logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: прота Матеја Матејић    2.261 пута прочитано    Датум: 18.10.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Dr. Mateja Matejić, Protojerej-stavroforVERSKI ŽIVOT RASELJENIH LICA U NEMAČKOJ: 1946-1956. Reč je o Srbima, raseljenim licima u Zapadnoj Nemačkoj, jer u Istočnoj Nemačkoj ih nije bilo.

za novinar.de piše Dr. Mateja Matejić, Protojerej-stavrofor


Pisac ovog dopisa je napustio Nemačku 15 aprila 1956, pa otuda u ovom dopisu neće biti reči o verskom životu raseljenih lica u Nemačkoj posle 1956. Osim toga, dopis se piše po sećanju, bez konsultovanja ikakvih beležaka, dokumenata ili publikacija. Piše se o ljudima, događajima i nazivima logora i mesta od pre pedeset i dve godine. Otuda je skoro neizbežno da se poneko i ponešto propusti u izlaganju. . Pisac se unapred se izvinjava.
Još iz logora u Eboliju, Italija izvestan broj sveštenika su se iselili u razne zemlje. U Englesku su otišli protojerej Radovan Miljković, jerej Dimitrije Najdanović i đakon Đorđe Lazić. U Ameriku su otišli prota Milorad Dobrota i prota Vlasta Tomić. U Australiju su se iselili prota Ilija Bulovan i prota Nikola Sekulić.

Pre prebacivanje grupe mnogobrojnih četnika i dobrovoljaca, kao i izvestan broj njihovih porodica, iz Italije u Nemačku, tamo se već nalazila velika grupa Srba, bivših ratnih zarobljenika koji su odbili da se vrate u Jugoslaviju.

Ubrzo posle okončanog rata, obrazovane su stražarske jedinice pri engleskoj vojsci na službi u Nemačkoj. U tim jedinicama su bili zaposleni najpre samo bivši ratni zarobljenici, a kasnije i četnici i dobrovoljci.

Arhijerejski zamenik za Nemačku je bio protojerej Milan Jovanović. On je, istovremeno, bio od Engleza smatran starešinom srpskih sveštenika zaposlenih u stražarskim jedinicama.
Nekadanji ratni zarobljenici, prota Milan Jovanović, prota Toma Lilić, jeromonah Georgije Đonlić i jeromonah Simeon Grozdanović su prvi stupili u stražarsku službu i obavljali svešteničke dužnosti kako za mnogobrojne stražarske jedinice, tako isto i za bolnice i izbegličke logore na svojoj teritoriji.

Sveštenici zaposleni u stražarskim jedinicama su bili u rangu oficira i imali su na raspoloženju vojne automobile i šofere. To im je omogućavalo da obilaze prostrane teritorije na kojima se nalazio veliki broj stražarskih jedinica, logora i bolnica. Po dolasku četnika i dobrovoljaca iz Italije oni su bili raseljeni po logorima u raznim mestima. Po pravilu, četnici su bili u posebnim, a dobrovoljci u posebnim logorima. I među jednima i drugima nastanio se i mali broj bivših ratnih zarobljenika.

Najpre u Dipholcu, a zatim u Lingenu/Ems bio je najveći pordični logor dobrovoljaca. U njemu nisu bile samo porodice, već i pojedinci, uglavnom dobrovoljci, ali je bilo i četnika i bivših ratnih zarobljenika. Stanovali su u bivšim nemačkim vojnim kasarnama.
U tom logoru je od jedne veće sobe u u jednoj zgradi napravljena kapela u kojoj su se redovno služila sva bogosluženja. Postojao je i crkveni hor koji je nedeljom odgovarao na bogosluženjima .

U početku su u tom logoru bili sveštenici: prota Aleksa Todorović, prota Danilo Milanović, prota Radisav Paunović, i jerej LJubisav Đurić. Ovaj poslednji je posle kratkog vremena stupio u stražarsku službu. Prota Aleksa je, takođe posle kratkog vremena, najpre prešao u logor Varburg, a zatim u Minhen gde je u zgradi gde je stanovao sa više drugih raseljenih lica uredio kapelu posvećenu svetome Vladimiru. Prota Radisav Paunović je prešao u Minster, gde je bio paroh u tamošnjem logoru i imao kapelu u jednoj od kasarni u tom logoru. Posle njihovog odlaska u Lingen je došao iz Dinarske divizije jeromonah Valerijan [trbac. Prota Svetozar Radovanović je najpre bio paroh logora u Fridrishafenu, a kasnije je stupio u stražarsku službu.

Najveći broj četnika i njihovih porodica bili su smešteni u logorima Boholt, Borkhorst i Grosenbrode. Svešteničke dužnosti su obavljali sveštenici iz Dinarske divizije prota Stevan Prostran, prota Sveta Sekulić, jeromonah Dositej Obradović, prota Ilija Bulovan, Boža Dragićević, koga je u Sloveniji rukopoložio za đakona vladika Nikolaj Velimirović, a u čin prezvitera je rukopoložen u avgustu 1948, i Dušan Popović. Poslednja trojica su kasnije stupili u stražarsku službu.

Prota Stevan Prostran je jedno vreme bio zatočen u logoru Ipsilon gde je bio duhovnik. Tu su bili zatvoreni oni za koje je postojala namera da budu predati Jugoslaviji od strane Engleza. Kada je oslobođen “Ipsilon” bio je sveštenik u logoru Borhorst odakle je otišao za Ameriku i do svoje tragične smrti bio paroh u DŽolijetu, Ilinoj. Autor ovog dopisa se ne seća da li su i u kojim logorima su služili Savo Gnjatović, jeromonah Justinijan, i Mladen Gašić.

I pisac ovih redova je odmah posle rukopoloženja za sveštenika (10. juna 1951) stupio u stražarsku službu. Najpre mu je kao baza bila određena stražarska jedinica u Oldenbugu/Oldenburg, zatim Fridrihsort, a kasnije Hamburg. U Fridrihsortu, kod Hamburga, gde je bila stražarska jedinica u kojoj mu je bila baza, po inicijativi komandira te stražarske jedinice Joze Boškovića, u jednoj baraci uređena je kapela svetog apostola Luke. Kasnije, u Hamburgu pisac ovih redova je osnovao parohiju svetoga Luke kojoj su pripadali uglavnom Srbi raseljenici iz Hamburga koji nisu bili u stražarskim jedinicama.
Kao svešteniku raspoređenom pri stražarskim jedinicama, dodeljene su mu dvadeset jedna “parohija” u koje su spadale razne stražarske jedinice, logori i bolnice. Među “parohijama” koje je opsluživao bili su Hamburg, Ventorf, Kukshafen, Libek, Nojštat, Ojtin, Oldenburg/.Oldenburg, bolnica u Huntlozenu, Farel kod Oldenburga i mnoge druge.

Svakog meseca je dvadeset i jedan dan bio na putu a 9-10 dana sa svojom porodicom.
Intenzivan verski život je postojao naročito u onim logorima gde su postojale kapele i stalni sveštenici. Bogosluženja u stražarskim jedinicama i logorima i bolnicama gde nije bilo stalnih sveštenika su se obavljala uglavnom jednom mesečno. Nastojalo se na tome da se vernici pričešćuju bar dvaput godišnje. Pripremali su se postom i ispovešću. Obavljana su mnoga krštenja, venčanja i sahrana bez ikakve naplate..Verska štampa nije postojala. Povremeno su, tamo gde su bile veće grupe, održavana verska predavanja.

U toku vremena mnogi od goreimenovanih sveštenika su se odselili za Ameriku, Englesku i Australiju. Kratko vreme pre odlaska pisca ovih redova za Ameriku, rukopoložen je za sveštenika, u kapeli u logoru u Minsteru, Dobrivoje Čilerdžić. U toku vremena rukopoloženi su i svršeni bogoslovi Miladin Garić, Milan Bajić, Živko Babić, Slobodan Živadinović, Slobodan Prodanović, Borko Borčić, Nenad Resanović. Rukopoloženi su za đakona Milan Darda i Milan Stojanović. Đakon Milan Stojanović je umro u tom činu, a i Milan Darda je ostao je u tom činu do smrti.

Vremenom, mnogi od sveštenika pomenutih u ovom napisu su se upokojili. U Americi su umrli: prota Stevan Prostran, prota Pavle Zelić, prota Milorad Dobrota, prota Vlasta Tomić, prota Dimitrije Najdanović, prota Radovan Miljković, iguman Simeon Grozdanović, prota Svetozar Radovanović, prota Danilo Milanović, prota Nikola Sekulić, prota Dušan Popović, prota Miodrag Đurić, prota Milorad Dobrota, prota Borko Borčić, prota Slobodan Živadinović, prota Slobodan Prodanović, prota Đorđe Lazić i prota Božo Dragićević.. U Australiji su umrli prota Ilija Bulovan, prota Sveta Sekulić, i sveštenoslužitelj Georgije Đonlić,. U Engleskoj: jeromonah Valerijan [trbac i Živko Babić.. U Nemačkoj: prota Aleksa Todorović, prota Radisav Paunović i prota Dobrivoje Čilerdžić.

Nadati se da će se naći neko ko će napisati o verskom životu Srba u Nemačkoj od 1956 pa do sada.

dr Mateja Matejić
protojerej-stavrofor

PS. Ovo je malo dopunjena verzija članka koji je pre nekoliko godina objavljen u časopisu Kalenić




4 коментара у вези “Verski život raseljenih lica u Nemačkoj: 1946-1956”
  1. Zaista me obradovao ovaj dopunjeni clanak o.Mateje Matejica jer me je potsetio na mnoge ljude,svestenike koje sam vecinu licno poznavao ili upoznao,a u toj listi mnogi su vec otisli Bogu na Istinu.
    Jednog od prvih kao klinac sam upoznao protu Miladina Garica koji je svake Nedelje sluzio u premalenoj Rumunskoj crkvi koja se nalazila u cuvenom studentskom kraju Saint Michel u Parizu,blizu cuvene crkve Notre Dame.Kad kazem premalena,crkva unutra je izgledala kao poduzi sirok hodnik.Preko puta crkve bilo je oko 5 kafana gde su nasi Srbi celo vreme crkvene sluzbe sedeli,pijuckali i raspravljali o politici.Posto je Rumunska crkva bila toliko mala, ne bi ni bilo mesta za sve.U crkvi sam prvi put kupio emigrantsku knjigu “O Drazi”, dva toma, od majora Djordjevica.Pored toga Srbi nikada nisu bili zagrizeno religiozni iako su davali zivot za veru(i otadzbinu)pa je kafana ustvari bila zborno mesto.Ja sam obicno na 5-10 min. bio u crkvi i onda isao od kafane do kafane da slusam i gutam sta nasi emigranti raspravljaju i pricaju.U jednoj kafani bili su mahom Ljoticevci gde sam obicno kupovao njihov list “Iskru” jedan od najboljih emigrantskih listova.Tu sam se i upoznao sa Masalovicem koji je prodavao te novine.U drugoj kafani su sedeli ljudi “Kluba Sveti Sava” organizacije Slobodana Draskovica iz Chikaga.Kod njih sam kupovao njihove novine “Srpska Borba”,a do njih je bila kafana cetnika gde sam kupovao “Ravnogorski Borac”.Zadnja kafana je bila ljudi okupljenih oko “Nase Reci”, nasi socijalisti ciji je mesecnik isto tako bio vrlo intersantan.Uz to u Parizu se stampale i odlicni “Demokratija” Dragosa Keseljevica i “Revija” mislim Vorkapica. Sve sam to kao mali gutao i sa time sam doziveo jedan kulturni sok jer citajuci svaki dan Beogradske novine “Borbu” i “Politiku” koju sam kupovao na trgu Republike i usporedjivao slicne clanke sa skoro istom temom sa nasim emigrantskim novinama za jednog decaka tek izaslog iz zemlje je bilo sokantno.Tada sam se cesto pitao kako to da ja nisam u Beogradu mogao o svemu tome da tako razmisljam.To je ustvari i normalno bilo jer su nam tamo javno a i u skoli samo jednu stranu prikazivali.Njihovu istinu!
    U Minhenu upoznao sam i vrlo intelegentnog svestenika o. Aleksu Garica koji je bio jedan od pokretaca religiozne stamparije “Svecanik” zajedno sa sada nasim Srpskim svecem tada vladikom Nikolajem.O. Aleksa mi je ustvari najvise ostao u secanju kada sam ga prvi put video.Bio je vrlo korpuletan covek.Njegove sake su bile kao dve lopate a ruke kao neka gromada.Ko bi rekao da je takav covek bio toliki intelekt.
    Nasuprot njemu prota Najdanovic je bio toliko sitan da ako bi dunuo malo veci vetar pomislio bi da ce da ga vetar oduva.I o. Najdanovic je bio veoma jak antelekt,doktor i profesor koji je napisao nekoliko vrednih knjiga.Jedna od zadnjih (sa posvetom) zvala se “Blazen i Blazenstva”.Ipak njega se nekako najbolje secam sa dobrim i neki puta masnim vicevima. Njegov sinovac je danas svesetnik u USA,Dragan Filipovic.
    Otac Mateja spomene i djakona Milana Stojanovica jednog veoma hrabrog i postenog coveka. Vredno je njega spomenuti jer on je bio jedan od retkih koji je uspeo da pobegne sa samog streljanja Srpskih nacionalista koje su partizani streljali u Kocevskim sumama kada su ih Englezi predali partizanima.Svestenik u crkvi nije postao zato sto vladika Sava nije voleo nacionaliste.
    O. Mateja je ispustio ime bivseg Dobrovoljca i kasnije svestenika o. Zarka Mitrovica koji je svojim rukama gradio velelepnu crkvu sv. Djordja u Nijagari Falsu.Otac Zarko je zavrsio rusku bogosloviju u Parizu gde je radio kao farbar.
    On je jedini svestenik u Eparhiji vladike Save Vukovica koji se nije pominovao njegovoj naredbi da se ne spominje vise Dom Karadjordjevica na crkvenoj sluzbi.Zbog toga ga je vladika Sava kinjio i kaznjavao.Kada je eventualno postao svestenik u Torontu naprasno je umro od tih svih posledica maltretiranja vladike Save.To je onda bila “javna tajna”.
    Takodje je ispusteno i ime “cetnickog” svestenika prote Nikole Stojisavljevica koji je bio u redovima vojvode Momcila Djujica.Danas je on 94 g. star i mislim da zivi u Hamiltonu kod svog sina prote Steve koji je nasilno penzionisan od strane vladike Georgija od cega je crkvena guzva i pocela u Hamiltonu i gradjansko sudjenje sa vladikom Georgijem koje je u toku.Eto malo dodataka i secanja na divan clanak o. Mateje.

  2. Ispustih i to da je vojvoda Momcilo Djujic isto tako bio svestenik jos od pre Drugog svetskog rata.Iako je skinuo mantiju on nije nikada rascinjen ili isteran iz Srpske Pravoslavne Crkve.Znaci jos uvek je bio svestenik nase crkve,tako da je i on trebao da bude uvrscen u gornji clanak.

  3. Izvinjavam se ako sam mozda dosadan sa ovim mojim komentarima.Nekako uvek na brzinu nesto pisem i uvek sa posla pa me cesto prekidaju…Tako se naprave vece greske kao naprimer da je o. Aleksa Todorovic, Garic.
    Takodje ispustio sam kao i o Mateja cuvenog i svima poznatog Bogoslova Miodraga Zivica koji je siguran sam bio veliki licni prijatelj o. Mateje.Miodrag Zivic je zavrsio zajedno sa o. Zarkom Mitrovicem rusku bogosloviju u Parizu.Nazalost iako je do zadnjeg daha pevao i sluzio u nasoj crkvi nije rukopolozen iz izvesnih vladicinih “razloga”.
    Da bi dopunio moj komentar o dogodjajima u Parizu cudi me da sam ispustio bar za mene jedan veoma vazan trenutak koji moze citaoca da potera na malo dublje razmisljanje.
    Dok je crkvena sluzba trajala u Rumunskoj crkvi tutor je obavezno sa tasicem obilazio sve te preko puta crkve kafane gde su se skupljali nasi ljudi.Svi su oni stavljali na tasic svoj novcani darak jer je jednostavno to tada bilo normalno.Cak su i nasi socijalisti davali darak.
    Nikada medju kafanama tj. ne jednomisljenicima koji su sedeli svaki u “svojoj” kafani nije izbilo svadje ili tuce. Tu je zaista vladala Demokratija mozda cak bolja nego li i pre rata u Jugoslaviji. Mozda je razlog bio taj da su tu uglavnom bila starija gospoda koji su znali kako da se dzentlamenski ponasaju, a mi sitna buranija gledali smo i ucile se od njih. I naravno da su se svremna na vreme posecivali po kafanam gde su kulturno raspravljali. Primera radi Drazinog pukovnika Velimira Piletica vidjao sam skoro u svakoj kafani gde se druzio i razgovarao sa ljudima.Uf,sto su ti secanja!

  4. Gospodine Jovicicu,verujte svojevremeno sam upoznao pokojnog Vladiku Savu,koji me je u Beogradu pred familijom takoreci nagrdio sto nisam postovaoc Monarhije!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo