logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Свет    Аутор: новинарство    785 пута прочитано    Датум: 7.09.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Patrijarh PavleOnemogućavanje ulaska vladici Filaretu u Crnu Goru predstavlja kršenje prava koja su garantovana postojećim pozitivnim propisima i međunarodnim dokumentima
Patrijarh Pavle

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle istakao je juče, u pismu upućenom predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici, da je navedeni razlog zabrane ulaska episkopa mileševskog Filareta u Crnu Goru – zbog toga što se episkopovo ime nalazi na spisku lica koja pomažu osumnjičenima za ratne zločine – pravno neutemeljen. „Najpre, nesporna je činjenica da protiv vladike Filareta nikada nijedan državni organ bilo koje zemlje nije doneo pravni akt ili odluku kojom je utvrđeno da je vladika pomagao lica koja su izvršila krivična dela”, naveo je patrijarh u pismu, a saopštila Vlada Srbije.

Patrijarh Pavle je naglasio da je „nesporna i činjenica da protiv preosvećenog nigde i nikada nije pokrenut bilo kakav krivični ili drugi postupak, koji su predviđeni za lica koja pružaju pomoć licima nakon izvršenog krivičnog dela”. „U odsustvu bilo kakvog pravnog akta kojim je ustanovljena zabrana ulaska u Crnu Goru ostaje apsolutno nejasno od kakvog je pravnog značaja za postupanje državnih organa Crne Gore navodni spisak Tužilaštva u Hagu”, istakao je poglavar SPC.

Prema oceni patrijarha Pavla, ta lista Tužilaštva u Hagu, „koja je sakrivena od javnosti i od lica koja se navodno pominju u njoj, ne sme i ne može da bude iznad prava garantovanih međunarodnim dokumentima i domaćim pozitivnim propisima”.

Patrijarh je u pismu podsetio da je 8. jula na graničnom prelazu Ranče vladici Filaretu crnogorska granična policija onemogućila ulazak u Crnu Goru.

U pismu se navodi da je 2. avgusta, prilikom svečanosti organizovanih povodom verskog praznika Ilindana na Ilinom brdu kod Pljevalja, vladika Filaret zadržan, sprečen u slobodnom kretanju i pod policijskom pratnjom sproveden do graničnog prelaza Ranče kada mu je naloženo da napusti Crnu Goru i saopšteno da mu je zabranjen ulazak u ovu državu.

Patrijarh je naglasio da je 28. avgusta vladici Filaretu onemogućen ulazak u Crnu Goru na graničnom prelazu Ranče. „U svim navedenim slučajevima crnogorski državni organi nisu ni predočili ni uručili episkopu Filaretu nijedan pismeni akt kao osnov za navedeno postupanje”, istakao je patrijarh Pavle.

Prema rečima patrijarha, u odsustvu bilo kakvog pravnog akta kojim je vladici Filaretu utvrđeno uskraćivanje slobode kretanja i ulaska u Crnu Goru, a time i onemogućeno pravo na obavljanje svoje dužnosti, nesporno je da je episkopu onemogućeno da obavlja svoju dužnost u pljevaljskom delu Mileševske eparhije, na delu teritorije koji se nalazi u Republici Crnoj Gori, kršenjem prava koja su garantovana postojećim pozitivnim propisima i međunarodnim dokumentima.

Izražavajući nadu da će premijer imati puno razumevanja za ozbiljnost ovog slučaja, patrijarh Pavle poziva Koštunicu da snagom svoga autoriteta spreči da „tajni spiskovi, napravljeni po tajnim kriterijumima, u tajnoj proceduri, budu iznad prava garantovanih međunarodnim dokumentima”.

 

[objavljeno: 07.09.2007.] Politika

 

Vuk JeremićTEMA DANA: Diplomatski skandal zbog pocepane eparhije
Hoćemo dobre odnose sa Crnom Gorom
Što se tiče izjava državnih funkcionera, mislim da je to pitanje odgovornosti svakog od njih, kaže ministar spoljnih poslova Srbije

INTERVJU
U međunarodnim odnosima se trenutno dešavaju izuzetno važni događaji i stanje se dinamično menja, ocenio je u razgovoru za „Politiku” ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić neposredno posle prve sednice Spoljnopolitičkog saveta, neformalnog tela čije će preporuke ministar i ministarstvo moći da koriste u procesu kreiranja spoljne politike. Pogoršanje odnosa sa Crnom Gorom i protestna nota koju je ambasadorka ove zemlje uručila Ministarstvu spoljnih poslova dok je u istoj zgradi konstituisan Spoljnopolitički savet kao da potvrđuju Jeremićevu procenu.

Šta očekujete od Saveta?

Očekujem da to bude telo u okviru koga će se otvoreno razmenjivati mišljenja o najvažnijim spoljnopolitičkim pitanjima. Ta debata će biti neformalnog karaktera, neće se voditi zapisnici, a ono što bude rečeno na Savetu ne bi bilo primereno citirati. Ministar spoljnih poslova će prisustvovati sednicama Saveta, za čijeg je predsednika izabran Živorad Kovačević. Jedna od važnih stvari u kojima bi Savet zaista mogao da pomogne jeste kreiranje spoljnopolitičke strategije Srbije za narednih deset godina. Ministarstvo spoljnih poslova bi želelo da do kraja ove ili početkom sledeće godine usvoji tu strategiju, a ja sam zamolio Spoljnopolitički savet da svojim znanjem i iskustvom doprinese pravljenju tog programa.

Strategiju će usvojiti ministarstvo ili vlada?

Po Ustavu, spoljnu politiku utvrđuje vlada i u tom smislu ona bi trebalo da usvoji strategiju koju će predložiti Ministarstvo spoljnih poslova.

Ipak, u poslednje vreme iz vlade stižu razne izjave. Da li vam smeta što izgleda kao da mnogo ljudi vodi spoljnu politiku Srbije?

Kao u svakoj koalicionoj vladi, a takvih vlada ima u mnogim zemljama, ne samo u Srbiji, mora da se uloži dodatni napor da bi se usaglasila jedinstvena politika u bilo kom domenu, pa i u domenu spoljne politike. Usvajanje zakona o spoljnim poslovima biće tu od velike pomoći.

Što se tiče izjava bilo kog državnog funkcionera, mislim da je to ipak pitanje kreiranja politike i, na kraju krajeva, odgovornosti svih onih koji ulaze u javnu raspravu.

Da li su izjave Aleksandra Simića i Velimira Ilića o Crnoj Gori ugrozile dobrosusedske odnose sa tom zemljom?

Vlada Republike Srbije u tom smislu ima jasnu politiku u vezi sa Crnom Gorom. Za nas je ona međunarodno priznata država, članica Ujedinjenih nacija, sa kojom imamo nameru i potrebu da gradimo dobrosusedske odnose. Mislim da je to strateški interes naših dveju zemalja i građana Srbije i Crne Gore i zato svi treba da budemo izuzetno odgovorni.

Izjave Simića i Ilića su neodgovorne?

Politika vlade prema Republici Crnoj Gori je ovo što sam vam rekao. Mi smo u Ministarstvu spoljnih poslova primili formalnu reakciju Crne Gore. Ta korespondencija će, u skladu sa propisima, biti razmatrana u okviru institucija vlade.

Pitam Vas to i zbog izjava koje daju ministri iz DSS-a i Aleksandar Simić o NATO-u. Stiče se utisak da vlada u dva glasa govori o odnosima sa NATO-om, pa zašto ne bi i o Crnoj Gori?

Veliki broj predstavnika zemalja članica je na sastanku Severnoatlantskog saveta, kojem sam u sredu prisustvovao prilikom predaje Prezentacionog dokumenta za Partnerstvo za mir, diskutovao sa visokim stepenom zabrinutosti na temu izjava koje u poslednje vreme dolaze iz Beograda o odnosima Srbije i NATO-a. To su mahom bile države koje nas podržavaju u za nas najvažnijim nacionalnim pitanjima, koje su naklonjene kompromisu za status Kosova i Metohije. Tu se sada više ne govori o NATO-u kao organizaciji, govorimo o pojedinačnim stavovima država koje su njegove članice. Osnovna tačka Severnoatlantske povelje je da je napad na bilo koju njenu članicu napad na celu Alijansu, kao što i napad na Alijansu ima značaj napada na svaku njenu članicu.

Ovde ne govorimo o napadu.

To je filozofija Severnoatlantskog saveza. Iako ne govorimo o fizičkom napadu, o agresiji, već o retorici, ja sam u sredu u Briselu čuo oštru kritiku izjava iz Beograda i to od predstavnika država kao što su Španija, Norveška, Rumunija, Slovačka… Sve su te zemlje stavile do znanja da je takva retorika razlog za zabrinutost. Nama će biti apsolutno neophodna podrška ključnih međunarodnih činilaca da bismo sproveli u delo evropsku integraciju i očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje. To neće biti moguće bez podrške najvažnijih zemalja, a mnoge od njih su članice ili EU ili NATO-a.

Da li neko postavlja uslov Srbiji da prvo uđe u NATO da bi ušla u EU?

Tako nešto ne postoji. Postoje zemlje članice EU koje nisu članice NATO-a, postoje i zemlje NATO-a koje nisu članice EU i to nije formalno-pravno povezano. Ipak, treba imati u vidu da je proširenju EU na istok i jugoistok Evrope prethodila bezbednosna konsolidacija tog prostora – prvo se proširio NATO, čime se bezbednosno stabilizovala ta oblast, a tek kasnije je došlo članstvo u EU. To ne mora biti slučaj na Balkanu, ali treba imati u vidu da je bez potpune stabilnosti teško zamisliti sprovođenje složenih reformi potrebnih da bi se postigli Kopenhaški kriterijumi za članstvo u EU.

————————————————————————–

Sa Tadićem u Njujork

Ko će predstavljati Srbiju u Njujorku 28. septembra, kada bi trebalo da dođe do prvog direktnog razgovora Beograda i Prištine?

Prvo će 18. septembra u Londonu biti još jedan sastanak sa „trojkom”, na kojem će biti dogovoren format direktnog sastanka koji bi trebalo da se dogodi 28. septembra. Tek nakon tih konsultacija moći ću da vam odgovorim na to pitanje, ali ono što znam je da ćemo u Njujorku 28. septembra biti predsednik države i ja kao ministar spoljnih poslova, jer ćemo učestvovati u radu Generalne skupštine UN.

————————————————————————–

Članovi Saveta

U Spoljnopolitičkom savetu je četrnaestoro stručnjaka za međunarodne odnose – Živorad Kovačević, koji je izabran za predsednika, Vojin Dimitrijević, Dušan Lazić, Ivo Visković, Sonja Liht, Vladeta Janković, Svetozar Stojanović, Dejan Janča, Trivo Inđić, Dragoljub Mićunović, Vatroslav Vekarić, Goran Svilanović, Jelica Minić i glavna urednica „Politike” Ljiljana Smajlović, kao jedini predstavnik medija. Po Jeremićevim rečima, svi članovi imaju dragoceno znanje i iskustvo.

Vladimir Radomirović
[objavljeno: 07.09.2007.] POLITIKA





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo