logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    1.974 пута прочитано    Датум: 9.10.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Погледајте како је изгледао мој БУКВАР (1956-1962) - klikni na slikuNeznanje je moć. Uprkos otporima najvećeg dela javnosti, Ministarstvo prosvete na silu uvodi sistem američkih državnih škola, iz kojih izlaze polupismeni đaci. Jer, neznanje je moć…

Piše: Vladimir DIMITRIJEVIĆ, Pogledi broj 260, Januar 2004


Tekstualno, “reformisani” bukvar Vuka Milatovića i Anastasije Ivković ostao je skoro isti. Kažemo “skoro”, jer su u njemu učinjene izvesne izmene u skladu sa zahtevima jednog od novih recenzenata, poznate aktivistkinje radikalnog feminizma. Ona je insistirala na uklanjanju tzv. “rodnih stereotipa” (u prošlogodišnjem bukvaru je bilo, recimo: “Mama kuva”, “Mama pegla”, “Mama spava”, a sada je “Mama čita”, “Mama trči”, “Mama spava”. Kao da među nama mama kuva i pegla samo zato što je, pod uticajem mračnog patrijarhalnog vaspitanja, robinja, i kao da većina mama u Srbiji ne kuva i ne pegla iz ljubavi prema tati i deci!)

Ova aktivistkinja je zahtevala i izbacivanje “uzrasnih stereotipa”, o tome ko se čime igra. Toma, koji je, u prošlogodišnjem izdanju, imao pušku, sad ima patku. Zašto? Recenzent objašnjava, a izdavač usvaja:

“Nakon toliko nemilih ratnih događanja, nije preporučljivo u Bukvaru ponavljati stereotip da je za dečaka oružje, a za devojčicu lutka”.

(Što se, očito, uklapa u trend reformisanja naše vojske, u kojoj bi, kako misle radikalni pacifisti, svi trebalo da služe bez oružja – osim ako ih NATO ne pozove u Irak.) Novi recenzent (pardon, recenzentkinja) insistirala je da se izbaci stav Vuka Karadžića o jeziku kao čuvaru naroda. Vuk je rekao:

“Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo, dotle živi i narod: može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati; ne preliva se u drugi, ne propada”.

Recenzentkinja je ustvrdila da je ovaj citat nenaučan, ideološki, deci nerazumljiv u tom uzrastu, da se njime ništa ne govori o ljubavi i poštovanju prema drugim jezicima, i da nije primeren našem dobu, jer je bio namenjen Srbima u vreme Austrougarske. Citat je izbačen.

DA SE FEMINISTKINjE NE UVREDE…

Autori su uspeli da se izbore da slika Vuka Karadžića ostane na prvoj strani (recenzentkinja je bila i protiv toga, jer iz Bukvara uče i “deca drugih naroda koja se školuju na srpskom jeziku”), kao i da odbrane pesmu “Vuku Karadžiću” Ranka Simovića, u kojoj je Radikalnoj “borkinji” (valjda je to pravi izraz? Da se feministkinje ne uvrede?) zasmetao distih, po kome je Vuk želeo od ljudi “za slobodu da se bore / i za jezik kojim zbore”.

Glavne izmene bukvara su ilustracije. Prošle godine su to bile lepe, jasne i najmlađem uzrastu pedagoški primerene ilustracije Ane Bihelović, a ove godine su to, neosporno simpatični, karikaturalni crteži Ivice Stevanovića, nadahnutog likovno-pedagoškim pristupom “Kreativnog centra”. Naravno, g. Stevanović je talentovan, sa blagim oslanjanjem na engleski ciklus slikovnica o Stenliju koji otkriva svet oko sebe. Ali, poznato je iz razvojne psihologije da deca u prvom razredu nisu najsposobnija za usvajanje karikaturalnog crteža, pogotovu ako se likovi koje treba prepoznati izmene do neprepoznavanja (medved liči na velikog miša, mačka ima vukodlačke očnjake, omiljeni košarkaši imaju nesrazmerno velike glave, Crvenkapina baka je, kako neko reče, skoro ružnija od vuka, itd.).

Ovde nisu u pitanju ukusi (o kojima se ne raspravlja), nego nastavni sadržaji koje treba preneti. Ako je u prošlogodišnjem izdanju bukvara igra prstiju bila prikazana kao niz dečjih aktivnosti (loptanje, nizanje perli, upotreba sunđera, mešenje hleba), a ove godine kao šaka sa pet prstiju – policajaca koji jure jednog lopova (cela druga ruka je lopov) – treba se pitati šta je pedagoški uputnije (osim ako bukvar nije ilustrovan u doba vanrednog stanja, kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova imalo ključnu ulogu u demokratizaciji našeg društva.)

Ako je izvrsno vizualizovana priča “Događaj na ulici”, iz koje je školske 2002/03. svako dete moglo da shvati šta znači trčati za loptom pred auto koji žuri, ove 2003/04. svedena na niz apstraktnih crteža primerenih testu za polaganje vozačkog ispita – onda je jasno da glavni cilj bukvara (početnice za slova i život) nije uvek postignut. Da i ne pominjemo sliku Vuka Karadžića koji se plazi da bi mu jezičina duža no u Mika Džegera, oblikovala ćirilično slovo V, ili karikaturu Svetog Save bez oreola koji “ortački” namiguje pčeli da bi ova prokazala malog kradljivca meda. Da dodamo da je mali veštac Hari Poter obrazovni uzor, koji se javlja, sa sve naočarima i čarobnim štapićem, na 39 strani.

Novi bukvar je, dakle, po mom mišljenju, kao i nova reforma: isto to, samo malo drukčije, zbrkanije, haotičnije. Jer, sadašnja reforma je, delimično, već bila. Pre Drugog sv. rata smo imali ogledne škole sa “aktivnom nastavom” – nisu se naročito pokazale; za vreme Šuvara imali smo opisne ocene za fizičko, likovno i muzičko – nisu se naročito pokazale; imali smo, opet za vreme škola kao OOUR-a, i današnji “đački parlament” – zvao se Školska zajednica učenika, i izabrani đaci su prisustvovali sednicama odeljenskog i nastavničkog veća. I to je bilo, pa prošlo.

NEZNANjE JE MOĆ!

Ministarstvo, pored ovoga, uvodi, i tu nema razloga da se krijemo iza prsta, sistem američkih državnih škola, iz kojih izlaze polupismeni đaci uvereni da sve znaju (tamo profesor uopšte usmeno ne ispituje učenika, da ga ne bi povredio pred odeljenjem – rade se samo testovi). Odatle i novi nazivi predmeta: umetnost (umesto muzičkog i likovnog), “životne veštine” (tamo se tako i zovu – “life skills”). Odatle i opisivanje prvaka i drugaka, umesto ocenjivanja; odatle i priča o školi po meri deteta (ministar je to zvao “školigrica”) i oštra zabrana davanja domaćih zadataka (tobož, sve se nauči u školi). Zato toliko samoreklamerstva i hvalisanja i udvaranja roditeljima: Vašoj deci će biti lakše. Lakše – da! Ali cena je – neznanje. Jer, “bez muke nema nauke”, pri čemu se pod mukom ne podrazumeva klečanje na kukuruzu, nego napor uma i volje.

Ministarstvo prosvete je krenulo s pričom o demokratizaciji, depolitizaciji i decentralizaciji školstva. Demokratizacija je počela odbijanjem dijaloga sa stručnjacima (Udruženjem matematičara Srbije, profesorima katedri za srpski jezik i književnost naših filoloških fakulteta, profesorima ostalih predmeta, iako je OEBS preporučio da se u reformu ne ulazi bez minimuma javnog konsenzusa), odbijanjem dijaloga sa sindikatima prosvetnih radnika, odbijanjem dijaloga sa uglednim intelektualcima i Srpskom crkvom, čiji je Sinod tražio da se novi zakon o školstvu ne usvaja u Skupštini bez najšire javne rasprave. Depolitizacija se sastoji u tome što su g. ministar i njegova reformska grupa sličnih ideoloških nazora, i što su veliki ljubitelji g. Đerđa Soroša, čiji program “Korak po korak” (ubacivanje američkog školskog modela u zemlje Istočne Evrope) predstavlja jedan od ključnih stubova reforme, dok se na čelu školskih odbora nalaze lokalni partijski moćnici.

Decentralizacija se sastoji u tome što planove i programe za novu školu sastavljaju uglavnom pedagozi i psiholozi iz jednog, g. ministrovog centra, sa ponekim čovekom iz nastave kao upotrebljivim dekorom. Uostalom, Džordž Orvel je to lepo objasnio: “Rat je mir”, “Sloboda je ropstvo”, “Neznanje je moć”. Sve je drugačije od onoga što se kaže.

Zato nam se Vuk Karadžić plazi iz novog bukvara. To nije onaj stari, dobri Vuk. To je njihov, reformski Vuk. Na prosvetnim radnicima, časnim ljudima kakvi su bili i do sada, ostaje da amortizuju posledice ovakve reforme, koje ćemo se sećati kao i one Šuvarove.

(BROJ 260, JANUAR 2004)

Autor: Vladimir Dimitrijević




2 коментара у вези “O novom Bukvaru i staroj priči”
  1. ZNACI OVI IZ FLEMINGTONSKE CRKVE “PARTIZANSKIH BUKVARA”,
    KOJI SE HVALE DA IMAJU SADA I TE NAJNOVIJE, URADISE JOS GORE DECI I RODITELJIMA! A U NEKU RUKU SE SLAZEMO DA NIJE U REDU PONAVLJATI STEREOTIP IZ BUKVARA; DA JE ZA DECAKA PARTIZANSKO ORUZJE I ZVEZDA PETOKRAKA, A ZA DEVOJCICE PIONIRSKA TITOVKA I CRVENA MARAMA!A KAO STO VUK KARADZIC RECE ZA JEZIK DA MORA DA SE PROCISCAVA DA BI SE OCUVAO, ISTO TAKO MORAMO DA PROCISCAVAMO CRKVE OD ATEISTA I JERETIKA DA BI SE OCUVALE!

  2. Treba jos dodati ona tri sto trce u gacama,sta su i da sve bude…. Pocinjem da budem alergican na rec bukvar!!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo