Вести

Alarmantno – Međudržavna granica Srbije i BiH između Priboja i Rudog zagorčala život mesnom stanovništvu, ali ne i lopovima, švercerima i kriminalcima.

M.Bjelopoljac, Pribojski časopis „Priča“

Preko Lima i Uvca švercuje se sve i svašta – droga, novopazarski džins, zlato, belo roblje i živi ljudi, ali je najunosniji šverc žive stoke iz Srbije u BiH.

Maksima da je u miru dobro biti pogranično mesto, a u ratu je to najlošija varijanta, kao da ne važi za žitelje sa obe strane međudržavne granice Srbije i BiH, gde se srpska opština Priboj graniči sa bosanskom opštinom Rudo. Naime, čvrsta međudržavna granica na Uvcu kod Priboja, jedna od najkotrolisanijih ne samo u Evropi, postavljena je još za „Turskog vakta i zemana“ između Turske, Srbije i Austrougarske baš ovde na Uvcu, gde se petao kad zakukuriče mogao čuti u sva tri ova carstva, blizu jednog veka je bila samo u pričama najstarijih. Međutim, danas na ovom istom mestu je opet granica, sada između Srbije i BiH, na kojoj pošten svet biva uglavnom maltretiran, a u mutnom love šverceri svega i svačega, lopovi i raznorazne protuve kakvih ima na svim sličnim granicama, ne bi li ulovili u mutnom.

Javna je tajna da se baš na ovom delu, između srpske opštine Priboj i bosanske opštine Rudo, gde ni međudržavna granica još uvek nije jasno definisana, a teren je vrlo nepristupačan, švercuje belo roblje, živi ljudi, uglavnom iz Srbije u Bosnu, zatim novopazarski džins, zlato, droga i šta sve ne. Ipak, u zadnje vreme je najunosniji je šverc žive stoke iz Srbije u Bosnu, koja se pod okriljem mraka prebacuje preko reka Lim i Uvac i završava na bosanskom, najčešće sarajevskom tržištu, gde se za razliku od Srbije može i do 50 posto zaraditi više baš na živim junadi, ovcama i jagnjadima.

Dugo vremena se živa stoka u kanjonima Lima i Uvca prebacivala bez problema iz Srbije u Bosnu, od ovog vrlo unosnog posla dobre pare su uzimale cele ekipe, a i domaće stanovništvo uz Uvac iz sela Dobrun, Dobrunska Rijeka, Bijelo Brdo, Štrpci, Uvac, Jelići, Mioče, Mokronozi, Rača, Mramorje…ali i tome je – došao kraj.

Državna granična služba BiH i je pojačaja kontrole i broj patrola, i već je „palo“ nekoliko desetina švercerskih ekipa. Kako kažu u Državnoj graničnoj službi iz Odelenja Višegrad, koja pokriva granicu od graničnog prelaza Dobrun, između Višegrada i Užica, pa sve do prelaza Metaljka između Čajniča i Pljevalja, u dužini od oko 150 kilometara, još uvek traje nadmudrivanje sa švercerima stoke, ali je sve izglednije da bitku polako gube – šverceri.

– Prava je najezda švercera stoke iz Srbije na BiH, bukvalno svakog dana otkrivamo šverc stoke i nadmudrujemo se sa prepredenim švercerima. Najviše problema imamo sa domaćim stanovništvom uz Lim i Uvac, koji nam tvrde kad ih uhvatimo u prebacivanju stoke iz Srbije u Bosnu, „da im je stoka zalutala u Srbiju i da je oni samo vraćaju, ali da je stoka njihova“, iako mi vidimo da je stoka sa registrom na ušima i da je „čekirana“ u Srbiji, pa je, naravno oduzimamo, kaže nam pripadnik DGS na Uvcu koji je zamolio da se ne predstavlja „jer nije ovlašćen da priča za srpske novine“!

Ovaj čovek nam je ispričao događaj koji se desio ovih dana, a koji  je danima zasmejavao stanovnike sa obe strane međudržavne granice i jedno vreme, kako reče čovek iz bosanskog DGS, „im nabijao rogove na glavu“! Naime, pripadnici DGS su na Uvcu kod Priboja, na bosanskoj strani pre petnaestak dana zaplenili dvadesetak junadi i ovaca od L. Š. (26) iz Priboja i stoku zaključali u zadružnoj štali na Uvcu. Tokom noći neko je obio štalu i stoku oterao, nadmudrivši tako pripadnike DGS. Međutim, pre nekoliko dana opet je od istog lica, dok je pokušavao da stoku prebaci preko Lima iz Srbije u Bosnu, opet je zaplenjeno više grla žive stoke, koja je zaključana u istoj štali. Međutim, ovoga puta pripadnici DGS su bili mudriji, pa kad je pribojac od koga je zaplenjena stoka došao noću da je iz štale opet ukrade i otera, dvojica pripadnika DGS su napravila sačekušu i uhapsili ovog Pribojca kome je već predata krivična prijava i koji se obreo u – bosanskom pritvoru.

Pribojci se, inače, masovno žale baš na bosansku DGS. Naime, da bi se došlo do dve trećine teritorije opštine Priboj, mora se obavezno putovati preko već pomenutog graničnog prelaza Uvac, ali i dvadesetak kilometara teritorijom bosanske opštine Rudo, da bi se opet stiglo u veći deo srpske opštine Priboj. Pripadnici bosanske DGS ne dozvoljavaju da ni živa stoka, drva ili poljoprivredni proizvodi prelaze preko međudržavne granice Uvac ka Priboju, jer tvrde da je to sve – šverc. Česte su prepirke, jer stanovnici opštine Priboj tvrde da ne može biti šverca kad se letina iz jednog dela opštine Priboj prebacuje u njen drugi deo, a bilo je do sada i nekoliko blokada graničnog prelaza Uvac kod Priboja, nakon kojih bi bosanci koji dan bili popustljiviji, pa onda opet po starom.

Pre par godina problem su morali baš tu na Uvcu da rešavaju ministri spoljnih poslova, tadašnje SCG Goran Svilanović i bosanski Zlatko Lagumdžija, koji je rođen baš u selu Mioče, desetak kilometara od graničnog prelaza Uvac. Svilanović i Lagumdžija su tada, navodno rešili problem nastao zbog obaveze da stanovnici opštine Priboj moraju imati obavezan međunarodni zeleni karton osiguranja vozila, a taj njihov susret je toliko zbližio dvojicu ministara da su oni posle toga jedan drugog posećivali i lično u svojim domovima u Sarajevu i Beogradu. Ali, ne lezi vraže, posle samo par dana bosanci su opet postali izričiti –

„Ili zeleni karton, ili nemere u Bosnu“! A ministri su, kažu i danas – odlični kućni prijatelji!

Zoran N. sa Uvca nam kaže da mu je dozlogrdilo ako mora kravu da izvede na ispašu pored reke Uvac, gde se stoka i napaja, a pripadnici DGS odmah reaguju i nabeđuju ga da je, navodno, kravu preveo iz Srbije preko Uvca u Bosnu. Slobo N. sa Uvca kaže da se znao žestoko posvađati sa bosanskom policijom zbog stoke, ali i zbog sitnice – ne daju da se iz Srbije u Bosnu prenese ni gajba piva, koje je duplo jevtinije u Srbiji, pa sam jednom polupao celu gajbu piva tu pred njima, veli Slobo.

– Prijatelju, ovakve zajebancije nema nigde na svetu – evo ja iz bosanskog sela Mokronozi koje je od centra Priboja, koji je u Srbiji, udaljeno jedva kilometar, kada idem na posao u FAP-ov Preseraj moram do posla i nazad u ovom pogonu udaljenom od mog sela jedva 5 kilometara, da svakodnevno prelazim preko 8 međudržavnih rampi, isto toliko kontrola, pretresa, mrkih i sumnjivih pogleda policajaca i carinika, jada nam se Milan T.

Nekada su se od granice na Uvcu, između Priboja i bosanske varošice Rudo, pravile šale oko pasoša, a sada je to sve postalo surova zbilja, zbog koje kao i stanovnici Priboja, čija tabla stoji bukvalno na prvom metru kada na Uvcu pređete iz Bosne u Srbiju, imaju velike probleme i stanovnici opštine Rudo. Naime, u Priboju radi preko 90 posto zaposlenih iz ove opštine. Korist od ovakve granice imaju šverceri i kriminalci svih boja, ali po svemu sudeći po onoj narodnoj – „ni njihova neće do zore goreti“!
M. Bjelopoljac, Pribojski časopis „Priča“