Вести

Mi smo svoje strasti rođene u ratu
doneli sa sobom da nas dalje peku
i da budno paze da brat ne bi bratu
oprostio kako… Zato u čoveku

ne tražimo nikad brata ni čoveka,
već mu mržnjom svojom lik malamo crno.
Čini mi se našoj boljci nema leka
jer u naša srca “legeon” se zgrno.

Previše je onih koji glavu traže
svakog onog koji misli svojom glavom.
Previše se danas o prošlosti laže,
tuđim perjem kiti i trguje slavom.

Ne verujem da će ta koprena strasti
što nas čini slepim i svuda nas prati
za života našeg s očiju nam spasti.

I molim se Bogu: dok nas mržnje pune
nek’ nas rodnoj grudi nikako ne vrati,
neka mržnja s nama u tuđini trune!
 

Dr. Mateja Matejić, protojerej-stavrofor