Вести

Za nas koji zivimo „preko grane“, svaki dolazak u Srbiju je novo i neponovljivo iskustvo. Ne samo da primecujemo promene, pa i najsitnije, na nasim najdrazima, vec se svaki put sokiramo desavanjima na drustveno-politickom planu. Ili je bar samnom takav slucaj…

piše: Nina.G

Obzirom na to da sam u inostranstvu tek dve godine, sve promene dozivljavam kao drasticne i tesko mi je da ih prihvatim. Mozda i zato sto su te promene mahom na dole… Tako na primer, ne mogu da prihvatim zvanicne price o tome kako se kvalitet zivota iz meseca u mesec popravlja! Moguce „gospodo“ politicari, ali samo kvalitet Vasih zivota. Molim Vas u ime mojih roditelja i brojnih prijatelja, da nam objasnite da li su njihovi prazni novcanici i prazni stomaci zapravo samo stanje svesti?! Da li je to stanje samo odraz njihovog pesimistickog stava?!

Poseban problem je „Narodna Skupstina“. Prisilila sam sebe da ispratim deo jedne sednice i sta sam videla? Gomilu preplacenih besposlicara koji lece sopstvene komplekse beskonacnom prepirkom o tome ko se kome i na koji nacin obratio i nanosenjem licnih uvreda. I onda svi ospu paljbu po Tijanicu koji prekida prenos rada skupstine i umesto toga pusta „tamo neke“ teniske meceve „nekog“ Djokovica i slicne stvari. Nego sta treba da se cini? U nedogled da se prenosi besposlicarenje „narodnih“ poslanika koji su narodni samo u toliko sto primaju u narodu mukom zaradjeni novac?! Ne, bolje ovako. Narod je i onako besan (sa punim pravom!) sto su gospoda sebi sami podigli plate do nebeskih visina dok obican covek „prebira“ po kontejnerima. Zar je potrebno i da pocne da pada od srcanih udara nervirajuci se jos vise dok ih gleda?! U ostalom, Novak Djokovic je sa svojim koleginicama i onako za jedno leto uardio sto puta vise za Srbiju nego narodni poslanici u poslednjih 6 godina! I zasluzili su vise da narod prati njihov rad, nego nerad ovih drugih.

Gospoda taksisti blokirali Beograd na 6 sati. Zasto? Ne svidja im se da gradska uprava izda odredjeni broj novih taksi dozvola, jer oni smatraju da ih je sasvim dovoljno. Ma nije valjda! I sta je sledece? Vlasnici piljarnica treba isto da ucine, jer i oni smatraju da ih je dovoljno? Ne, to vec ne bi bilo demokratski. Problem lezi u tome sto polovina taksi vozila u Beogradu je u katastrofalnom stanju i kada bi postojao veci izbor, ljudi bi odbijali da sedaju u vozila gde iz sedista vire federi, ne mogu da se otvore prozori, taksista im se obraca sa „ti“ i „brate“ itd.

A strajkovi gladju? To je najnoviji „hit“ u nasoj napacenoj Srbiji. U nesto vise od mesec dana koliko sam boravila u Srbiji, propratila sam tri strajka gladju. Narod svakako gladuje, jedino sto to nikoga nije briga. Tek kada se to zvanicno nazove „Strajk Gladju“ (kao, nije da mi nejedemo zato sto nemamo sta, nego necemo) onda se dobija na publicitetu. Tako je Oca Filareta skoro zivota kostala borba za obavljanje svog posla. Rezervisti su ponovo spremni da umru, ali ovoga puta od gladi… Ipak, meni licno je bila najinteresatnija prica X-clane porodice sa Kosmeta koja je u celosti gladovala pred zgradom vlade. Naime, data porodica je jos 1999. izbegla sa Kosova, kao i mnoge, a drzava joj nije nista pomogla (kao i mnogima). U nekoliko navrata im je pruzena skromna finansijska pomoc i na tome se sve zavrsavalo. Pri tome, kao clanovi pomenute prodice ima i dece mladje od 8 godina, a od toga jedna beba.

Nemojte pogresno da me shvatite. Ja sam prva za to da se pomogne drugome i cinim to kada god je moguce. Moja porodica je uvek bila, a narocito od 1991., do dana danasnjeg prva kada treba da se pritekne u pomoc. Bilo finansijski (koliko je ko u mogucnosti), bilo fizicki ili kroz dobrovoljno davanje krvi. Ne hvalim se, smatram da je to normalno, ali zelim da Vam priblizim stvari zbog sledece kritike koju cu izneti.

Kako je moguce da dvoje normalnih ljudi, prosecne inteligencije, koji zive u izbeglickom smestaju vec dugi niz godina, bez prihoda i ikakve svetle buducnosti i dalje radjaju decu a onda su besni na drustvo i drzavu jer ih ne izdrzava?! Slazem se da su deca nase najvece blago, ali bas zato je neophodno planiranje porodice. Nemojmo od dece praviti zrtve svojih zelja i nedostatka mogucnosti! A ako se vec odlucimo za veliku porodicu, onda dajmo sve od sebe da je i izdrzavamo bez da ucenjujemo drustvo da to cini za nas!

Eto, tako ja ne mogu da prihvatim promene koje iz dana u dan potresaju Srbiju. Za samo dve godine, propala je vise nego sto sam mogla i da pomislim… A jos nije dotakla dno!

No o tome, nekom drugom prilikom.

Autor: Nina.G