Episkop sremski Vasilije obrazlaže zašto nisu prihvatljive ideje o izboru patrijarha SPC na crkveno-narodnom saboru
SREMSKI KARLOVCI – Njegovo preosveštenstvo episkop sremski Vasilije napisao je autorski tekst o izboru srpskog patrijarha, reagujući tako na učestale spekulacije u javnosti o izboru naslednika Njegove svetosti patrijarha Pavla. Povod za tekst preosvećenog episkopa bilo je otvoreno pismo protojereja Jovana Blagojevića povodom izbora patrijarha, koje smo objavili u našem listu 26. decembra. Pismo episkopa Vasilija redakciji Kurira prenosimo u celini, uz redakcijsku obradu:
– Ne nameravajući da polemišemo sa tezama iznetim u samom tekstu (oca Jovana Blagojevića – op. redakcije), smatrajući takve tekstove neprimerenim, ali izgleda nužnim u ovom tranzicionom periodu, smatramo za neophodno, a radi pravilnog informisanja javnosti posebno verujućih, da damo neke napomene u vezi sa ovim:
– Posle promena u odnosima srpske crkve prema državi nakon Drugog svetskog rata došlo je do izmena i dopuna Ustava SPC koje su obnarodovane u Službenom listu Srpske pravoslavne crkve, Glasnik br. 7-8 od 1. avgusta (19. jula) 1947. godine. Kasnije u nekoliko navrata tekst Ustava ili poneke njegove odredbe menjane su i dopunjavane, ali je smisao ostao isti. Tako je Sveti arhijerejski sabor na svom vanrednom zasedanju od 14. i 15. septembra 1967. godine doneo odluku kojom je precizirao odredbe člana 42 i 43. Ustava SPC, članove od 44. do 50. i prvi stav čl. 52. stavio van snage i time izmenio i dopunio odredbe o izboru patrijarha. Zatim, na sednici Svetog arhijerejskog sabora od 17/4. maja 2000. godine, doneti su novi propisi o izboru patrijarha i izmenjene odredbe člana 42. i 43. Ustava SPC.
Na proletnjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 2005. godine, razmotrena je odluka od 17. maja 2000. godine, stavljena je van snage i vraćene su odredbe odluke od 15. septembra 1967. godine. Ovo je učinjeno da bi se povratkom na stari jevanđeoski način izbora patrijarha sačuvala Crkva i njeno dostojanstvo od eventualnih spoljnih uticaja. Naime, izbor žrebom je izvorno biblijski novozavetni način kojim Gospod Bog znajući srca svakog kandidata, njegovu duhovnu i moralnu visinu, pokazuje ga dostojnim ovog velikog Služenja (Dela apostolska 2, 24).
U SPC, kada se razmatra ovo pitanje, nema nikakvih dilema o načinu postupanja Svetog arhijerejskog sabora kao jedinog nadležnog organa. On kao i Sveti arhijerejski sinod ima svoj Pravilnik, po kome se upravljaju u svome radu.
Crkveno-narodni sabori nisu predviđeni Ustavom Srpske pravoslavne crkve, oni pripadaju našoj istoriji i tradiciji na koju smo svakako ponosni, jasno je da se ne mogu sazivati niti oni mogu preuzimati nadležnosti legitimnih crkvenih organa.
Crkveno-narodni sabor je predviđen Ustavom Srpske pravoslavne crkve u Americi i Kanadi. Izdvajamo Sabor koj i je održan od 23. do 25. aprila 1998. godine u Libertvilu i Novoj Gračanici, kada su donete izuzetno značajne odluke po naš narod i našu Crkvu, a predsedavajući je bio upravo Njegova svetost patrijarh Pavle, kada je došlo do prevazilaženja raskola u SPC.
Značajan je po svojim odlukama i Prvi crkveno-narodni sabor u manastiru Krušedolu, održan 1708. godine, zatim Drugi krušedolski sabor, održan 1710. godine, kada je pakračko-slavonski episkop Sofronije Podgoričanin izabran za mitropolita. Pećki patrijarh Kalinik je taj izbor potvrdio, a na jednom mestu mitropolit Sofronije sebe naziva egzarh trona pećkog, nastojeći neprestano da održi apsolutno duhovno jedinstvo svoga naroda sa kolevkom Srpstva i majkom Crkvom.
Karlovački mitropoliti su bili i nacionalne vođe, a crkveno-narodni sabori su tada bili najviša nacionalna tela koja su donosila veoma bitne odluke za srpski narod. Podsetimo se Stefana Stratimirovića, koji je bio karlovački mitropolit u vreme Prvog i Drugog ustanka, i mnogo pomagao Karađorđu i ustanicima južno od Save i Dunava, boreći se istovremeno na ovoj strani kao veoma obrazovan čovek protiv unije.
Uglavnom, crkveno-narodni sabori održavani su u dijaspori. Na njima su se donosile veoma značajne odluke za srpski narod. Izbor patrijarha nije bio najvažniji cilj njihovog sazivanja. Tražene su privilegije, štitio se srpski jezik, teritorije, osnivane su gimnazije i vaspostavljan školski sistem, uvođene matične knjige, štitio se zemljišni minimum i maksimum srpskoga seljaka i brinulo se o opstanku pod tuđinom.
Na majskoj crkveno-narodnoj skupštini u Sremskim Karlovcima 1848. godine proglašena je Srpska Vojvodina, a kao vrhovni vojni zapovednik imenovan je srpski vojvoda Stevan Šupljikac, čuveni vojskovođa, koji se proslavio kao general u austrijskoj i imperijalnoj francuskoj vojsci.
Priznaćemo da su se prilike od tada promenile. Ustav Republike Srbije već decenijama garantuje odvojenost države od Crkve. To znači da Srpska pravoslavna crkva više ne učestvuje na skupovima na kojima se biraju vojvode i vojskovođe niti odlučuje o bitnim pitanjima državnog ustrojstva, ali takođe ni predstavnici države ne mogu sedeti niti odlučivati u najvišim organima SPC.
Kad tuđin komanduje
Ako se osvrnemo na istoriju crkveno-narodnih sabora, primetićemo da ih je bilo veoma uspešnih i značajnih, ali, nažalost, bilo je i pokušaja da se ta crkveno-narodna institucija zloupotrebi zarad aktuelnih dnevnopolitičkih potreba, ili, još gore, zarad interesa tuđina. Kao najcrnji primer navodimo crkveno-narodni sabor održan 1769. godine, kada je za mitropolita izabran Jovan Đorđević. Na tom saboru je komesar Marije Terezije vodio glavnu reč i usmeravao sabor.
Za vreme mitropolita karlovačkog i patrijarha srpskog Germana Anđelića, koji je poznat po tome što je sa bratom mu Stevanom podigao čuvenu Karlovačku gimnaziju na polzu srpskoga naroda, srpski crkveno-narodni sabor je otvaran i zatvaran na mađarskom jeziku po nalogu tadašnje vlasti.Arsenijev sabor
Svetlih primera crkveno-narodnih sabora ima svakako mnogo više. Izuzetno značajan sabor je održao patrijarh Arsenije III Crnojević kada je poveo svoj narod na sever, te pre nego što će preći Savu i Dunav održao u Beogradu sabor 1690. godine, tražeći od cara Leopolda I privilegije i to: slobodu vere, ravnopravnost sa katolicima i geopolitički prostor, što je preko episkopa Isaija Đakovića i dobio 21. avgusta 1690. godine.
Stoga, ako sebe smatramo društvom koje je zakoračilo ka demokratiji, pokušajmo da se svi zajedno demokratski ponašamo poštujući Ustav Republike u kojoj živimo, Ustav SPC i njene legalno izabrane organe. Vernici mogu sa svojim sveštenicima unutar Crkve da se informišu i prenesu svoje želje i nadanja za dobrobit svih nas, a neverujući imaju pravo u demokratskom društvu da deluju u organizacijama kojima pripadaju, ali nemaju pravo da uređuju odnose u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Čestitajući vam božićne i novogodišnje praznike u želji da u ovoj godini što objektivnije iznosite činjenice radi istine i pravde Božje.
S blagoslovom Božjim,
episkop sremski + Vasilije
Ovu glupost je jos davno objavio negde neko. Tacno protiv crkveno narodnih sabora ustaju otudjeni i odrodjeni. jedino sto vasilije ne zna, a i kako bi on to mogao da zna kada slusa onoga sto rece da sveti sava nij imao korporacije, je to da se ustav jedne institucije, drzave ili pak crkve ne menja oglasavanjem u sluzbenom glasniku, vec amadmanima. Za ukidanje crkveno narodnih sabora nije ovlascen ni SA Sabor niti SA Sinod da to cini. To telo moze da ukine samo onaj ko ga je i osnovao, a to je opet jedan crkveno narodni sabor. Ovo sto su ucinili ovi moderni biskupi koji su zamenili episkope u SPC, je jednoumni i nasilnicki akt.
Naslov lepo kaze „Kako se bira Patrijarh“ i sa takvim kratkim i razumljivim recima ocekivao sam zaista da ce meni (a i ostalima) biti razumljivo receno i objasnjeno kako se zaista bira Patrijarh. Dva puta sam procitao clanak i opet nisam nista razumeo niti video kako se bira Patrijarh.
To me sve potsetilo po onom sablonu iz Titoslavije gde se ide okolo naokolo,sa nerazumljivim recima govornika koji za laike je sve nerazumljivo pa ih posle sramota da pitaju sta je sta da se ne bi sramotili ili im neko rekao kako su glupi,a onda glasno kazu „joj sto je ovaj govornik pametan,kako sve zna“.
Zar Episkop Sremski Vasilije ne moze lepim narodnim jezikom da nam prosto kaze ili objasni proceduru biranja Patrijarha,a ne ovako da ide ko kisa oko Kragujevca.
Pokojni prota Radoslav Terzin u svoje vreme mi je pricao kako su birali Patrijarha Germana naglasivsi koliko je tadasnji rezim u tome ucustvovao pa valjda zato nas Vladika sada nam prica o nekim izmenama u ustavu i td.
K’o sto rekoh meni nije jasno i ne vidim u clanku kako se ustvari bira Patrijarh.Mozda to neko moze da objasni bez da mnogo filozifira.
Kada se bira novi Papa obicno u novinama nam kazu citavu proceduru,ko moze da glasa, koliko se puta glasa i sva zbivanja politicka i mehanicka prilikom glasanja i onda covek lepo razume,a ovo gore JOK.
Nas Vladika ovde nam isprica pricu od Kulina Bana,skoro citav istorijat crkveno-narodnih sabora i onako uzgred neke clanove 42 – 43 i stavove clanova ustava 44 do 50. i prvi stav clan 52. i td. i td.
Ja neznam da li on nas citaoce zeza ili je on to pisao za one retke koji imaju crkveni ustav pod jastukom ili ga znaju napamet.A naslov je tako jednostavan
„Kako se bira Patrijarh?!
Vladika Vasilije Sremski,ili kako su ga zvali dok je bio u Australiji Crveni Vasa,iznenadjenje je ovoga sveta
i zato molim gore dva komentatora da ga ne kritikuju.
U zvanicnoj biografiji,dok je radio Sajt Sremske Eparhije,bilo je da je zavsio u Oksfordu i to posdiplomatske studije i jos nesto u Ruskom manastiru!
I zamislite sve je to zavrsio bez znanja engleskoga ili
ruskoga,zar to nije cudo?Gospodo ja verujem da su mu pomogle vise sile,desava se dali mu moc da je u tom periodu kada mu je trebalo govori strane jezike.Kada je dosao u Australiju,jedna od njegovih delatnosti po duznosti je bilo da proganja sve nas u Slobodnoj crkvi,tada veoma jakoj.Izdavane su i neke novinice gde je slavljeno sve jugobrozovo,uzas,da pamet stane.
Nasa strana mu nije ostala duzna,pa su izlazile i neke fotografije njega sa puskomitraljezom.
Islo,to islo i jednoga dana pop mislim da se zvao Jovan iz Slobodne crkve napise pismo lokalnim novinama da je tadasnji manastir u osnivanju leglo komunista.Ovi tuze novine i dobiju ostetu,jer nisu mogli dokazati.sa tim parama su dovrsili i crkvu!Od dobijenih para se ne grade crkve,tako kako je stanje tamo sada,daleko je opisivati to potvrdjuje!Znaci covek studirao a jezike nije znao!
Pre neku godinu,dodje Crveni Vasa sa jos jednim u posetu za AQustraliju,bas na dan Svetoga Save putovao!
Licno kada sam videla ko pise Kako se bira Patrijah,nisam procitala jer sam znala da osoba koja putuje na dan Svetoga Save,niti je ikakav vernik niti u
ista veruje.Nikome taj njegov nastrani put nije smetao,nego nama bivsim raskolnicima,kako nas zovu!Eto to je moj komentar na vase komentare,koji su interesantniji!Mozda je sluzio Liturgiju u avionu na Savin Dan,putnici pojali,a pratioc nosio tasu i skupljao priloge!Tako je neko ranije dao kometar.Bilo bi lepo ko zna vise detalja da opise sta je bilo sa Vladikom Vasilijem i nekom fabrikom,sto su otisle Eparhijske pare!Mozda siromah nije ni kriv,kazu jedno je od 12 dece,sirotinja roditelji gurnuli ga u manastir,tako da je takav i odrastao.Rekao je davno Srpski Sokrat da su mmanje talnetovani Srbi,zavrsavali po manastirima,mada ima i izuzetaka!
Brate Veljo,
Prvo kada se bira patrijarh? Patrijarhe se bira ili posle njegove smrti, ili ako iz nekih opravdanih razloga nije u stanju da obavclja svoju funkciju, pa da ostavku, ili je bolscu sprecen da ne moze da obavlja funkciju ptriujarha. Sve je ovo predvidjeno ustavom SPC.
Patrijarh prema ustavu SPC se bira na sledeci nacin:
Onoga momenta kada Patrijarh prestaje da funkcionise na trovnu ga nasledjuje njstariji po hirotoniji iz clanstva Episkopata. On je duzan da u roku najkasnije od tri meseca sazoe SA Sabor. Na SA Saboru tri clana se izaberu kao potencijalni kandidati za buduceg Patrijarha.
Patrijarha konacno izabira Izborni Sabor, koga sacinjavaju svi clanovi SA Sabora (Episkopat) Svi podpresednici Eparhijskih Saveta. Clanovi upravnog odbora Ptrijarsije, dekani bogoslovskih fakulteta, namesnici odredjenih manastira, i direktori bogoslovija. To je sve predvidjeno ustavom SPC iz 1953, koji je modifikovan u toj meri, jer je ranije kada su Srbiom vladale civilizovane norme, u izboru patrijarha ucestvovao i ministar prosvete. Medjutim kada su komunisti uzurpoirali vlast, onda oni nisu dali svome ministru da ucestvuje direktno u izboru Patrujarha, ali su se komunisti indirektno mesali u taj izbor. Zato je stari ustav modifikovan 1953.
Ovo sto prica Vasilije Sremac, tacno onako kao ste Vi sami objasnili je, s brda, s dola. Ali kada pomenuste izbor Vatikanskoga sefa, i uporedite ovo sto Vasilije prica, uocicete jednu paralelu. Vatikanski konzilijum bira svoga sefa bez narodnog uticaja. To hoce i Vasilije i svi njegovi, koji mu daju odobrenje da se ovako obraca javnosti, da se Patrijarh bira kao i lazni pontif. Vasilije Sremac prica gluposti.
Mnogopostovani gospodine Bojicu,
hvala Bogu da ima ljudi koji nisu kao onih „40 nepismenih i neukih“ episkopa u Beogradu. Zaista sam sretan sto ste Vi „svet covek“, pa time sticete pravo da ukazujete na greske drugih.Sretan sam covek sto ima svetaca i u ova teska vremena, a sama Kanada treba da je ponosna sto ima takvo jedno celjade.Bojim se samo da je oreol jedan, a Vi i onaj papa Benedikt, posto ste jedini sveti imate pravo na njega. Nego pisite Vi sto vise protiv SPC mozda cete time preteci druge neprijatelje.
Nego sta ce jedan svetac medu gresnima??? Bolje Vi lepo osnujte sektu Jankovaca, pa napisite tipik i ustrojstvo,
i briga Vas za nasu crkvu.
Vi ste sveznani, najmudriji, najsvetiji i najpametniji,pa nemojte da se druzite s ovima iz gresne Crkve.
Stvarno ne razumem sto ste se Vi nakacili na crkvu kada zivite u demokratiji, Vi ako vam se ne svida izvolite biti vodja bezgresnih.
Blazeni Janko blago se nama s Vama.
Brate Janko,
Hvala na tako opsirnom objasnjenju u vezi biranja Patrijarha.Doduse nesto sam od ovoga znao i ranije al’ mislim se bolje je da covek pita nego li da skita.
Ipak sada mi je slika dosta jasnija i takodje kazivanje prote Radoslava Terzina koji je inace bio ucenik bogoslovije u Sremskim Karlovcima zajedno sa vojvodom Momcilom Djujicem.
Rece mi da kada su birali novog Patrijarha (Germana) da je UDBA zaustavljala vozove i skidala pojedine ucesnike za koje su smatrali da su nepodobni, da ce mozda da glasaju za nekog drugog i odvodili ih na razgovore na samo 3-4 dana,taman toliko da glasanje prodje. Srecom danas vise nema UDBE,bar ne onakve kakva je bila ranije pa se zato cudim cemu toliki strah i toliko menjanje novih pravila za biranje Patrijarha gde ce sigurno biti vise kandidata jer svako voli da sedi na nekom uzvisenom tronu i da ostavi svoje ime u istoriji crkve. I zasto se neko plasi Crkveno-narodnih Sabora za koje znamo da u njima narod direktno ucestvuje i da su oni bar iz proslosti pokazali da su bili dobri i za Srpski rod i za Srpsku pravoslavnu crkvu.Mozda se ipak plase usrane motke koju narod svremena na vreme upotrebi jer ona najvise zaboli!
Brate Veljo,
Prvo ovome sto se potpisa kao Milan, a u stvari po stilu lici na Konstantina ili mu sinovca, sto je kao nekakav pop negde u Nemackoj. Benediktu idu na ruku ovakvi Milani i drugi koji su od njega popili drogu prozeliterizma. Prema tome Milane ja nisam ovde da napadam ni jednu crkvu nego kritikujem one koji protiv crkve rade, i koji u sustini ne znaju ni sta je Crkva. Elem da znaju oni ne bi ovako ni pisali ni govorili. Jer onaj koji kritikuje nedela pojedinace a zastupa statutarne norme na kojima jedna institucija pociva, onda on ne moze biti protiv Crkve. Sta ste to v pobili vVasim komentarom od mojih tvrdnji. Ja samo rekoh ono sto pise u ustavu SPC. U ostalom dok smo imali patrijarhe koji su birani na crkveno – narodnim saborima, dotle smo imali red i disciplinu u crkvi. Cak i taj German koga je udesila udba da bude izabran za patrijarha, bio je mnnogostruko bolji patrijah od Pavla. A eto on bese posledni ptrijarh, koga je birao izborni sabor. Mozete vi gospodo bez naroda, narod jos radije moze bez vas. Samo ostavite vi narodu ono sto je njegovo. Njegove Crkve i Manastire. pa ce narod naci nekoga kao sto je svojevremeno naso Potija da Crkvu spase, obnovi i unapredi. Takve prozelitere kao sto su Milan i njemu slicni narod ne trebuje i za njima ne haje.
Brate Veljo. Strah nije vise od udbe, jer se ona preselila u klir i episkopat SPC. ali kako je izgubila mocnog brata KGB nova udba sada strahuje od naroda. Sve sto Vam je rekao prota Radosav, je potvrdio i ava Justin, u svom memorandumu, jos davnih sesdesetih godina. Ova gospodja sto pise iz Australije, rece za Vasilija Srmca, da je bez znanja englekog zavrsio Oksvord. To je fenomen, ali ne i jedini. Dositej bese li on Budak iz Svedske, i ovaj Biskup Knadski Djokic mladji su magistrirali u Britaniji, a ni danas ne znaju da bleknu na engleskom.
To je tacno sto rekoste da su Crkveno – Narodni sabori funkcionisali u proslosti. Oni su jedno sveto obelezje Pravoslavlja u opste. Pomenuh Vaseljenskog patrijarha Potja. Njega je narod izabrao da bude patrijarh Carigradski u momentu kada je u crkvi onoga vremena bio zavladao javasluk i nedisciplina nesto slicno ovome danasnjem staju u nasoj SPC. Potije cak nije ni bio klirik, ali je bio vispren, otmen i obrazovan covek. Odmah je zaveo red i disciplinu, i sprecio javasluk. Mi danas ne trebamo ni Amfilohija Silnog, ni Kacavendu, ni bilo koga jednoga koji radi protiv interesa Crkve. Nama je potreban novi Potije. Da bi se to dogodilo potrebno je obnoviti Ckveno Narodne Sabore.