logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија    Аутор: Срђан Марјановић    735 пута прочитано    Датум: 22.09.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Vladika Grigorije (Maradona)Dodik se nije samo na zloupotrebama u ERS -u zaustavio već je vladiku optužio i da je “prodao crkvenu zemlju na Rondou”  (Mostar, op. aut.), što je tačno, jer se danas na tom prostoru nalazi velelepni tržni centar. (Tu zemlju su srpski trgovci iz Mostara poklonili Crkvi u periodu 1930–1940. godine.)

piše: Slobodan Vasković; PATRIOTVladika (koji se danas ne odvaja od Dodika ni u Stanarima, ni u Laktašima, ni u Zupcima) sve je to gledao i slušao putem “svog malog ekrana”, žestoko se najedio i “sitnu knjigu” Dodiku napisao, znajući da će njegov tadašnji politički mecena Dragan Kalinić (bio predsednik Skupštine) dozvoliti da se pismo pročita. Što se i desilo

Crkva je narod Božiji i ona će živeti i nakon nas i vladike Grigorija kao što je živela pre nas. Niti joj je potrebna moja odbrana, niti joj šta loše ponašanje pojedinih crkvenih otaca može nauditi.

Ova rečenica je parafraza jedne misli episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija, izrečene u pismu Narodnoj skupštini RS (13. marta 2003. godine), kojoj se obratio nekoliko časova nakon što ga je Milorad Dodik, tadašnji lider opozicije, teško optužio za zloupotrebe u Elektroprivredi RS.

“Crkva je narod Božiji i ona će živeti i nakon vas i mene kao što je živela pre nas. Niti joj je potrebna moja odbrana, niti joj šta vaši napadi mogu nauditi”, napisao je tada vladika

Episkop je istakao da bi Dodikove “prazne reči” primio “kao malu žaoku i verovatno ćuteći je preboleo” da nije izrečena u Parlamentu.

“Ali pošto je Skupština RS najviši društveni dom našeg naroda i pošto njen rad prate desetine hiljada bezazlenih, zbog njih bezazlenih nemam pravo da ćutim”, pojasnio je vladika razloge svog obraćanja.

Upravo zbog “desetina hiljada bezazlenih” koje pominje vladika, treba pokoju ponovo prozboriti o njegovom ponašanju, koje je odavno izišlo iz kanonskih okvira i svedoči da Grigorije svoju crkvenu funkciju doživljava kao “zdrav i snažan kapital”, koji “oplođuje” tako što ga nudi političarima na vlasti kao sredstvo kojim mogu upravljati “bezazlenim” na način potpuno suprotstavljen demokratskim, pa i civilizacijskim normama.

Kao što je nekada na svojoj mantiji nosio prišiven amblem SDS-a, pa potom PDP-a, danas je Grigorije “zadrti” socijaldemokrata, koji poltroniše premijeru Miloradu Dodiku do mere prevrtanja želuca. Sramotno je da se jedan vladika spusti na tako niske grane i ponaša kao premijerov posilni, ali očito je da episkop zahumsko-hercegovački odavno ne teži ugledu među “bezazlenim”, što bi bilo prirodno, već uticaju među veoma, veoma nebezazlenim, po čemu je postao veoma sličan svom kolegi po zvanju Filaretu, koji je, svojevremeno, odličan status uživao kod Slobodana Miloševića i nigde drugo. Filaret nikada nije krio svoje pozitivne emocije spram Miloševića, niti ih je menjao od neskrivene mržnje do apsolutne ljubavi, kao što je to slučaj sa Grigorijem i njegovim odnosom prema Dodiku.

“Premijer RS Milorad Dodik je rekao da je zadivljujuće ponašanje verskih vođa SPC kada je reč o političkim pitanjima i mešanju u politiku. Mi smo presrećni što je došlo vreme da nemamo potrebe da se bavimo politikom, jer imamo poverenje da političari zaista brinu za narod. Onog trenutka kad vidimo da političari ne mare za narod, normalno je da ćemo se umešati zbog opstanka srpskog naroda. To što se politikom bave na primer sarajevski nadbiskup Vinko Puljić ili reis-ul-ulema Cerić je znak da njihovi političari ne rade dobro posao, ili su upali u iskušenje”, izjavio je nedavno Grigorije u intevjuu Pressu .

Zadivljujuće je zaista sa kako malo reči je vladika pokazao koliko veliki je poltron. Eto sad on “ima poverenja da se političari zaista brinu za narod” pa, veli, neće u politiku, baš kao što je “poverenja imao” kada je i Dragan Kalinić bio na vlasti, a bogme i Mladen Ivanić. Tada se vladika javljao samo kada je trebalo izgrditi i nagrditi Dodika “ iz osećanja dobronamernosti” i podsetiti ga da su prošla komunistička vremena “kojih ste vi (Dodik, op. aut.) dobro đače bili, vremena u kojima su oni koji nisu ništa znali, jedino znali da nema Boga i kad je svaki prolazni političar mogao bez odgovornosti čitati lekcije srpskom vladiki računajući da on nema prava ni mogućnosti da odgovori”.

Vladika ne preza ni od, najblaže rečeno, netaktičnih kritika na račun velikodostojnika drugih konfesija, izgarajući u silnoj želji da što više uzdigne svog najnovijeg “političkog idola” i zaboravljajući pri tom da mu visoka crkvena funkcija koju obnaša nalaže uzdržanost kada govori o pripadnicima drugih religija. Ali vladika ne može da se suzdrži, toliko su mu biznis i poslovi “udarili” u glavu. Reći da je u vladike “kratka pamet”, bilo bi preterano, ali da je malo “ubehućen” ( kako bi rekao vladika Atanasije), u to nema nikakve sumnje.

Kao što nema sumnje ni da vladika pati od amnezije, pa se i ne seća šta je pre nekoliko godina pisao o Dodiku. O tome najbolje svedoči pomenuto pismo, u kojem nije birao reči da ga uvredi “ zbog bezazlenih” koje je, kako je vladika tada mislio, Dodik pokušavao “sablazniti” .

Dodik je tog 13. marta 2003. godine, tokom rasprave o dešavanjima u ERS-u i nalazima specijalnog revizora međunarodne zajednice Del Elen Ralf, u kojem su navedene, kako se tvrdilo, brojne kriminalne radnje, svekoliki puk “sablažnjavao” optužbama da je u svemu učestvovao i vladika Grigorije.

“U ovim poslovima treba ispitati odgovornost Mirka Šarovića, Boška Lemeza, Drage Skulića, direktora Elektroenergetskog koordinacionog centra iz Beograda, Vuka Hamovića, direktora EFT-a, i bivšeg premijera Mladena Ivanića, kao i vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija”, rekao je tada Dodik. Zalud ga je smirivao Krstan Simić, jer se šef opozicije smiriti nije dao.

Dodik se nije samo na zloupotrebama u ERS-a zaustavio već je vladiku optužio i da je “prodao crkvenu zemlju na Rondou” (Mostar, op. aut.), što je tačno, jer se danas na tom prostoru nalazi velelepni tržni centar. (Tu zemlju su srpski trgovci iz Mostara poklonili Crkvi u periodu 1930–1940. godine.) Vladika (koji se danas ne odvaja od Dodika ni u Stanarima, ni u Laktašima, ni u Zupcima) sve je to gledao i slušao putem “svog malog ekrana”, žestoko se najedio i “sitnu knjigu” Dodiku napisao, znajući da će njegov tadašnji politički mecena Dragan Kalinić (bio predsednik Skupštine) dozvoliti da se pismo pročita. Što se i desilo.

“Koristim, dakle, priliku da vas koji hoćete da čujete, i sve one koji hoće da čuju, opomenem na ovu strašnu istinu. Danas, kad reč nije više skupa, vidimo da je i ljudski život postao jeftin. ‘U početku bejaše Reč i Reč bejaše u Boga i Bog bejaše Reč. Sve je kroz nju postalo i bez nje ništa nije postalo što je postalo.’ Da uprostimo radi naroda, stara je istina ‘ko laže taj i krade, ko krade taj i ubija’“, napisao je tada vladika “dobrom đačetu” Dodiku.

Ali nije samo Dodik “dobro đače”. Štaviše, episkop je još “bolje đače” od njega, jer je samo par godina nakon ovog pisma shvatio da je ulizivanje Dodiku najkraći put do koncesija, poslovnih uspeha, dobrih kadrovskih rešenja, kvalitetnih vina… Rečju, moći i uticaja.

“Lako je prosuti praznu reč pred bezazlenim i osiromašenim narodom”, rekao je te davne 2003. godine episkop Grigorije. I bio je potpuno u pravu, pokazujući to vlastitim primerom bezbroj puta poslednjih godina.

________________________________________________

 

Pismo vladike Grigorija u kojem Dodiku preti Strašnim Sudom

 

 

Pravoslavni episkop Zahumsko-hercegovački i primorski

Manastir Tvrdoš–Trebinje, 13.03. 2003. godine

Narodnoj skupštini RS

 

Poštovani gospodine predsedniče,

Poštovana gospodo poslanici,

Dame i gospodo i oni koji se tako osećaju,

Draga braćo i sestre,

Koristim pravo da, zbog nemile i nesrećne reči jednog od vas, uputim vam blagu i očinsku reč. Da je ta nesrećna reč izgovorena bilo gde drugo, primio bih je kao malu žaoku i verovatno ćuteći je preboleo, ali pošto je Skupština RS najviši društveni dom našeg naroda i pošto njen rad prate desetine hiljada bezazlenih, zbog njih bezazlenih nemam pravo da ćutim. Ovim povodom nemam nameru da se branim od reči g. Dodika, koje su izrečene, ali su prazne. A na svaku praznu reč daćemo odgovor na Strašnom Sudu.

“Koristim, dakle, priliku da vas koji hoćete da čujete, i sve one koji hoće da čuju, opomenem na ovu strašnu istinu. Danas, kad reč nije više skupa, vidimo da je i ljudski život postao jeftin. ‘U početku bejaše Reč i Reč bejaše u Boga i Bog bejaše Reč. Sve je kroz nju postalo i bez nje ništa nije postalo što je postalo.’ Da uprostimo radi naroda, stara je istina ‘ko laže taj i krade, ko krade taj i ubija’. Ubija teška reč, ubija prazna reč.

Molim vas, braćo, narodni poslanici, pazite na reč, jer od vaše reči i vašeg dela zavise oni koji su vas izabrali i oni koji vas nisu birali.”

A sada se obraćam vama, gospodine Dodik.

Lako je prosuti praznu reč pred bezazlenim i osiromašenim narodom. Teško je stati pred čoveka i iskrenim i bratskim rečima raspraviti ako što imamo. Ja vam stojim na raspolaganju za svaki iskreni i bratski i prigovor i razgovor. Vi birajte mesto i vreme.

A zašto se u Hercegovini bavim domaćinstvom a ne biznisom?

Domaćinstvom se bavim i zovem i prizivam sve one koji mogu da pomognu kako bi ljudi u ovoj oblasti, koja mi je od Boga poverena, živeli na način dostojan čoveka. Nije li se istim trudom bavio i Sveti Sava Nemanjić i moj Sveti Vasilije slava mu i milost. Želeo bih da ljudi ovde žive bar upola kao ovi u Laktašima, a da ljudi iz Laktaša žive još bolje i uvek bolje. Pozivam i Vas g. Dodik da dođete i pomognete i bar nekog zaposlite u ovoj Hercegovoj zemlji, jer ovde ako niste znali ljudi žive na ivici egzistencije.

Iz osećanja dobronamernosti podsećam vas da su prošla vremena kojih ste vi dobro đače bili, vremena u kojima su oni koji nisu ništa znali, jedino znali da nema Boga i kad je svaki prolazni političar mogao bez odgovornosti čitati lekcije srpskom vladiki računajući da on nema prava ni mogućnosti da odgovori.

Crkva je narod Božiji i ona će živeti i nakon vas i mene kao što je živela pre nas. Niti joj je potrebna moja odbrana, niti joj šta vaši napadi mogu nauditi. Ako vi imate problema sa ljudima koje ste nabrajali i koje ste sa mnom stavili u istu, kako vi kažete spregu, vi se to s njima raspravite, ali vas očinski molim da i to uradite bratski i iskreno i u korist naroda koga predstavljate. Ponavljam da ovo ne pišem ni zbog njih ni zbog vas ni zbog sebe, nego zbog bezazlenih koje pokušavate sablazniti, jer da nije tako, ne biste koristili tako važno mesto koje vam je narod poverio, na tako nedgovoran način.

Episkop ZHiP G. Grigorije




3 коментара у вези “Dekodiranje Grigorijevog koda”
  1. Da i od visokih ljudi u crkvi ovo se dozivi?

  2. DOBAR DRIBLER GRIGORIJE . JEDNOM CE CAK SAMOG SEBE PREDRIBLATI .

  3. Ama zaboga kazu ne gledaj sta ti kaze nego ko ti kaze. Ovaj vaskovic ljut je na vladiku jer misli da je njegov mecena cavic propao na izborima jer je i ovaj vladika bio protiv njega.
    Sada je taj “patriota” dopisnik Federalne televizije Sarajevo i prije mjesec dana javio je da se neki momak ubio u manastiru kod Bijeljine jer ga je napastvovao vladika Vasilije, a prosli ponedjeljak da je taj isti momak ubijen jer je navodno vidio Radovana.
    Covjek je psihopata.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo