Вести

Nije samo Australija u problemima sa Kovačevićevima. Ima strčeubica podršku još negde. A gde i zašto? Evo odgovora. Nema sumnje da je jedan od retko lepih, ako ne i najlepših srpskih pravoslavnih hramova u Kanadi, upravo je hram svetog Ahrangela Mihaila u Torontu na Delaver ulici.

+++

A i uloženo je mnogo, kako truda tako i finansijsih sredstava da bi se ovaj hram podigao i sagradio. Preko četiri milona dolara je uloženo, u ovu velelepnu bogomolju. Pa i pored tolikoga truda i rada, opet ima onih kojima sve to što je tako velelepno i srpsko smeta. Smeta to i onima koji nose mitre na glavi i nazivaju se vladikama, jer zaboga takvi su došli da vladikuju tamo gde oni nisu uložili svoj trud, pa zato nemaju razloga da održavaju ono za šta se ne osećaju da je njihovo. Bez obzira na nečije opredeljenje i kako se taj neko oseća ipak nije lepo da onaj, čiji su roditelji poneli sa sobom žig borbe protiv srpstva se danas mešaju i petljaju u rukovođenje imovinom bilo čega, što su podigli oni koji su izgnani iz matične zemlje zahvaljujući upravo baš tim njihovim roditeljima. Radi se o sinu bivšega, mislim da je u doba zloglasnog Aleksandra Rankovića bio pukovnik u njegovoj policiji, i mjke koja je iz rata izašla kao major partizanski.

Mada taj čovek, čije ime autoru ništa ne znači, pa zato se nije ni potrudio da ga upamti, je u stvari nekakv presađivač ili prodavac usluga za presađivanje kose, ipak ga je vladika Longin okarakterisao kao doktora, i dao mu svestranu podršku da postane predsednik CŠO svetoga Ahrangela Mihaila. Rekao je to Longin na jedan neobičan način, kao veli on: “Dajte podršku mladom doktoru.“ Mladi je verovatno mladić ali u stvari Longin ga je prekvalifikovao, jer presađivači kose bar u Kanadi ne spadaju po profesiji u rang doktora. Čak treba imati na umu da i lekari nisu doktori, nego taj prefiks nose iz počasti. U principu, ni to nije toliko sve važno, ima pravo svak sebe da krsti i zove kako hoće, jer ni Donald Trump nije doktor, pa može da kupi mnoge ne samo doktore, nego i više od njih za milioniti deo svoga imetka.

Važno je kako je to Longin sve oslovio i naslovio. Opet zaboga, Longinu su zasmetali neki koji su, pa i među njima ima doktora, ali ovoga puta i po profesiji doktori, zato što su ti neki rodoljubivi, i patrioti za razliku od mladog doktora, i onih koji podržavaju toga mladog doktora.

A kavi su ti koji podržavaju toga mladoga doktora, pored vladike Longina, koji je eto vladika ali izgleda još nije naučio i shvatio šta je, i šta znači biti doktor? Nisu oni ništa bolji od onih iz Australije, što teraju da se čita iz čitanke u kojoj se slavi Sava Kovačević. Jedan od tih Milenko ili kako sebe naziva Bul Đurović, se ističe iznad svih u podršci tome mladome doktoru. Bil Đurović, pošto je Milenko naravno srpsko ime pa se on najverovatnije ne služi svoim materinskim imenom, jer to može za neke da znači i poniženje, je i autoru poznat, i upoznat. Poznat je on autoru još od njegovog dolaska u Toronto, po Milenkovoj radio stanici Ravna Gora. Zato rekao bi neko da je Đurović veliki rodoljub i izuzetan patriota. Jer, nije to sitnica godinama voditi radio čas Ravna Gora. Ali ne pada sneg da zaveje breg, nego da zveri pokažu svoje tragove. Nedavno taj Đurović Bil ili Milemko reče i ovo: :“Dajte da prestanemo da gladimo Drazinu bradu i pricamo o Drazi da privucemo mlade ljude.“ Lepo bogami od onoga koji je godinama vodio radio čas “Ravna Gora“. Lepo ali i nije to sve. Jednoj Pravoslavnoj i rodoljubivoj Srpkinji taj isti Milenko, stavlja kao on primedbu, pa joj kaže. “Čitam vaše članke, lepo pišete ali je šteta što ste desnica.“

Đuroviću, pa još Bilu smetaju desničari Draža, trebaju mu mladi???

Nedavno taj Đurović Bil ili Milemko reče i ovo: „Dajte da prestanemo da gladimo Drazinu bradu i pricamo o Drazi da privucemo mlade ljude.“ Lepo bogami od onoga koji je godinama vodio radio čas “Ravna Gora“. Lepo ali i nije to sve. Jednoj Pravoslavnoj i rodoljubivoj Srpkinji taj isti Milenko, stavlja kao on primedbu, pa joj kaže. Đuroviću, pa još Bilu smetaju desničari Draža, trebaju mu mladi???

Verovatno da ga podmlade. No i mladi se ne bi baš u potpunosti složili sa Bilom. Jer ima i onih mladih koji zanju istoriju građanskog rata. Koji znaju da se u okolini Užica nije pevalo druže Titi, nego čiča Dražo. Ima mladih koji jesu za to da se bolna vremena građanskog rata prevaziđu, ali ne i po svaku cenu. Ne na račun i uštrb rodoljublja, patriotizma i rodoslavlja. Avaj, ima mladih koji znaju da je Sava Kovačević, svome stricu odrubio glavu. Ima mladih koji znaju da je neka Anka sa tri roga se borila protiv Boga, i da je neka njoj slicna u Hercegovini igrala kolo na grobu rođenoga brata. Iama i onih mladih koji znaju kako je jedan eparhijski kum savetovao neke od doseljenika šesdesetih da prevare za novac svoga rođenoga brata i da od toga novca započnu biznis. Pa se zato i pitaju, kako to da oni koji ne žele da glade Dražinu bradu, toliko godina vodiše radio čas Ravna Gora?

Mnogo puta je pisano i govoreno, da se mi Srbi nismo upetljali u brkove Jozefa mnogih, pa i onoga Žugašvilija, i onoga austrijskoga kaplara sa činom maršalskim, da bi mnogo bilo, i to svakoko danas, bolje nego što je. Ne bi bilo Kosovoskog problema, ne bi bilo Crnogoraca i Bošnjaka, Makedonaca. Možda da i ne bi bilo Jugoslavije, ali bila bi Srbija. Srbija ona iskonska i prelepa, onakva kavu su je zamišljali naši slavani pretci, koji je natopiše krvlju svojom od Kosova, do Čegra, Ljubića, Cera i Kolubare. Oni koji znadoše da kažu da onaj koji nije prešao Albaniju peške, taj ne znade šta su muke teške. Tim mukama, mi koji Srbi jesmo, moramo se odužiti. Mi tim mukama i onim materniskim suzama, za svojim izgubljenim sinovima, onim udovicama, onoj siročadi ratnoj, danas, mnogo dugujemo. Zar i sam Draža ne beše jedan od tih koji pređe Albaniju peške? Sam Milenko Đurović nije uložio mnogo ili gotovo ništa u tu jednu veliku građevinu, da bi se prema sinovima, prema onim viterzovima, slvne Srbije, ovako pokvareno ponašao. Nije Milenko sa Longinom podigao ono velelpno zdanje, onaj velelpni hram na Delaver ulici u Torontu, da bi on određivao ko će čiju da miluje bradu.

Ako je Milenku i drugima, oko njega, stalo da miluju ćosavoga maršala, u tome ih niko ne sprečava. Ali neka to i on, i Longin, i svi oni, koji i danas misle da ako im sutra austrijska kaplarica Jozef, ustane iz groba, neće još naći Srba, su se prevarili. Sutra neka im iz groba ustane ona rugoba i spodoba, prst i pola od zemlje zateći će i naći će on još uvek potomke slavnih ratnika i vitezova. Da pored mnogih zatećiće i mnoge nas Srbe, koji i pored svega još uvek živimo i postoimo. I živećemo, i postojaćemo, i pored svih devijantnih Longina, i svih nerodoljubivih Đurovića, sinova i kćeriju, šloserovih pukovnika, generala, majora i kapetana.

Jer, u nama ne živi otpad sa smetilišta istorije, već u nama živi i živeće Srbija. A, doktori kojima treba podrška nečastivih i ne rodoljubivih, mogu sutra da da dele nafore, samo ne i onima koji žive za Srbiju.

Nemanja Marković