Вести

Preosvećeni Vladiko, blagoslovite, u vezi Vašeg akta Ebr. 337-07 od 27. avgusta, 2007. upućen bratu Branku Ruparu u svojstvu direktora i sekretara Properti Trasta, Branko je 23. septembra, 2007. potvrdio prijem Vašeg akta, zahvalio se i javio da je pročitan na Vanrednoj skupštini Properti Trasta održanoj 15. septembra, 2007. u našem Manastiru Sveti Sava – Novi Kalenić.

piše: Ratomir Nešić, 10. oktobar 2007

Usled njegove zauzetosti i česte odsutnosti kada je na poslovnom putovanju, on je mene zamolio da Vam detaljno i podrobno odgovorim na tri pitanja koja ste u gorepomenutom aktu postavili.

Kao prvo; Položaj Episkopa u Upravi „Properti Trasta“;

Smatramo da je na ovo pitanje Uprava Properti Trasta već do neke mere odgovorila u svom pismu od 20. Jula 2007. Tome bi još moglo da se doda, da po našem mišljenju, postoji značajna razlika između Eparhijskog episkopa i Administratora eparhije. U svakom slučaju taj predmet je mogao da bude bratski prodiskutovan na Godišnjoj skupštini Properti Trasta da ste na nju došli 21. aprila, t.g.

Od osnivanja Properti Trasta, sa kraćim izuzetkom onog perioda kada je blaženoupokojeni Mitropolit Irinej administrirao našu Eparhiju, uvek je Episkop Eparhije bio Predsednik Properti Trasta. U tom svojstvu su bili i Vaša dva zadnja predhodnika, Nj.P. episkopi Nikanor i Milutin. Iako nisu baš marili za postojanje Properti Trasta, a što su na razne načine ispoljavali, ipak su uvek u biranju pogodnog datuma za Godišnje skupštine dogovorno sa Trastom sarađivali i na njima živo učestvovali. Trast nisu nikada bojkotovali niti ignorisali kao da je neki beživotni predmet, već su gledali na ljude u njemu kao „pastvu“ svoju za čiju duhovnu dobrobit su pred Bogom zaduženi. Možda i u ovom može da se nazre razlika između Episkopa i Administratora Eparhije.

U vezi Vašeg drugog pitanja o zaglavlju na zvaničnim aktima Properti Trasta u odnosu na odluku Vanrednog crkvenonarodnog sabora 22. i 23. juna, 1991. da se prihvate Uslovi izloženi u Predlogu o Pomirenju.

Zbilja je taj Sabor sa oduševljenjem prihvatio crkveno pomirenje sa svim uslovima tada izloženim kao među ostalim i uslov o promeni imena naše Eparhije. To je ubrzo i sprovedeno na aktima unutarnje crkvene korespondencije. A što se tiče zvaničnih registracija kod državnih ustanova ove zemlje, gde promena imena naše Eparhije, parohijskih crkava i Trasta zahteva legalnu proceduru, to je bilo u planu da se i na tom polju odpočne rad. I počeo bi da nisu odmah posle prve zajedničke službe u Beogradu nastala neverovatna iznevera potpisanih i obnarodovanih obećanja kao i grubo kršenje istih baš od onih od kojih bi se najmanje nadali.

To je narod u sve tri Eparhije nekada Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve duboko razočaralo i preplašilo, a izvršavanje gore pomenutih legalnih procedura oko promene imena potpuno zaustavilo.

Kao prvi žalosni i neočekivani udar je bio taj da je tadašnji naš Episkop, blaženoupokojeni Vladika Vasilije (Vejinović) odstranio tapiju našeg Manastira koja je bila čuvana u banci i nekud odneo da Trast više od 18 meseci nije znao gde. Čim je Trast saznao da je tapija bespravno iz banke odstranjena, preduzeo je legalne mere da se na tapiju stavi zaštita, “caveat”. Tek je sa dolaskom vladike Save na čelo naše Eparhije tapija vraćena na svoje mesto.

Odmah po “crkvenom pomirenju“ odvijali su se događaji, koji su više ličeli na otmicu nego na crkveno pomirenje. Odmah je vladika ukinuo izdavanje našeg lista Eparhiski Vesnik, prebacio celu našu administraciju u Manastir Svetog Save u Viktoriji, a uz podršku tadašnjeg episkopa sestrinske Eparhije pokušao, mimo predviđenih uslova o Pomirenju, da nasilno “sjedinjuje“ parohije u Viktoriji, što je tamo izazvalo skandale i tuče u tri naše parohije. Pošto je ubrzo izgubio poverenje svojih eparhiota, vladika je slabo obilazio crkve u njegovoj eparhiji, pa se zato skoro isključivo držao sa hijerarhijom paralelne Eparhije s kojom je i nadalje nastojao da putem naređenja i sile sprovede kompletno sjedinjenje pomoću nasilnog gašenja naše Eparhije. Čak su u tom cilju objavili održavanje svečanog BALA koji će Episkopi da otvore i na njemu zvanično proslave “crkveno sjedinjenje“.

Ovde je izneto samo malo o skandaloznim događajima koji su se ovde odvijali, a detaljnije i opširnije o tome je izneto u Memorandumu koji je upućen blaženoupokojenom Mitropolitu Irineju. Mitropolit je nekoliko puta dolazio ovde da interveniše, a kada je 1993 opet počeo da izlazi Eparhiski Vesnik, Memorandum i mnogo drugoga o nepoštovanju uslova o Pomirenju je u njemu redovno bilo objavljivano.

Tu je iznet i slučaj sa našom Zapadnoevropskom Eparhijom, koja je likvidirana i razgrabljena već od maja 1994. godine. Odluku o njenom ukidanju doneo je Sv. Arh. Sabor u svom majskom zasedanju iste te godine.

Da Sv. Arh. Sabor, bez znanja sveštenstva i naroda t.j. Crkvenonarodnog Sabora jednostavno ukine i likvidira jednu od naših Eparhija, to nije nigde pisalo u Predlogu o Pomirenju, niti u Prelaznim Uredbama.

Eparhioti su o ukidanju njihove Zapadnoevropske Eparhije saznali preko nekih beogradskih novina. Dugo su pisali na sve strane i žalili se. Eparhiski Vesnik je njihove pretstavke redovno iznosio. Ništa nije pomoglo. Svaka žalba je pala na gluve uši, a sve svelo se na ono – obećanje ludom radovanje.-

Posle svega gornjeg, a nama je to još uvek u svežem sećanju, posebno je žalosno kada se obmanutim i povređenim eparhiotama ukazuje na neke klauzule koje nisu ispunili.

Kada god su se eparhioti nekada Slobodne SPC odupirali nasilju, koje je pod imenom “crkveno pomirenje“ sprovođeno nad njima, kao i otvorenoj otimačini i drskom gaženju onog što je u vezi toga obećano i od najdostojnih podpisano, uvek bi neko iz crkvene hijerarhije baš kao i Vi sada prstom ukazivo na odluke prvih Vanredneih C-N Sabora, od 1991. god. kada je Srpska nacionalna emigracija idealistički prihvatila pomirenje, u duhu “ da bi se iscelila rana na Hristovom telu“, kako su neki oduševljeno pisali. Ona nije shvatila da su takvi ideali u Otadžbini pod bezbožnim režimom bez malo skoro potpuno iskorenjeni iz duša novijih srpskih generacija i da je crkveno pomirenje s druge strane prihvaćeno iz čisto materjalističkih pobuda, gde idealizmu i drevnim srpskim vrednostima nema mesta. Sada je i ovde na snazi pravilo po kome ostatak Srba sa zastarelim pojmovima treba za nešto optužiti, iz crkve izgoniti, a ono što su u tuđini za crkvu sami stvorili treba bez pardona ugrabiti.

Najskorašnjiji primer ovakve prakse je svakako Kolo Srpskih Setara Pokrov Presvete Bogorodice pri crkvi Svetog Đorđa u Kabramati. Posle 50 godina istrajne i dobrovoljne službe crkvi, Kolo je bez Skupštine odstranjeno, neke članice iz crkvenog članstva izbačene, njihova Uprava je nekoliko puta policijom iz sale terana, a novac iz banke na vešt način prigrabljen.

Zamerate što se Trast nije preregistrovao u ime Eparhije Novogračaničke Metropolije. A novi ustav koji je ovde pre nekoliko godina predložen i od većine C-Š-Opština odbačen, predviđa kompletno ukidanje naše Eparhije, bilo da se zove Slobodna ili Novogračanička. Te namere su još uvek kod hijerarhije u planu da se sprovedu kad tad, pa ovu Vašu brigu u odnosu na ime Trasta, smatramo izlišnom i savim neumesnom.

Po trećem pitanju; Navođenje svih C-Š-Opština na zaglavlju Trasta.

Ova uprava je takvo zaglavlje nasledila od predhodnih uprava, a bilo je u upotrebi od samog početka. Sadašnja uprava o tome nije pravila pitanje, jer pretpostavlja da se time htelo podvući koji su okviri ove Eparhije.

Što se tiče, kako nebratskim i čovekorušilačkim rečnikom izražavate “zbog lažnih izjava i širenja dezinfomacija od strane g. Ratomira Nešića… opštenje sa Properti trastom do daljnjeg Nam neće biti mogućno.“

Dozvolite da istaknem da ni jedno pismo koje sam u ime Properti Trasta potpisao nije otišlo a da sadržinu nije predhodno odobrila uprava Trasta. Da je uprava našla da u njima ima lažnih izjava, svakako da ne bi odobrila i da bi se od njih ogradila. Nije lepo a ni dolično da tako paušalno izrazite “zbog lažnih izjava…Ratomira Nešića…“ a da ne specificirate ni jedan primer gde se i u kom pismu, po Vašem mišljenju, nalazi laž. Doživljavam ove reči, ne kao Vašu odbranu istine, jer tako se istina ne brani, već kao još jedan potez da se Ratomir Nešić pred narodom što više izblamira, da se blatom na njegov obraz baca sve dok se kao čovek ne sruši i iz crkvene zajednice ne odstrani.

I na kraju Vašeg akta podsećate nas da je “Hristova crkva hijerarhijska ustanva, ikona Carstva nebeskog, a nikako samovoljna “demokratija“.

Interesantno da nam Vi baš to podvlačite! A svi znamo da, u prkos nedavne odluke Svetog Arhijerejskog Sabora da se liturgiska služba ne menja, Vi je služite na “novi“ način ne hajući na Saborske odluke.

Naše pitanje Vama je – da li u toj preuzvišenoj hijerarhiskoj ustanovi koju pominjete, da li ima mesta za grešni narod Božiji, i da li se u svetoj Pravoslavnoj Crkvi još zna za Crkvenu i Liturgijsku SABORNOST?

Sa poštovanjem

Ratomir Nešić, 10.oktobar 2007

Kopije dostavljene:
– Članovima Eparhijskog Saveta
– Eparhije za Australiju i Novi Zeland novogračaničke Mitropolije i
– Članovima Uprave Properti Trasta.