logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    718 пута прочитано    Датум: 2.11.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Vidovdanski dani dijaspore u Beogradu (Foto Beta)Srbe koji žive u susednim zemljama ne smemo smatrati dijasporom, jer bismo time ugrozili njihov status autohtonog naroda, kaže dr Jovan Filipović


Ne postoje tačni podaci koliko ima ukupno Srba koji žive van Srbije, mada se nezvanično procenjuje da ih je oko četiri miliona. Takođe, mnogima nije do kraja jasan njihov status, da li su svi oni dijaspora ili ne. Jedna od takih rasprava nedavno se vodila i na sastanku skupštinskog Odbora za Srbe van Srbije, a utisak je da i narodni poslanici ponekad brkaju status Srba u, recimo, Mađarskoj sa onima koji žive u u Americi ili Australiji.

– Dijaspora nastaje kretanjem, migracijama, i time se definiše suštinska razlika između dijaspore Srbije i Srba koji vekovima žive u našem okruženju. To razlikovanje je od velikog značaja za naše ljude koji žive u regionu i nama susednim zemljama. Ako bismo i njih smatrali dijasporom ugrozili bismo njihov status kao autohtonog naroda – kaže profesor dr Jovan Filipović, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu.

– Zemljama u okruženju – pojašnjava naš sagovornik – smatramo sve zemlje koje su nastale raspadom SFRJ uključujući i Sloveniju, kao i susede Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Albaniju. U tim zemljama Srbi su autohtoni narod, bez obzira na to da li im te zemlje priznaju takav status ili ne. Pod dijasporom podrazumevamo sve naše ljude, ne moraju biti svi srpske nacionalnosti, koji ne spadaju u autohtono stanovništvo u tim zemljama, pod uslovom da Srbiju smatraju svojom maticom, državom čiji autoritet poštuju i sa kojom se identifikuju.

U zemljama u okruženju, prema podacima Ministarstva za dijasporu, živi više od dva miliona Srba. U Sloveniji ima 40.000 Srba, u Hrvatskoj 200.000, u BiH 1.650.000 (u Republici Srpskoj 1.600 i Federaciji BiH 50.000), Makedoniji 45.000, mada procene govore i znatno više i Crnoj Gori više od 200.000. U Mađarskoj, prema poslednjem popisu, bilo je 3.800 Srba, ali se procenjuje da je taj broj veći i da ih je oko 10.000, dok u Rumuniji ima 22.000 građana srpske nacionalnosti. Prema nezvaničnim procenama, u Bugarskoj ih je između deset i petnaest hiljada, u tri opštine su autohtono stanovništvo.

Kada je reč o statusu, on je svakako najbolji u BiH, jer imaju status konstitutivnog naroda i svoj entitet. Status nacionalne manjine imaju u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Makedoniji, s tim što treba naglasiti da u Hrvatskoj oko 70.000 koji žive u istočnoj Slavoniji i Baranji ima poseban status. Međutim, bez obzira na ustavne garancije, u praksi se prava Srba u ovoj zemlji uglavnom ne poštuju. Status nacionalne manjine za Srbe ne postoji u Sloveniji, ovde se, prema podacima Ministarstva za dijasporu, 10.000 ljudi srpske nacionalnosti vode kao izbrisani, jer nisu dobili slovenačko državljanstvo, u Albaniji takođe Srbi nemaju status nacionalne manjine, kao ni u Bugarskoj.

Dok se broj Srba u zemljama u okruženju može donekle tačno odrediti, za Srbe u rasejanju mnogo je teže baratati ciframa, pretpostavlja se da je reč o još dva miliona Srba van granica Srbije. Ministarstvo za dijasporu namerava da u narednom periodu evidentira sve Srbe u rasejanju, što nimalo nije lak zadatak, niti ga je moguće u potpunosti izvesti.

Ipak, to je najlakše uraditi uz neki dodatni podsticaj, kaže dr Jovan Filipović. Naravno, svi koji podnesu zahtev za srpsko državljanstvo biće automatski evidentirani, ali tu postoji još načina.

– Recimo, zašto ne bismo – kaže naš sagovornik – našim ljudima iz sveta koji dolete na surčinski aerodrom ponudili karte za utakmice Crvene Zvezde ili Partizana. Tribine naših fudbalskih timova su ionako poluprazne, a prisustvo mladih iz dijaspore na tim mečevima samo bi popunilo stadione, uz to oni bi kupili i klupske šalove, zastave i ostavili bi više novca nego što karte koštaju. Ono što je još važnije od toga to je da bi oni time stekli utisak da država brine o njima i da iskazuje neki gest dobrodošlice, a to bi bila prilika i da ih evidentiramo, da znamo kako se zovu i gde žive.

Jednu od mogućnosti evidentiranja, ističe Filipović, nude i sajtovi preko kojih bi naši ljudi u svetu mogli da dobijaju informacije o zbivanjima u zemlji, o kalendaru naučnih, sportskih i drugih događaja u matici, tako da mogu posetu familiji i prijateljima da usklade sa, recimo, godišnjim skupom matematičara, fizičara, ili nekim drugim naučnim skupom, ako je reč o akademskoj dijaspori, izložbom, kulturnim događajem. Mi smo imali nedavno organizovan skup fizičara na kome je bilo i 17 naših uglednih naučnika iz dijaspore.

Ministarstvo za dijasporu želi i da za značajne kulturne događaje ljudima koji se iz dijaspore nađu u Beogradu podeli jedan broj besplatnih karata. KUD „Lola” je prvi odgovorio na ovu inicijativu i odvojio čak hiljadu besplatnih karata za svoj godišnji koncert.

– Tako ćemo moći da kontaktiramo sve one koji se jave za koncert, da eventualno uzmemo njihov i-mejl i da budemo sa njima u kontaktu. To su jedini načini da se dijaspora evidentira, a sa evidentiranjem uporedo ide i projekat partnerstva, jer baza podataka o dijaspori nije važna sama po sebi, već kao početak obostrane saradnje i rada na najrazličitijim projektima – ističe dr Jovan Filipović.

Dragoljub Stevanović, POLITIKA
[objavljeno: 31.10.2007.]




3 коментара у вези “I koncertima popisuju dijasporu”
  1. Vecinom se u Dijaspori sve vodi od ljudi koji se poznaju izmedju sebe a tek u novinama saznamo da hoce da nas organizuju,uclane sredu,rese nas para odnosno zajebu!

  2. Da nas imaju sve na kompjuteru,lepo uredjenje.Banada

  3. Ovo je zaista retko da se cuje ili procita,a tice se gornje izjave: “Pod dijasporom podrazumevamo sve nase ljude,ne moraju biti svi Srpske nacionalnosti koji ne spadaju u autohotno stanovnistvo u tim zemljama,pod uslovom da Srbiju smatraju svojom maticom,drzavom ciji autoritet postuju i sa kojom se indentifikuju”.
    Tek u emigraciji sam upoznao i saznao koliko ima Srba koji su druge religije.Na ovo ne mislim na one koji su se skoro prekrstili,prihvatili neku drugu veru ili sektu,vec nasi ljudi koji su iz Srbije 5-6 genracija,a neki i vise da su naprimer adventisti i td.
    Ti ljudi imaju Srpska imena i prezimena,osecaju se Srbima,a i sta bi drugo bili,jedino nisu pravoslavne vere.Imao sam prilike sa takvim ljudima da razgovaram i stvarno nisam mogao da kazem da i oni nisu Srbi.Ako je neko nase dete rodjeno u USA,Kanadu ili Francusku ono je automatski gradjanin te drzave bez razlike koje je vere.I sve te okolne zemlje,primera radi,Madjarska,Nemacka,Francuska i td. imaju iste zakone sto se tice nacionalnosti bez razlike da li je neko katolik,protestant i td. Zasto to ne bi bilo moguce i u Srbiji.Da smo to zakonski uradili pre 100 godina danas sigurno ne bi imali takozvanu bosnjacku naciju i ostale “manjine” i td. jer svi bi oni na prvo mesto bili Srbi i osecali bi se kao Srbi.Verovatno i pola katolickog stanovnistva drzave Hrvatske danas smatralo bi se Srbima jer oni ustvari i jesu Srbi,a to se vidi po njihovim prezimenima.
    I cudi me da drzava Srbija jos nije donela olaksavajuce zakone za sve one koji se osecaju Srbima,nasu decu koja su rodjena vani.
    Mozda bi danas za nas i drzavu Srbiju bila pogodnija situacija nego sto jeste?!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo