Вести

Čim zine, ministar policije Dragan Jočić, čovek s “gresima iz mladosti“, uznemiri srpsku javnost. Nabrajanje njegovog obraćanja javnosti, u kojima je najavljivao hapšenje privedenih političara i ljudi “s one strane zakona“, opis i kvalifikacija njihovog ponašanja, uznemarivali su javnost, jer se, već posle nekoliko dana, pokazalo da ministar policije laže. Da li svesno, ili u svom ludilu, pokazaće ovaj tekst.

Ministar policije Dragan Jočić voli da se obraća javnosti. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nema svog portparola. Radom policije rukovodi direktor policije, ali ministar Jočić obožava da se, kada mu namignu zaštitnici i oni koji ga debelo plaćaju, oglasi u javnosti, da najavi „obračun s organizovanim kriminalnim grupama“.

Pre dve nedelje beogradska policija uhapsila je izvesnog Luku Bojovića i njegovog kuma i školskog druga Veljka Banovića. Tim povodom slavodobitno se oglasio ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić i saopštio da su uhapšeni opasni kriminalci, naslednici kriminalnog „zemunskog klana“, da su pripremali ubistvo Andrije Draškovića i mnogih drugih poznatih ličnosti, i da su preuzeli poslove od ovog klana…

Mnogi građani mogli su da odahnu nakon saopštenja ministra policije da je ova dvočlana organizovana kriminalna grupa stavljena iza rešetaka. Neki su se i obradovali kada je ministar Jočić najavio da postoji mogućnost da se ovoj dvojici, budući da imaju crnogorsko poreklo iako su rođeni u Beogradu, čak oduzme državljanstvo. Ministar je dozvolio da se javnosti prikažu snimci njihovog brutalnog hapšenja.

Povodom hapšenja Luke Bojovića i Veljka Bogunovića nisu se oglasili direktor policije i njegov kabinet. Učinio je to ministar lično.

Već sutradan se pokazalo da ministar Jočić laže, i da uznemirava javnost. Policija je uhapšene privela dežurnom istražnom sudiji Okružnog suda u Beograda Draganu Ćesareviću, nakon što se Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala oglasilo nenadležnim.

Posle saslušanja uhapšenih Luke Bojovića i Veljka Banovića ispostavilo se da nijedan od njih nije ranije osuđivan. Zamenik Okružnog javnog tužioca u Beogradu stavio im je na teret neovlašćeno držanje oružja. Nikola Bogunović uhapšen je na Slaviji, dok je kćerkicu vodio u školu. Specijalci su ga opkolili i bacili na zemlju pred detetom, koje je doživelo stres i koje će od toga verovatno imati trajne posledice. Prilikom hapšenja kod njega nije pronađen nikakav “arsenal oružja“. Pretresom stana pronađen mu je običan pištolj bez dozvole, i sudija mu je odredio pritvor zbog nedozvoljenog posedovanja oružja, za koje je, inače, nadležan opštinski sud. Međutim, istražni sudija je, očigledno, podlegao pritisku javnosti i ministra policije. Kod Bojovića je, barem prema zapisniku o pretresu, nađeno više komada oružja.

Istražni sudija Dragan Ćesarević bio je primoran da saopšti kako uhapšeni nisu optuženi za zločinačko udruživanje, niti im se krivičnom prijavom stavlja na teret izvršenje bilo kojeg drugog dela. Ali…

Srpski ministar policije nastavlja po svom, i preko svojih seiza iz džepnog izdanja dnevnog „Pressa“ navodi sve „zločine uhapšenih Bojovića i Banovića“. Ako i postoje indicije da su izvršili pobrojana teška krivična dela, ministar na taj način direktno ometa direktora policije da istragu sprovede do kraja. Ti podaci predstavljaju službenu tajnu, i ministra bi zbog tih izjava trebalo izvesti na sud, bez obzira na to da li će se dokazati da je u nekim tvrdnjama čak bio u pravu.
Podsetimo se prošlogodišnjeg hapšenja u Beogradu Krsta Stanišića, biznismena iz Beograda, inače crnogorskog državljanina.

Njegovo hapšenje, izvlačenje iz kola, obaranje na zemlju, vezivanje lisicama i petominutno držanje na asfaltu, da ga zumira kamera, predstavljalo je holivudski spektakl. Tim povodom oglasio se ministar Dragan Jočić, nabrajajući sva Stanišićeva navodna nedela – veći broj ubistava, trgovinu drogom, razbojništva i čak planirana ubistva. Ministar je najavio i hapšenja njegove navodne kriminalne družine. I njega je označio kao opasnog kriminalaca i organizatora opasne kriminalne grupe koja hara Srbijom. Najavio je i da će se njegova ranije podneta molba za dobijanje državljanstva Srbije, jer u Beogradu stalno živi i poseduje imovinu, odmah odbiti.

Sutradan je istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Krsti Stanišiću odredio ekstradicioni pritvor, jer je nemačka policija za njim raspisala potragu, sumnjičeći ga da je falsifikovao novac. U spisima istražnog sudije nije bilo ni govora o bilo kojem krivičnom delu, koja je pobrojao ministar Dragan Jočić.

Gospodin Krsto Stanišić je posle sudske procedure isporučen Nemačkoj, a o optužbama da je ubio više ljudi i da je bio na čelu kriminalne grupe, nije bilo ni reči.

Srpska policija, po nalogu ministra Jočića, hapšenja „članova organizovanih kriminalnih grupa“ snima kamerom i snimke pokazuje javnosti. Postupci policije su brutalni, čini se zločinački. Pre tri nedelje u Irigu, Rumi i Novom Sadu, očigledno koordiniranom akcijom policije, uhapšeno je 15 građana Srbije zbog sumnje da su rasturali narkotike. Kamera je zumirala uhapšene u pidžamama kako leže na podu, s rukama vezanim na leđima.

Kamera je i po nekoliko minuta pokazivala uhapšene koji leže u ponižavajućem položaju, dok im policajac drži čizmu na leđima. U pravnim državama ovakva poniženja su nezamisliva, i ministar bi odmah bio izmarširan iz premijerovog kabineta. Policija može da uhapsi građane ako su zatečeni u izvršenju krivičnog dela, a silu može primeniti samo ako oni pružaju otpor. Ponižavanje građana prilikom hapšenja, pa i onih koji su izvršili krivična dela, kažnjivo je i krivičnim zakonom.

Nažalost, srpski ministar promoviše nasilje policije. Treba se prisetiti samo hapšenja članova takozvanih „stečajne“, „carinske“, „drumske“ i drugih „mafija“. Policija ih je na radnom mestu obarala na zemlju, šutirala i vezivala, i držala ih na podu i po desetak minuta, da kamere zabeleže svaki detalj: kako uhapšenici izbezumljeni leže potrbuške i koprcaju se pod čizmom maskiranih policajaca.

Nijedan od uhapšenih pripadnika svih „mafijaških“ grupa, kojima se danas sudi pred većima Specijalnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, prilikom hapšenja kod sebe nije imao oružje i nije pružao otpor. Uprkos tome, Jočićevi policajci, po njegovom nalogu, demonstrirali su surovost i nasilje, koje očigledno ima za cilj da građanima utera strah u kosti i stvori još veću mržnju prema policiji. Tako omrznuta, policija ima velike probleme, jer građani masovno odbijaju da sarađuju, pogotovu s pripadnicima kriminalističke policije. A bez takve vrste saradnje nema ni otkrivanja izvršilaca teških krivičnih dela.

Primetno je da ministar Dragan Jočić poslednjih meseci sprovodi svoj lični rat protiv građana koji su po narodnosti Crnogorci, ili su crnogorskog porekla. Ovu bitku vojuje zajedno sa šefom kabineta premijera Vojislava Koštunice Aleksandrom Nikitovićem, rođenim u Baru.

Državljanstvo Srbije ministar Jočić i Aleksandar Nikitović dobili su tek juna prošle godine, po kratkom postupku, kada se Crna Gora putem referenduma odvojila od Srbije. U kampanji, vođenoj da bi se izglasao ostanak Crne Gore u državnoj zajednici sa Srbijom, Koštuničina kamarila potrošila je milione evra iz budžeta. Njegove desne ruke u ovoj kampanji bili su ministar Jočić i šef njegovog kabineta Nikitović.
Kivan što je propao u svojoj nameri, ministar Jočić danas sumanuto pokušava da kompromituje bivše i sadašnje rukovodioce Crne Gore, od čega Srbija nema nikakve koristi, a ima golemu štetu. U medijima, koji su mu pseći odani, ministar Jočić stalno izmišlja afere, da bi građane koji se u Crnoj Gori deklarišu kao Srbi izložio što većim neprilikama.
Crnogorci koji su danas na ključnim funkcijama u Srbiji, u ime Srbije, vode svoje privatne ratove sa svojim sunarodnicima.

Osim što je poznat po svojim “gresima iz mladosti“, ministar Jočić svakodnevno nastavlja da prlja ugled Srbije. Većina tajkuna mora da njemu i Aleksandru Nikitoviću plaća reket. Skoro da nema afere koju istražuju novinari TABLOIDA, a da se u njoj ne pominje ime ministra Jočića. Uglavnom se njegova uloga svodi na uzimanje para od onih koje ne proganja. Tako tajkuni građanima Srbije deru kožu, ali spokojno mogu da se šepure, jer je ministar na ključna mesta u policiji doveo svoje sunarodnike. Upravom kriminalističke policije MUP-a Srbije rukovodi Nikšićanin Rodoljub Milović. Dalja nabrajanja njihovih imena uzela bi nam puno prostora.

Da bi opravdao nekažnjeno pljačkanje Srbije koje vrše tajkuni i njegove partijske kolege, ministar Jočić tako organizuje „pokazne vežbe“ hapšenja sitnih prestupnika, kojima želi da skrene pažnju javnosti s onih koje štiti.

O moralu ministra policije gadno je podsećati čitaoce. Pre tri godine on se slavodobitno obratio javnosti, saopštavajući da je uhapšen bivši ministar pravde Vladan Batić, zbog navodnih zloupotreba dok je bio ministar, najavljujući da njegova policija intenzivno istražuje i druge Batićeve mahinacije i nedela. Već sutradan je dežurni istražni sudija Petog opštinskog suda u Beogradu, po nalogu dežurnog javnog tužioca oslobodio Vladana Batića svake odgovornosti, i pustio ga iz pritvora.

A radi boljeg razumevanja moralnog lika ministra Jočića, moramo i ovom prilikom navesti, da je on nekoliko godina radio kao advokatski pripravnik u kancelariji Vladana Batića! Čak i da je njegov principal učinio neko krivično delo, javnost je o tome trebalo da obavesti nadležni tužilac ili portparol MUP-a Srbije (kojeg je Jočić proterao iz ovog ministarstva).
Nakon spektakularne propasti Jočićeve policije i njega lično u slučaju Vladana Batića, premijer Koštunica nije ga oterao iz svog kabineta.

Izvori TABLOIDA iz okruženja ministra Jočića ozbiljno upozoravaju da je ministar svakim danom sve luđi i neuračunljiviji. Posebno ga je uzdrmala smrt jedne vračare, kod koje je godinama odlazio da mu proriče sudbinu. Njoj se prvo obratio kad nije mogao da se oženi. Njegova žena Milina se zbog takvog ponašanja svog muža “odala muškarcima“, što njega čini još nesigurnijim i agresivnijim. Njegove odluke i ponašanje su sumanuti, čak i kada uzima ogromne količine novca od srpskih tajkuna i privrednika. (Gde će potrošiti tolike pare?)

U Narodnoj skupštini bi poslanici iz opozicionih partija morali da pokrenu postupak za Jočićevo razrešenje, jer će njegovi potezi ostaviti nesagledivu štetu po Srbiju i njenu bezbednost.

Ministar prezire uniformu

Dragan Jočić stanuje sa suprugom Milanom u komfornom stanu u centru Beograda, u stambenoj zgradi na početku Njegoševe ulice, odmah iza hotela „Park“. Njegov stan je danonoćno pod jakim policijskim obezbeđenjem. To bi moglo i da se razume, jer je u blizini nekoliko kafića u kojima se okuplja stotine ljudi.

Jedan policajac, koji stanuje u susednom ulazu, kaže da s Jočićevim obezbeđenjem ima svakodnevnih problema kada izlazi i ulazi u zgradu. Naime, ministar je alergičan na uniformu, pa je zabranio da uniformisani policajci prolaze ovom ulicom, koja je inače u tom delu zabranjena za saobraćaj!

Kad mu načelnik dadne

Zbog krivične prijave, koju su protiv pripadnika energetske mafije prošlog meseca podneli inspektori Policijske uprave Beograda, Jočić je poslao u penziju inspektora Petra Damjanca, koji je vodio ovaj slučaj. Zatim je usledilo penzionisanje načelnika Policijske uprave Milorada Simića, dok je načelnik odeljenja Dejan Svilar premešten na rad u Policijsku stanicu u Obrenovcu.

Istog dana Jočić je započeo i nezapamćenu kampanju protiv Svilara, privodeći ga istražnom sudiji zbog navodnih zloupotreba službenog položaja. Plašeći se reakcija javnosti, ministar Jočić je inspektora Svilara ostavio u životu, ali i u velikom strahu da život ne izgubi. Tužilaštvo je oslobodilo Svilara od Jočićevih izmišljenih optužbi.

Ali…
Za novog načelnika Policijske uprave Beograda ministar Jočić je ukazom postavio Stevana Bjelića iz Nove Varoši. Gospodin Bjelić je godinama radio kao policajac u Interventnoj jedinici SUP-a Beograd. Nakon završenog Defektološkog fakulteta postavljen je za komandira Policijske stanice Zvezdara, a potom je premešten u stanicu Savski venac.

I načelnik Bjelić je bio zatečen, a neki tvrde i uplašen, zbog postavljenja. On se još gađa padežima. Policajci kojima je Bjelić bio komandir prepričavaju njegove izjave. Na sastancima s policajcima g. Bjelić bi ih savetovao: „Ako policajac dobro radi svoj posao, kada zatraži slobodan dan, mi mu ga odma’ dadnemo…“

Hoće li novi načelnik policije Beograda i nama da dadne sve što od njega ministar Jočić zatraži?

Mile Ješanov za Tabloid