Вести

Još nekoliko poena su pre neki dan na Bledu prikupili nacisti za sebe. A kako i ne bi kada na pregovore sa nacistima Srbija nije imala boljeg da pošalje, nego krezuvog Vuka. Kada Vuk nema zuba on ne može ni slamku da prelomi nekamoli kost.

Jedino što može krezubi Vuk da postigne je da popije cuculu mleka koje se pomalo usurutčilo pošto je mleko duže ostalo da stoji pored prozora na toplom suncu. Tako je krzubi Vuk popio umesto pravog, ukvareno kiselo mleko. A kada neko popije ukvareno mleko, onda taj neko posle toga mora da dobije još nešto radi smirenja.

Šta je doživeo krezubi Vuk i njegovi DS mondijalisti juče na Bledu. Pored pijenja pokvarene surutke, i preparata za umirenje je, i jednu poruku. Da Vukovi nisu krezubi i umovi im premoreni od neučenja da prvilno tumače, pa je utoliko strah da tu poruuku krezubi vukovi neće razumeta a ona glasi. Naplje svi dosta je bilo uvlačenja. Zato to i jeste dobra poruka da nacisti ne razumeju ništa osim pesnice u čelo. Jer kod nacista diplomatija, i ona uspešna, i prava nema prođu, a nekamo li krezuba.

Presrećan sam i svaka čast nacisti Ahtisariju za njegov potez. Mada on jeste jedna konjina i to ona Štarjerska, ali i pored toga osetio je pastuv da ima lošeg jahača pa umesto jahač da zajaši i pritegne konju dizgin, zajašio je konj na jahača. A kada konj zajaši jahača onda je to jedna slika koju je teško najmaštovitijem umu opisati, a nekamo li jednom umetniku živopisati. Zato ni slikare nećemo moći da uputimo na livadu u blizini Bleda. Jer sada samo ostaje da se vidi da li će se na livadi oždrebiti mula ili magare. Nešto mora.

Dakle lepo je juče Ahtisari nagradio svoju štenad, i objasnio im da onoga ko ih hrani sa takvim se nije igrati. Jer on ima i tojagu da štenad lupi po glavi. I da su mu više od uvlačenja otežali pa ih se mora osloboditi bez obzira na količinu smrada. A bogami smrdi na daleko od Bleda do Beograda. Tako to biva kada se na diplomatiju ne gleda iz diplomatskog nego sa naučno – filozofskog stanovišta. Naučno političkog, naravno. Ali u svakom slučaju plitkoumnog. Jer kada plitak um uđe u politiku a ne bavi se samo naukom, verovatno zato što ga je nuka odbacila iz svojih redova, onda dolaze štrajerci sa sedom dlakom da um podhrane i da mu na svoj način stav objasne. Kada sam se juče podrugljivo nasmejao na ono što se Kurjaku koji menja ćud a ne dlaku desilo na Bledu, moj me sagovornik pita šta bih ja urdio da sam na mesto Kurjaka bio. Prosto, velim mu ja. Ja na takav bezvredan skup ne bih ni otišao da me na njemu gori od mene ismevaju. U pravu ste reče moj sagovornik. Naravno da sam u pravu, jer na tom skupu nisu bili obični ljudi i normalni diplomati. Nego go ološ i kriminalci. Među takve ne ide krezubi Kurjak promenljive ćudi, nego dobar žamdarm sa jakom palicom. Pošto ja nisam žamdarm, onda među bandu ne bih ni ulazio, da me banda šikanira.

Ako niko do sada nije mogao Srbima otvoriti oči da se i zaista uvere sa kim imaju posla i kuda ih zavlače mundijalisti DS_a, onda je to sigurno veoma dobro i uspešno juče izveo Ahtisari. Druga je stvar što je krezava srpska diplomatija očekivala da će na Bledu dobiti malo rendane šargarepice da pogricka i da se zadovolji, umesto toga dobila je korbač preko usijane glavurde. A korbač se zna od čega se pravi. Pa ako i sada ima nekoga ko je Srbin i Srpskoga roda i pomišlja da su ovi mućkalisti koji su nastali od mundija, što ja više ne znam šta su mućkalice i mundi, i da su nešto postigli bolje od tečinca Miloševića u svojih poslednjih sedam godina vladavine, rezultai su bili istaknuti juče na Bledu. Mućkalisti su na Bledu dobili ocenu (–12). Dakle spali su na najnižu tačku.

Mućkalisti od plemena mundija, se sada moraju preispitati i krenuti na jedan duži odmor, da se malo razaberu šta im je dobro za budućnost. Pošto su sada sa njihovom politikom uvlačenja, a rekoh li ja pre neki dan da je to političko prostituisanje, od koga se malo ko ovajdio do sada. Bar je to nesrećni Slobodan iskusio na svojoj asimetričnoj zadnjici, kada su ga u Dejtonu od pozadi udarali šinteri, Hlobruk i Međedina Olbrajt. Kad je Holbruk završio svoj prljavi posao on je onako sa onom tipično Izrailjskom lukoavošću otišao i pozvao Bula Klintona i referisao mu o uspešno završenim poslovima, primoravačke diplomatije. Kada ga je Buli upitao da i on dođe u Dejton, koji je od Vašingtona nekih pet ili šest sati vožnje ili pak sat leta avionom, Dik mu je stojeći uspravno odgovorio da je posao završen i da mu nisu potrebni Bulovi (bul je na srpskom bik) ni za kakvu pomoć dodajući: “Gospodine predsedniče ovi ljudi ovde ne zaslužuju vašu posetu.“

– Dobro Dik ( Dik bi mu na srpskom bio naziv za muški polni organ) ako tako misliš onda ostajem u Vašingtonu. – Odgovorio je Bul. Ovo je sve kasnije Dik Holbruk zapisao u svojim memoarima. Kakav bezobrazluk, malicioznost i licemerje. Među tim ljudima na koje je Dik mislio kada je usporavno govorio sa svojim predsednikom se naravno nalazio i Aljia Izetbegovcić. Kasnije u jednoj prilici u Srajevu Dik izjavi da je ponosan što može da se pohvali da mu je Alija njegov prijatelj. Dakle da li da verujemo Diku ili Holbruku. Verovatno je u Dejtonu sa druge strane telefonske linije govorio parvi Dik kada je Bulu saopštio da ljudi iz Dejtona ne zaslužuju njegovu pažnju, a godinu dana kasnije u Sarajevo je došao Holbruk da objasni da mu je Alija lični prijatelj te ga Dik nije mogao voditi kod Bula, verovatno zato da Bul ne probode Aliju.

Nešto i o ovakvome scenariju razmišljam. Ipak nas Srbe je taj američki Dik u Dejtonu poštedeo jednog dodatnog problema. Zamislite molim Vas da je Bul došao iz Vašingtona a da pre toga nije video Moniku da ga umiri, pa onako nadržen dojuri u Dejton, i sav oran polomi Dika. A onda skoči na Franju i Aliju, dva umrtvljena starca. I jurne na Slobu. U svoj toj frci kada naravno i Slobo bude očerupan neko se doseti pa iščupa kolac iz ograde i omlati Bulu o glavu. Naravno kako bih sebe odbranio. Od udaraca Bul se strpa mrtav na zemlju. Odmah bi došli savremeni istoričari sa plemenom munda da izvrše balističku analizu. I ne daj bože da je onaj kolac što se o Bulovu glavu olomio u rukama držao Srbin.

Pred kraj dvadesetog veka bi izbio još jedan veliki svetski sukob za koji bi bili okrivljeni Srbi. Iako se Srbin koji je pre toga naravno radi politike uvlačenja morao da odbaci istorisjku istinu i stvarnost, ali kada je Bul jurno na njega on se doseti tradicionalno istorijskog načina kako se od Bulova brani pa kolac u ruke. E na zapadu se kasnije povod tumači kao krivica. To važi danas na zapadu samo kada su međunarodna pravila u pitanju. Inače u sudnici, ne onoj Haškoj nego pravoj, pravila se strogo poštuju. Dik moram ti odati priznanje za ovu stvar, U Dejtonu si se pokazao kao dobar (…) mislim majstor jer si čoveče sredio tri Balkanska namćora.

Da ne idem dalje reći će neki sa naučno – filozofskog aspekta da je mnogo neukusno i banalno. Jeste i ja se slažem. Ali u ovu kašu ja nisam dodavao soli, pa je zato kaša pa još banalna postala neukusna.

Želim plemenu mundija mnogo uspeha u narednim pregovorima, i da ih ne razočara što je kod Ahtisarija propalo uvlačenje, Čeku ima ćelavu glavu pa je uvlačenje bilo lakše. Ima i drugih koji čekaju da im se uvuče ili zavuče ili da se oni uvuku. U većini zapadnih zemalja preovladava duh Holivuda. Legalizovani su brakovi istoga pola. Samo mundalisti ponesite dosta sapuna i to onog domaćeg sa kaustičnom sodom. On uspešno pere smrad da pa se tako uvlačenje i izvlačenje neće osetiti u Beogradu. S verom u čist vazduh!

Janko Bojić