logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Политика, Свет    Аутор: новинарство    708 пута прочитано    Датум: 26.09.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

ZaklučanoU razmaku od 20 dana, dva čelnika SCG, obojica državljani CG, posetili su rimskog papu u trenutku teškom po Srbiju i njen narod koji koincidira sa diferenciranim stavom Vatikana prema Srbima i Crnogorcima, s jedne strane i Šiptarima na Kosovu.

Postoji izvesna verovatnoća da će obojica beogradskih sagovornika rimske kurije biti u ovoj zemlji stranci posle crnogorskog referenduma za nezavisnost 30. aprila 2006.

Ako između Francuza i Nemaca stoje Sedan i Verden, a između Nemaca i Rusa Tanenberg i Staljingrad, između Srbije i papske kurije stoje samo Jasenovac, stotine župnika i drugih katoličkih klirika koji su okrvavili ruke ubistvima srpskih civila u najstrašnijem genocidu u Drugom svetskom ratu, te prisilno katoličenje kako u tzv. NDH tako i, od 1991. do današnjeg dana, u još nepunoletnoj Republici Hrvatskoj.

Nespretna politika

Pada u oči neukost beogradskog pokušaja približavanja Vatikanu ili reagovanja na njegov pritisak da primi u posetu sadašnjeg papu, čiji je prethodnik javno pozivao na bombardovanje Srbije prilikom svoje posete SAD 1993. godine i počinio pre dve godine strahovitu provokaciju u Banjaluci.

Naime, prethodni poglavar Rimske crkve došao je u Banjaluku jednog, veoma simboličnog datuma, 22. juna 2003, tačno na godišnjicu rušenja, rukom katoličkih ekstremista, tamošnje Saborne pravoslavne crkve i početka nemačke invazije na Rusiju, sa kojom je u tadašnjoj NDH započelo genocidno istrebljenje Srba, Jevreja i Roma. S većom žestinom nego beogradska štampa, međunarodni mediji su tom prilikom pisali o papinoj poseti banjalučkom katoličkom manastiru Petričevac, gde je Đovani Paolo Drugi služio misu tačno na mestu sa koga je, pošto se prethodno ispovedila i pričestila jedna jedinica katoličkih ekstremista čije ime ustaše je zvanično i široko prihvaćeno, krenula ka okolnim selima Motike, Drakulić, Šarganovac i Rakovačke Bare ubivši tom prilikom, poglavito hladnim oružjem, između 2.500 i 3.000 srpskih civila, većinom žena, dece i staraca. Zapadna štampa je tom prilikom podvukla da je na čelu te ubilačke jedinice, zadojene verskim ekstremizmom bio jedan katolički fratar.

Neukost naše diplomatije odnosi se poglavito na nedostatak veštine pregovaranja s Vatikanom i na nesposobnost da se uoči značaj koji Vatikan pridaje hipotetičnoj papskoj poseti Beogradu. Za razliku od obrazovane rimske kurije, naša diplomatija ne zna da put ka Moskvi prolazi kroz Beograd. Nije Hitler badava izgubio 4 nedelje, kako stoji u literaturi, da osvoji Srbiju. Bez nemačke čizme u Beogradu ne bi nikada stigao do prilaza Moskvi.

Da zna, kao što ne zna o čemu se radi, naša diplomatija, postavila bi Rimu, za prihvatanje papske posete, neke uslove. Mogla bi da traži, a bilo bi sasvim logično, ekskomunikaciju post mortem kako Ante Pavelića tako i nekoliko stotina i hiljada katoličkih ekstremista, među njima par stotina župnika i fratara uključujući i znatan broj časnih sestara, koji su okrvavili ruke u Drugom svetskom ratu. Takođe bi trebalo da traži ukidanje beatifikacije Alojzija Stepinca, sa uporištem u zagrebačkoj presudi tom ratnom zločincu kojom je ovaj bio osuđen na dugogodišnju robiju, a čiju glavu je spasila realnost odnosa između ustaša i komunista u Drugom svetskom ratu.

Genocid na svetlo dana

Neko će reći da su se ti zločini dogodili davno i da ih treba zaboraviti. Odmah treba da imamo na umu sadašnji zapadni pritisak na Tursku da prizna genocid nad jermenskim narodom, trideset godina stariji od pokušaja genocidnog istrebljenja prekodrinskih Srba. Uvažavanje stvarnosti nalaže da se naša vlada postavi prema Vatikanu kao prema jednoj velikoj sili koja je, uzgred budi rečeno, najveći posednik nekretnina u SAD, a čiji se kapital meri, na osnovu pisanja međunarodne finansijske štampe, možda stotinama milijardi dolara. Vatikanska banka Santo Spirito je jedna od najznačajnijih, a uz to i najnepoznatijih, u Evropi. Konačno, moglo bi se reći da u zapadnom svetu Vatikan pokušava da igra ulogu sličnu onoj koju je imala KP u istočnoevropskim zemljama do propasti socijalističkog projekta u njima. Tako se mogu shvatiti pritisci Rima da “hrišćanska religija” bude uključena u Ustav EU kao jedan od postulata te civilizacije.

Povratak otcepljene crkve

Sa jednog striktno verskog stanovišta Vatikan je, u odnosu na Beograd, jedan teološki patuljak koji, od kako je prevladao strahoviti udar koji je doživeo od Francuske revolucije, nastoji da pretvori katoličku veru u zbir propisa za svakodnevni život, poput islama, negirajući čoveku pravo na neposredni dijalog s Bogom u koju svrhu se rimski papa pojavljuje kao posrednik između Tvorca i svakog ljudskog bića koje prihvata latinsku jeres, te tako biva proglašena papska nepogrešivost, poput nepogrešivosti nosilaca nekadašnjeg istočnoevropskog kulta ličnosti koji je vukao svoje poreklo iz Rima a na njega se projektuje i posle svoje smrti.

U striktno verskom smislu Beograd, u ovom trenutku najznačajniji svetski centar hrišćanske teologije, je trn u oku rimskoj kuriji, koja se preko 150 godina nalazi na silaznoj teološkoj putanji, te bi svaki dijalog sa SPC ili čak papsko prisustvo u Beogradu, ublažilo navedenu reviziju hrišćanske vere dok bi, istovremeno, kompromitovalo SPC kao lučonošu vere otaca osnivača hrišćanstva. Najnoviji pokušaj redukovanja hrišćanske vere, čiji autor beše papa Vojtila, izazvao je podsmeh i proteste u samom katoličanstvu, kada je poljski papa pokušao da proširi Sveto Trojstvo na taj način što bi u njega uključio i Mariju, te da stvori tako neko “sveto četvorstvo”. Beograd deli od Rima i ovo doktrinarno pitanje, začinjeno okolnošću da će Vatikan ove ili sledeće godine takvu teološku veličinu da proglasi svetiteljem.

U tom smislu poučan je bugarski primer. Kada je papa Vojtila posetio Bugarsku 23. maja 2003. pozvao je, na samom državnom dočeku sa vojskom i vojnom muzikom, patrijarha Maksima na ujedinjenje svih hrišćana, na maglovit način koji uvek podrazumeva papski primat i papsku nepogrešivost. Prema agencijama, bugarski patrijarh mu je kratko odgovorio da za to nema boljeg načina nego da se Rim vrati crkvi od koje se otcepio pre 950 godina.

Zoran Krstanović, novinar, Novi Beograd

PISMA ČITALACA, Glas-Javnosti,11.10.2005





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo