logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: прота Матеја Матејић    1.727 пута прочитано    Датум: 12.10.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Dr.Mateja Matejić, Protojerej-stavroforU mnogotematskoj sadržini Svetoga pisma, tema pokajanja se ističe doslednošću i neprekidnošću. Ona protiče kroz ceo Stari i Novi zavet i vidno je prisutna u učenju Svetih otaca i u našim liturgijskim molitvama i pesmama.

za novinar.de piše Dr. Mateja Matejić, Protojerej-stavrofor


Ovo nije slučajnost. Kako nam istorija pokazuje, greh je, nažalost, bio oduvek sadrug ljudi u svim geografskim oblastima i u svim istorijskim dobima. U nacionalnim, društvenim i ličnim nevoljama, greh je bio makar faktor koji ih je izazivao, ako im nije bio i jedini uzrok. U želji da pomogne čovečanstvu, Sveto Pismo, Crkva i Sveti oci su ukazivali i ukazuju na pokajanje kao lek za nacionalne, društvene i lične nevolje.

Pokajanje kao akt i kao process

Pokajanje je i akt i process. Najbolje je prikazano i kao akt i kao proces u Hristovoj alegoriji o bludnom sinu (Sv. Luka 15:11-32). Alegorija je narativna struktura u kojoj se opisuje događaj koji se ne ograničava na vreme, mesto niti na lica ili lice koje se u njoj javlja. Radi toga je i metaforična i univerzalna: bludni sin iz alegorije Isusa Hrista može biti, kako bi Italijani rekli “uomo ljualunljue, odnosno “svaki čovek”.
Pretpostavljam da smo svi upoznati sa sadržinom alegorije o Bludnom sinu. Zbog toga je neću navesgi u celini, ali moram da navedem nekoliko stihova da bih ilustrovao primedbe koje imam nameru da učinim.

a) Od dva brata, mlađi je tražio od oca da mu da deo imanja koji mu pripada (15:12);
b) Pokupi mlađi sin sve svoje i otide u daljnu zemlju (15:13);
c) Prosu imanje svoje živeći besputno (15:13);
d) “A kad potroši sve, postade velika glad u ovoj zemlji. I on se nađe u nevolji; (15:14);
e) postade sluga jednog građanina te zemlje (15:15);
f) “I on ga posla u polje da čuva svinje,” (15:15;
g) “I željaše napuniti trbuh svoj rošćićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše,” (15:16);
h) “A kada dođe k sebi,” (15:17) uvdeo je da i sluge njegovog oca bolje žive nego on;
i) odlučio je da se vrati svome ocu (15:18), da prizna da je pogrešio (15:18) i da ga moli za oproštaj (15:189);
j) učinio je sve što je rekao da će učiniti: vratio se svome ocu priznao da je pogrešio i molio ga za oproštaj (15:20-21);
k) otac ga je primio sa radošću (15:22-24)

Simvolični, metaforični nivo ove alegorije je zapravo naša ljudska stvarnost. Ne samo svaki pojedinac, već i svaki narod može biti “bludni sin”. Otac bludnog sina u alegoriji je naš nebeski Otac koga ponekad napuštamo i odlazimo u “deleku zemlju”. Tu “daleku zemlju” je vrlo dobro prepoznao i ovako Xorx Barois:

Daleka zemlja u koju je bludni sin odlutao je slika sveta u kome su ljudske delatnosti, pa čak i njihove dužnosti, u suprotnosti jedna sa drugom i nisu usmerene ka jednom cilju, jednom telos; svet nebuloznih traganja, iluzornih nastojanja, žudnje za hranom koja ne čini sitim i pićem koje ne utoljava žeđ, svet u kome sve u svemu ništa nema smisla, koji je preplavljen neistinama, prevarom i grehom; savršeno suprotan svetu koji je Bog stvorio a Sin i Duh potecijalno obnovili.

/Biblijska čitanja u pravoslavnom bogosluženju, str. 25/

Nije teško uvideti da je “daleka zemlja” kako ju je opisao Barois, zapravo naš svet.
Ako i kada narodi i pojedinci napuste Nebeskog Oca, i oni se nađu u “dalekoj zemlji,“ duhovnoj pustinji gde trpe duhovnu glad i žeđ. U nedostatku duhovne hrane, hrane se svakojakim đubretom, čiji je jedan primer pornografija.

 Prvi korak pokajanja je “dolazak sebi”, uviđanje svoje pogreške i nedela. Međutim, bojim se, u našoj sredini, kao i u drugim savremenim društvima, veoma je teško “doći sebi,” jer granična linija između dobra i zla, pravde i krivde, ili je potpuno izbrisana ili je veoma zamračena. Kada se misli i deluje prema principu “cilj opravdava sredstvo”, zlo se često smatra dobrim, a pogrešno se smatra ispravnim. Kao ilustracija te perverznosti je bombardovanje gradova i sela, razaranje bolnica, škola, mostova i kuća, ubijanje nedužnih građana radi “humanitarnih razloga”.

Mnogi se ponašaju prema prvom delu rečenice koju je napisao apostol Pavle: “Sve mi je slobodno” (Prva poslanica Korinćanima 6:12) ali zaboravljaju drugi deo te rečenice u kojoj stoji: “…ali nije sve na korist.” (6:12). Ne shvataju da je neodgovorna sloboda ustvari ropstvo. Na to je ukazao apostol Pavle u tom istom stihu: “…sve mi je slobodno ali neću da što oblada mnome.” (6:12) Nije onda čudo što su ogovaranje, laganje, obmanjivanje, krađa, vršenje preljube i drugih nemoralnih dela toliko rašireni u našem društvu od vrha do dna.

Drugi korak u pokajanju je donošenje odluke da se vratimo Ocu. I proroci i apostoli su upotrebljavali reč vratiti se, da označe pokajanje. Prorok Jeremija je prorokovao:

Ako ćeš se vratiti, Izrailju, veli Gospod, k meni se vrati, i ako ukloniš gadosti svoje ispred mene, nećeš se skitati, i klećeš se istinito, vjerno i pravo: tako da je živ Gospod. I narodi će se blagosiljati njim, i njim će se hvaliti.
(Jeremija 4:1-2)

Isti prorok priziva: “… vratite se dakle svaki sa svojega puta zloga, i popravite putove svoje i djela svoja.” (Jeremija 18:11)

Proroci su takođe nazivali pokajanje odvratiti se, i ispravljati puteve svoje. Prorok Jezekilj, objavljujući Gospodnji zahtev Izrailjcima, govorio im je: “… odvratite se i odstupite od gadnijeh bogova svojih, odvratte lice svoje od svijeh gadosti svojih.” /Jezekilj 14:6/

Prorok Isaija za pokajanje koristi reč ostaviti put svoj. “Neka bezbožnik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovaću se na nj, i k Bogu našemu, jer prašta mnogo.” (Isaija 55:7)

Treći korak u procesu pokajanja je izvršavanje namere vraćanja Ocu, priznavanje grešaka i nedela, i molba za oprošta. Za pravoslavne hrišćane ovaj se korak ostvaruje kroz svetu tajnu ispovesti.

Nažalost, Protestanti su ukinuli ovu svetu tajnu i lišili svoje vernike ove mogućnosti. Zato nije čudo da je sveta tajna ispovesti zamenjena savetovanjem psihijatora, grupnim terapijama i sličnim surogatima. Možda je to od neke koristi za one koji osećaju potrebu da rasterete svoju savest, ali to niukom slučaju nije povratak Ocu.

^ak i neki pravoslavni hrišćani sumnjaju u potrebu ispovesti i izbegavaju je. Neki od njih opravdavaju svoje odbacivanje ispovesti govoreći da Gospod zna njihove grehove i pogreške čak i ako ih oni ne ispovede i pre nego što ih ispovede. To je tačno. Međutim, pripremajući se za ispovest, I dok se ispovedamo, mi ponekad sazanajemo veoma mnogo o samima sebi, a to je veoma važno ako želimo da ispravimo puteve svoje.

Ne mogu nikada da zaboravim razgovor sa jednom dragom prijateljicom nekoliko dana pre njene smrti. Kada sam je posetio u bolnici, ona je već znala da će uskoro umreti i to mi je rekla, dodajući: “Ali ja se ne bojim, jer sam se pomirila sa Bogom i sa samom sobon.” Pre nego što sam imao prilike da nešto kažem u vezi sa tim, ona je nastavila:

Oče, ja sam prestala da se molim Bogu… “[ta?”,ja sam je prekinuo uplašeno. Da, oče, ja mu se ne molim, ali ja mu govorim celoga dana i skoro cele noći. Znaš, ne mogu da spavam, Prisećam se svih svojig srditih i nepriličnih misli i reči, svih mojih loših dela, i ja mu sve to kažem. Znam da je On znao sve to i pre nego što sam mu, a i da mu nisam kazala. Ali, slušajućI samu sebe dok NJemu govorim, uvidela sam po prvi put u životu
kakva sam osoba bila. I, oče, žao mi je, tolikomi je žao što nisam bila bolja.

Bog da blagoslovi njenu dušu! Verujem da je Gospod oprostio njene grehove i njenu dušu primio kao što je otac primio bludnoga sina iz Hristove alegorije. NJenu žalost što nije bila bolja osoba je, rekao bih, osećao i prorok Jeremija koji kaže:

“Jer pošto se obratih, pokajah se; … jer se posramih i stidim se što nosim sramotu mladosti moje.” (Jeremija 31:19)

Pravo, istinsko pokajanje prati i molitva. U Drugoj knjizi dnevnika zabeležena je Gospodnja poruka narodu:

Ako zatvorim nebo da ne bude dažda, ili ako zapovedim skakavacima da popasu zemlju, ili ako pustim pomor na narod svoj, I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomoli se, i potraži lice moje i povrati se od zlijeh putova svojih, i ja ću tada uslišati s neba i oprositiću im grijeh njihov, i iscjeliću zemlju njihovu.
(Druga knjiga dnevnika 7:13-14)

Naša molitva je razhovor sa Ocem Nebeskim. Nije važno da li izgovaramo tradicionalne molitve koje su sastavili Sveti oci ili svoje lične. Molitve koje su sastavili Sveti oci su kao železničke šine koje nas vode u pravcu Oca Nebeskog. Oni su bili sposobniji od nas da formulišu razgovore sa Bogom, a molitve koje su oni sastavili obično izražavaju ono što bismo i mi želeli da izrazimo.

Prorok Joilj pominje još dva pratioca pokajanja: “Za to, još govori Gospod: obratite se k meni svijem srcem svojim i posteći i plačući i tužeći. I razderite srca svoja a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svojemu, jer je milostiv i sažaljiv, spor na gnjev i obilan milosrđem i kaje se oda zla.
(Joilj 2:12-13)

Reči plačući i tužeći koje prorok upotrebljava, sinonimi su za kajati se i žaliti. Onaj ko se ne kaje i ne oseća žalost zbog svojih nedela neće nalaziti nikakvu potrebu da se kaje. Da bi se shavtio odnos između posta i pokajanja, treba imati na umu da je post upražnjavanje samokontrole i samodiscipline ne samo što se tiče ograničenja u ishrani, već i u odnosu na misli, reči i dela. Post koji se svede samo na ograničenja koja se odnose na ishranu je samo “privremeni vegetarijanizam”. On može biti koristan za naše telo i zdravlje, ali to nije “povratak Ocu”.

Istinski post nije samo uzdržavanje od mrsne hrane, već i uzdržavanje od činjenja zla i povećani napor u činjenju onoga što je pravo i dobro. Samo takav post jeste zaista sastavni deo pokajanja.

Ne mogu da odolim a da ne navedem poduži tekst iz propovedi proroka Isaije zabeležene u pedeset i osmoj glavi. Tamo je data veoma jasna definicija istinskog posta. Svoju poruku je prorok uputio njegovim savremenicima koji su pitali Boga: “Za što da postimo, vele, a ti ne pogleda, mučismo duše svoje, a ti ne htje znati?” (Isaija 58:3), ali Božiji odgovor, koji prorok prenosi, je istovremeno i odgovor našim savremenici ma koji misle i govore da je post nepotreban. Ovo je odgovor, koji prorok pruža kao odgovor Gospodnji:

Gle, kad postite činite svoju volju i izgonite
sve što vam je ko dužan.
Eto postite da se prepirete isvđate i da bijete
i da bijte pesnicom bezbožno. Nemojte postiti tako kao
danas, da bi se čuo gore glas vaš.
Taki li je post koji izabrah da čovjek muči dušu
svoju jedan dan; da savija glavu svoju kao sita i da stere
poda se kostrijet i pepeo? To li ćeš zvati post i dan
ugodan Gospodu?
A nije li ovo post što izabrah: da razvežeš sveze
bezbžnosti, da razdriješiš remenje od bremena, da otpu
stiš potlačene, i da izlomite svaki jaram?
Nije li da prelamaš hljeb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuću; kad vidš gola da ga
odjeneš, i da se ne kriješ od svojega roda?
Tada će sinuti vidjelo tvoje kao zora, i zdravlje
će tvoje brzo procvasti, i pred tobom će ići pravda tvoja, slava Gospodnja biće ti zadnja straža.
Tada ćeš prizvati, i Gospod će te čuti; vikaćeš, i rećiće: evo me. Ako izbaciš između sebe jaram i prestaneš pružati prst i govoriti zlo;
I ako otvoriš dušu svoju gladnome, i nasitiš dušu nevoljnu; tada će zasjati u mraku vidjelo tvoje i tama će tvoja biti kao podne.

(Isaija 58:3-10)

Da zaključim: pokajanje nije luksuz, već neophodna potreba. Pokajanje ne samo što će nam pomoći da mi budemo bolji, nego će i svet u kome živeti biti bolji takođe. Jer, kako je Xorx Barois naglasio: Nema leka za zla našega vremena ako se ne vratimo Bogu, jer svet u kome živimo nije nromalan svet, nego pustinja.” (Biblijska čitanja u pravoslavnom bogosluženju, 25)

Dr. Matreja Matejić – Protojerej-stavrofor




2 коментара у вези “Značaj i značenje pokajanja”
  1. Hvala!!

  2. Na mnogaja ljeta Proto!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo