za misljenje. Ne samo da narod u Australiji kako rece gospodin Pirke tesko radi. Evo da vam olaksam prosecna plata Srbina u australiji je $550 australiskih dolara a penzija je $220 australiskih dolara na nedelju stim da troskovi u Australiji su veoma veliki minut telefonskoh razgovora sa srbijom kosta $0,5 tako da telefonski racuni za mesec se krecu minimum $200 dolara struja telefon porez a za hranu znam da mi necete verovati ali u ovoj zemlji hrana je najskuplja lakse je priustiti Panasonikov televizor nego svakodnevno dobru trpezu za cetvoroclanu porodicu e sad kad sve to lepo znamo od tih primanja se odvaja za priloge u crkvi za izgradnju i popravke crkvi po Australiji a kako vam vec reko koliko kosta povratna karta do srbije evo sad i informacije koliko kosta povratna karta do Amerike $2950 australskih dolara dali ste se vi gospodine ikada zapitali koliko je puta Bishop isao za Ameriku a koliko puta za Srbiju samo prvu godinu dana a da negovorimo sto stan u Sidneju koji je iznajmljen ce da kosta za cetri godine njegovog stolovanja u Australiji $1m dolara Australiskih da gospodine milion Australiskih dolara a koliko za njegovog pomocnika jer ako vam nije poznato i za njega je iznajmljen stan u centru Sidneja a na samo sat ipo voznje automobilom od sidneja je Manastir u Kamberi a ako cemo da gledamo politiku onda je bolje da stoluje u Kamberi jer Kambera je prestolnica Australije ako niste znali Sidnej nije glavni grad Australije. Gospodinu Bishopu je iz ponizenja da sedne u automobil pa se doveze do Brizbana i plati $250 dolara za gorivo nego za njega i njegove pomocnike placa se avionska karta koja kosta povratna $320 dolara po osobi pa vi vidite ko se ovde rasipa na racun naroda koji stvarno verujte mi stvarno tesko radi i odvaja da bi odrzao Pravoslavlje i Srpstvo na ovom petom kontinentu. Pitam ja vas dali je to toliko bitno kako se u papirima vodi jedna od crkava u Australiji po mom misljenju najvaznije je da se zadovolji Crkveni ustav i lokalne vlasti i da bude crva registrovana onako kako to lokalne vlasti traze i ustav nalaze nismo divljaci mada nas mnogo australaca smatra za divljacima jer se ovako koljemo za gluposti i za nemoral onih koji nas vode. Vi gospodine M.M. zivite u Beogradu i ja vas potpuno razumem branite Svestenstvo sto je potpuno normalno ali neznate i niste svesni koga branite, trebalo bi da zivite na ovim prostorima pa da vidite ovu sirotinju i polupismeni narod ovde u australiji jer novi narastaji su pismeni ali vecinom ovde zive Srbi kako vi rekoste da je Bishopu iz ponizenja sa njima da razgovara ovde zive u vecinskom broju srbi manje skolovani ali velikog srca i velike volje da odrzi svoju veru i svoje obicaje na ovom petom kontinentu. Dali je dovoljan jedan intervju jednog Bishopa da biste vi poverovali u njegovu cistotu ili su potrebna dela jer intervju je pola sata i mozes da kazes sve sto ti padne na pamet ali ako radih godinu dana po sistemu sve sto ti padne na pamet i to onako kako to tebi odgovara a ne postujes ustav i zakone i ne postujes ovaj prosti Srpski narod dalekog petog kontinenta. Dragi moj M.M mnogi ovde uspiju da skupe za avionsku kartu da obidju svoje najmilije u Srbiji, Srpskoj Republici i u drugim krajevima Evrope jednom u deset godina ali jos je zalosnije sto ovde ima mnogo onih koji nisu otisli nikada nazad jer nisu imali finansiske mogucnosti ali cete cuti od mnogih njih nisu isli nazad iz politickih razloga ne dragi moj ti politicki razlozi su maska jer je svakoga postenog sramota da kaze da finansiski nije u mogucnosti da priusti sebi da sedne u avion i odveze se do bilo kojeg dela Evrope ma gde mu familija ziveli a da ne govorim da doleti do Srbije. Molim vas postedite nas svojih komentara ako zelite da vidite sta je istina predajte molbu u Cika Ljubinoj Ulici u Beogradu gde vam se nalazi Australiska Ambasada pa ako vam odobre dodjite i sami na svojoj kozi osetite gorcinu daljine, gorcinu mucnog zivota nije sve u Australiji kao na filmu i dokumentarnim filmovima kako Kenguri skakucu i aboridzini duvaju u didjiridu i sede pokraj vatre i lepe cure na pescanim plazama Film je Film a stvarnost je bolna pogotovo kad ti dodje neko u kucu i sto je godinama sticano zeli za jedan cetvorogodisnji mandat da unisti iz nekih svojih bajnih i sjajnih ideja.
    Menije stvarno zao ali dragi moj M.M ja nisam u stanju da vam napisem puno ime i prezime jer zbog iznosenja istine ovde dragi moj pojedini svestenici salju siledzije na vrata tj BAJKISTE sto neko rece BAJKISTI-BRADATI HIPICI NA MOTORIMA koji nemaju ni kuce ni kucista. Tesko je ovde zadrzati svoj identitet i svoje poreklo i svoje obicaje jer zbog Bajkista i drugih slicnih stvari ljudi se povlace u sebe i zatvaraju u uzi krug prijatelja i ne pojavljuju se na mestima gde ima vise srba.
    Bratski pozdrav gospodine M.M
    A za sve moje Srbe Australije zelim da ih pozdravim i da im pozelim sve najbolje od Boga. I da se makar malo prisetimo pokraj ove pohlepe koja nas je zadesila i nasih BORACA KOJI DADOSE ZIVOTE ZA SRPSTVO I DA SE SETIMO ONIH BORACA KOJE JOS UVEK PRONALAZE OBEZGLAVLJENE U MRACNIM SUMAMA BOSNE, HRVATSKE, KOSOVA.
    Zbogom

  3. PO PLEMICKOJ KRVI, I LINIJI, I MI sa obicne livade.

    E pa dragi nas Mirko Dobrijevicu, plemicu nad plemicima i Vladiko Irineju, zeleo bih i ja koji sam takodje malo vise i blize od vas plemickog porekla, da malo ako nedozvolite plemicki, da prokomentarisem. Jer i zaista moj jedan daljni rodjak Ljubo Kaljevic, ciji je otac zasluzan, da se moji od neke 1867 godine pocese prezivati Bojici. Boze moj zar je to toliko vazno? Ljubo je i zaista bio veoma zasluzan, ne samo kao gradjanin Srbije vec kao njen veliki politicar i drzavnik. Bio je ministar spoljnih poslovau u vreme majskog prevrata, u kojim okolnostima iako zakleti Kardodevac je elegantno izvukao Srbiju iz nezgodne situacije zbog toga dogadja. Pa ako cemo kao Mirko, eteo i mene medju plemenje. Ne napisah ovo da se pred svetom pohvalim i nedaj Boze da tako nesto i pomislim. Nego samo da samohvalcima poput plemica Dobrijevica stavim do znanja da je poreklo ponekada i irelevantno. Vazni su stvarnost,sadasnjost i buducnost. Uvazeni plemicu Dobijevicu, uobrazeni nitkogovicu. To ti ja koji se ne hvalisam okolo svojim poreklom kazem. Sram da te bude. Oni koji imaju dodira sa tog polozaja, u visokim krugovima u varvarskoj vladi SAD, su oni sto su najgori. Iz tvog se intervijua i te kao vdi ciji si vojni obavestajni spijun. Uparvo varvarske americke vojne sile. Jesi li i CIA? To ne znam, ali ni to me ne bih iznenadilo. Jer takvi kao plemic Mirko su spremni na sve. Ako mi je bilo stalo da se uhvatim u kolo sa generalom Paolom, jednim teskim Srbomrscem (ko ne veruje neka pogleda sta je u svoim memoarima o Srbima napisao taj hokstapler) mogao sam to u svakom pogledu uciniti. Ali me takve polozare kao Paol, nikada nisu zanimale. A pogotovu me ne bih mogle potkupiti da se kitim laznim plemstvom, kao izvesni Dobrijevic.

    Pominjete bogosloviju Tihi Don. Ono stao ja znam o toj skoli, ona nije nekog visokog tgeoloskog ranga, vec skola obicnog kursistickog nivoa. No, to ne bi moralo i nadalje nista da znaci. Onaj koji se nije hvalisao da je plemicke krvi, a bio je iznad svih plemica, slavni Njegos je zavrsio mnogo manje skole, samo dva razreda pucke, koliko je memni poznato. Ali je iza sebe ostavio tolika dela da ih nikada ne mogu nadmasiti svi plemici poput Mirka Dobrijevica.

    Rece jednom plemeniti Rajs, koji se Nikoli Pasicu potpisivao, sa Vas Sluga Odani. Da kada Srbina vidis u opancima poklonimu se do zemlje, jer mu dostojan nisi. Ali kada obuje cipele bezi od njega. Sta onada da pricamo o plemicima, koji nam se prodaju kao Srbi, a studirali si Japansko slikarstvo. Bezati od takvih moj bi savet bio. Nisam plemica Dobrijevica ni sreo, ni video niti se sanjim rukovao.

    Citam sta pisu agresivni i polupismeni, a istracih silno vreme da procitam mudrost plemicku. Vise verujem polupismenima. Pocevisi od Njegosa, pa do izvesnog Pirkea. Zasto? Zato sto su narodni ljudi, i ne nose plemstvo u sebi da se njme hvale. Vec imaju ponos koji je visi od svakog plemstva. Plemoci su nistavni i lazljivi. Zasto? Zato sto nisu dorasli narodu. Ja volim one koji su narodu bliski.

    KOme zakon u topuzu lezi,
    Tragovi mu necivjestvom smrde.

  4. Bio sam nekoliko puta u Klivelandu,industriskom gradu.Amerikanaca Slovenskog porekla koliko hoces.Ulica St.Clair, rekose mi da u njoj zivi 100. hiljada Slovenaca.Mnogo hrvata i Srba.Stalno se menjaju gradonacelnici i guverneri.Srbin,Slovenac ili Hrvat.Dve velike Srpske crkve ciji clanovi do nedavno nisu mogli ni da se pogledaju, i razno razne Srpske organizacije.I poznati Srpski Klivelandski fudbalski tim Karadjordje sa kojima svi timovi imaju problema da ih pobede.I naravno Kliveland ne mogu da zaboravim jer za malo da nastradam od crnaca kada su jedne godine onako u coporu napadali belce po ulicama,upadali u njihove kuce i plackali ih.Sreca samo sam bio nozem isecen po ruci…Sta ces,mora da se branis,al’ to je vec druga prica.
    Eto iz takvog lepog grada nas vladika dolazi i verujem da je zato oberucke prihvatio da ode u Australiju.
    Lepo je da se nasa deca koja su rodjena u Inostranstvu, 2-3 ili vise generacija Srpskog porekla skoluje,da zauzimaju polozaje i neki kao vladika Irinej postane vladika pod uslovom naravno da za to ima sve kvalifikacije. Valjda Sveti Sinod i Patrijarh u Beogradu znaju “sta rade”.
    Mene medjutim zaista bode u oci dopis ovog M.M. iz Beograda gde nam palamudi (izvinjavam se na izrazu), o vladicinom Plemickom poreklu,da ima Plemicku krv i sve tako neke budalastine.”Plemic” iz Bosanskog Grahova.
    Zaista bih voleo da vidim taj njegov Plemicki grb i diplomu koja uz to sleduje.U Americi i Engleskoj to sve moze da se kupi za jeftine pare.
    Jedan moj poznanik pre dvadesetak godina isto tako kupio Plemicki grb i diplomu,a uz to i neku Filozofsku doktorsku diplomu veliku k’o zid i izuzetno ukrasena.
    Zove me da sve to vidim i nudi mi sav njegov alat jeftino na prodaju jer odlazi za Srbiju.Dobija jedan dobar polozaj u Mladenovcu.On se u Americi priucio kao bravar i najveci posao mu je bio otvaranje kucnih i automobilskih vrata kad ljudi zaborave ili izgube kljuceve. Odbijem ga jer me to nije interesovalo.Onda navalio na mene da za 800 dolara kupim neku alatku koja garantovano otvara sve brave za par sekundi.Kazem mu,taman posla,pa da onda moje ime bude u novinama.
    I tako nas novo kompanovi Plemic i Doktor filozofije ode na veci polozaj u Srbiju.A jedva je znao da se potpise.
    Cudi me da se nasa Dama Sojka de Noble jos nije javila povodom ove konkurencije.Do sada sam smatrao da je ona jedina od Srba koja ima Plavu krv u Australiji.
    Da nisu ove gluposti izrecene mozda bi ovaj vladicin intervju i nesto vredeo,a ovako,ko ce bre sad da mu sve to veruje. “Plemic”, my foot!

  5. Veljo Jovicicu,maj najodaniji podanice,ja nemam konkurencije,meni ne treba da dolaze mali neugledni Bosancici da otkrivaju moje poreklo.
    A medju nama jos mogu da zgrabim i udam se dobro,tako da necu biti prisiljena da prodajem parfeme sa mojim imenom kao neki iz nase mile otadzbine po internetu.Ja bre to sve svstavam u Avon lady.Ja mmoj parfem ne menjam a i koji drugi nego Joy.
    A moram priznati kada nam je bratija lapila Antamise,onako grupno za vladavine Milutina,iz nasih slobodnih crkvi,mirisali su i oni na najskuplje vode kolonjske,kakve ja kupujem svalerima,dok ih ne zgrabim za kuce.A samo tebi moj dragi podanice,jedan je i nosio
    moj omiljeni parfem Joy.To je prafem samo sto muskarac moze kupiti zeni,da tako.

  6. Nepoznati Gospodine MM,

    Mozda ste u pravu da ne postoji Dragan Pirke u Sydney-u?

    Ocigledno niste shvatili moju poruku za vas iritirajuceg clanka koja glasi,
    PONAVLJAM:
    “Postovanje vazeceg Ustava Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve Novogracanicke Mitroipolije za Australiju i Novi Zeland, Australijskog zakona, drzati se hriscanskog morala, boriti se za dostojanstvo nase Srpske hriscanske brace I postovati dela nasih parohijana koji su se odricali hleba da bi izgradili Hristov Hram. Oni samo zele da njihov Hristov Hram bude zaista Hristov”.

    O tome ko je pismen a ko nepismen nemam komentara!

    I dalje sam u dilemi koji fakultet je zavrsio Vladika Irinej u skladu sa Ustavom Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve Novogracanicke Mitropolije za Australiju I Novi Zeland i da li je postovan Ustav kad je postavljen za Vladiku?

    Jos nesto gospodine MM, kada koristite neke izreke, koristite ih u originalu jer: “Istina je kao mac, budalu uvek poseče” nema logike u vezi izmedju “ISTINE” i “BUDALE”!?
    Ja vam odgovaram sa:
    “GDE SE ISTINA KRIJE NAROD JE BEZ UZDE, A BLAGO TI ONOM KOJI ZAKON DRZI” ili jos bolje,

    “KO UKORI DRUGA NADJE VECU MILOST NEGO ONAJ KOJI RECIMA MU LASKA”.

    Dragan Pirke

  7. O SVETSKIM PLEMENIMA ILI PLEMIĆIMA

    Nekako prosle noci ispustih jos jednu omaskom vaznu stvar. A to je da je nas plemenski plemic iz Klivlanda, spomenuo jednog drugog Tekasaskog gangstera, kao coveka od velikog integriteta. U istinu ovih dana vodim polemiku sa jednom Jevrejkom novinarkom iz Jute, koja mi saopsti da je Bul Klinton napao Srbiju, zato sto je vodio nemoralan seks i silovao neku uvazenu damu dok je bio glavni tuzilac u Arkansasu. O svetici Luinski ni pomena. Za boga ona je iz doktorske familije. I porekla od Boziji izabranog naroda. a ne kao nek obicna prostitutka iz Arkanzasa. Pa da bi veli uvazena Mari, svoj seksualni nemoral pokrio, on je napao Srbiju, i kako ova uvazena dama rece Bul, a to na srpskom znaci bik, je bombardovao Srbiju, posebno Kosmet. Dakle obratimo malo paznje ovde. Bik je postao seksualni manijak svojevremeno, verovatno zbog zivotinjskih nagona, otukada bi ja to kao obican covek znao, u to mora da se narvno umesa sada nauka. I sada on jurca svojim bombarderima na Srbiju. To sve ovako verovali ili ne izgleda po teoriji ove dame, da prikrije svoj nemoral. E, pa sada nije jasno zasto je dama koja je u stvsri Jevrejka, a i Sveti Petar je bio Jevrejin, pa ce verovatno po teoriji bosanskih plemica, jedna Jevrejka uskoro reci da je Svetica, posto moze sebe lako da dovede i u srodstvo sa Svetim Petrom. Zasto i da ne. Jer nas plemić iz Grahova je u tesnoj vezi sa imperatorom Djordjem mladjim iz Tekasa. Koji monstrumi danas valdaju svetom!! Sve neki plemići, svetackog porekla, rodjeni u nekavim vukovratinama, za koje tesko ko da i zna u svetu, i svi za sebe tvrde da su najpametniji, a u sustini ja im znanje nisam ocenjivao ranije, a danas? Hm… Sta da kazem.

    Pitace se neko sta sada, i ja pricam, i zasto ubacujem uvazenu damu koja je po raznim teorijama i svetica. Jednostavno, evo zasto. Dama isto kao i nas plemic tvrdi da je imperator Djoka 2 covek velikog integriteta. E to isto tvrdi i plemic Dobrijevic. Sada ja odgovaram uvazenoj, dami naravo, ta prepiska ide na engleskom, a ne zaboravimo dama je jedan novinar iz Amerike, sledecim tonom: “Pa sada u istinu mozda je Imperator Djordje, i dobar covek. Ja to ne ne znam ali da je lazov u to i ne sumnjam. Idite gospodjo s milim Bogom i o cemu vi pricate. I tvrdite da tog coveka treba ceniti i postovati njegov integritet i karakter. Imperator George 2 (Djoka 2 na srpskom) je jedna obicana glupa mumija. Prvi, nazovimo ga drzavnik, koji je posle Musolinija posetio Tiranu. U istionu cini mi s da je Musolini imao bar malo dostojanstva, jer nije dozvolio albanskim gangsterima da mu ukradu sat sa ruke, pa posle da prica da ga je poklonio. No dok sve ovo pisem pade mi na pamet jos jedan Djoka nazovite ga interesantniji. Taj Djka je biskup ovde u Kanadi sa sedistem u Miltonu. On poseduje osobine, i jednog, i drugog imperatora. I Bula i Djoke 2. Biskup Djoka je seksualni manijak isto kao i Bul Klinton, a glup i sirov kao i imperator Djoka 2. I lazov, e tu sada mozda bi on nadmasio i oba imperatora u lazi. Ali u glupostima i neobrazovanju, nas srski Djoka i vas amnericki, pa da vam iskreno kazem mogli bi da se uparalele. I da znate, jedan nuklearni inzenjer, je svojevremeno rekao nasem ovome Djoki u sudu da je bosanski vo. Na sta se sudija slatko smejao. Prema tome i ja se sa vama i vasim teorijama draga gospodjo Mari (Mari je skraceno od Marija, bogami ima ona nekih veza u Jerusalimu) o internacionalizmu u necemu mogu sloziti. Internacionalisti su seksualni manijaci, patoloski zakrzljali, politicki neuracunljivi kao i Adlof kaplar, za koga Cercil rece da je manijak. U pravu ste draga Mari, kada mi za Klintona tvrdite da je seksualni manijak. Onaj ko je manijak u seksu takav je bio i Hitler, taj je manijak u politici, zar ne.

    Dosta je narodu price o plemstvu i plemicima uvazenoim poreklima, da se time i na taj nacin pokrije i prikrije njihova patoloska zakrzljalost. Lazovi poput ova dva Djordja su patoloski lazovi”.

    I zaista ni Imperator Doka 2 niti pak, Bul su ljudi od bilo kakviog integriteta. A nas plemicki “vladika” u interviju sa Markom Markovicem M. M. bi trebalo da bude skracenica za to ime tvrdi da je imperator Djoka 2 covek od integriteta. Mozda po plemickim standardima, ali ne i po standardima jednostavne logike. Jer imperator Djoka 2 je plemic, koji ima ozbiljnu deficitarnost u mozdanim Celijama. Zbog ukradenog sata on ce sada da prizna Kosovo za drzavu. Iako to Kosovo nikada nije bilo drzava u istoriji covecanstva. I svak normalan ce reci. Ko lud jos i ovako nesto moze da uradi. Pa evo i mogu, Bul, Djoka 2 Marija i jpos neki, uz podrsku plemica iz Grahova. Nemojte mnogo napadati Marka Markovica odnosno gospodina M.M. Negov srednji inicijal je takodje M. Sto zanaci Mundialista. Mundialisti su vazali plemica. Onih sto tvrde da je iperator Djoka 2 covek od integriteta. I ne zaboravimo jedno. I mundijalisti imaju pedigre. Gotovo svi u sebi imaju gustu, crvenu krv  -partizansku.

  8. Hvala ti dragi nas plenski predstavnice. A vi to sada i nas Srbe u rezervate saljete, da bi ste nam bili po plemickoj krvi poglavica. Dobar si nam i ti dragi nas poglavice. Dobar i samo nastavi da razvijas drage i dobre odnose sa srpskim neprijateljima u tome mi Srbi ne oskudevamo, a tako kako nam ti tici plemicu radis radili su i indijanski poglavice, sve dotle dok ih anglosaksoni nisu ostavili bez zemlje.

  9. Molim vas da mi neko odvoji vrme i kaze sta su Mundalisti.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo