Вести

Haris Silajdžić tražio da crkva bude izjednačena sa nevladinim organizacijama, a reis Cerić poručuje: „Ovo je naša zemlja”

Sarajevo, 22. avgusta – Bošnjačkog člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića nisu zadovoljile korekcije koje su napravljene u nacrtu Ugovora između BiH i Srpske pravoslavne crkve na koje je Sveti sinod pristao, tako da je tokom izjašnjavanja o ovom dokumentu ostao uzdržan. Saglasnost na Ugovor dali su Nebojša Radmanović i Željko Komšić, dok se Silajdžić posle sednice državnog Predsedništva oglasio saopštenjem u kojem svoj postupak obrazlaže činjenicom da se u ugovoru sa SPC nije moglo pozivati na ustavne odredbe korišćene prilikom prihvatanja ugovora sa Vatikanom, odnosno katoličkom crkvom.

U saopštenju iz njegovog kabineta napominje se da je osnovu za potpisivanje ugovora trebalo tražiti u ustavnoj odredbi o „slobodi vere i saradnji države i nevladinih organizacija”. Još se naglašava da je njegov stav prihvaćen i u kancelariji visokog predstavnika. Silajdžić se poziva na ugovor sa Vatikanom „zaboravljajući” da su Islamska verska zajednica i bošnjački politički vrh pre deset godina, prilikom papine posete Sarajevu, bili protiv ugovora sa Svetom stolicom. Reis Cerić je tada, što se držalo u tajnosti, zapretio da će, dođe li do pomenutog ugovora, „zatražiti zaštitu nekih islamskih zemalja”.

Ishod izjašnjavanja državnog vrha kada je u pitanju Ugovor sa SPC mogao se zato i očekivati, jer je Ugovor prvo pokušao da ospori Komšić, čime je trebalo da se zadovolji pre svega bošnjačka strana, a kada su Komšićeve primedbe uvažene Silajdžiću nije preostalo ništa drugo nego da ponudi svoju varijantu ugovora prema kome bi SPC bila svrstana u nevladine organizacije, što je izazvalo podsmeh i čuđenje u crkvenim krugovima, ali i kod nekih ljudi od nauke i univerzitetskih profesora kojima je ta problematika bliska. Ostalo je na kraju zapisano da on nije dao saglasnost na pomenuti ugovor čime je zadovoljio bošnjačke verske vođe.

Blagonaklonost u regulisanju odnosa BiH sa SPC nije pokazao ni poglavar Islamske verske zajednice(IVZ) reis Mustafa Cerić koji je pre par dana pomenute sporazume nazvao „nekakvim ugovorima”.

„Mi kao Islamska verska zajednica nemamo potrebe da potpisujemo nikakav ugovor sa državom. Mi smo ovde autohtoni. Mi smo ovde domaćini. Ovo je naša zemlja”, rekao je reis. Na ove reči poglavara IVZ osvrće se i deo sarajevske štampe zaključujući, blago, kako je to uradilo „Oslobođenje”, da bi se njegove reči mogle protumačiti i kao ukazivanje na poseban položaj i posebno pravo te religije i njenih institucija u BiH. Jedan profesor sarajevskog univerziteta, koji ne želi da mu se ime pominje, kaže da se reisove reči jedino mogu tako i tumačiti.

Cerić na ovaj način bagateliše pomenute ugovore, naglašava autohtonost bošnjačkog naroda, Bosnu ko zna po koji put svojata, a dovoljno je imati u vidu da je Rijaset IVZ u BiH osnovan carskom naredbom Franje Josifa pre nešto više od 120 godina, što je i nedavno svečano obeleženo. Kada se radi o autohtonosti pojedinih naroda i verskih zajednica na području zemlje, treba reći, da su koreni pravoslavlja i srpskog naroda mnogo dublji i da je ovde davne 1219. godine ustanovljena mitropolija. To reis sigurno zna, ali ne znaju oni kojima se obraća, oni veruju ono što im poglavar govori.

Međutim, Ceriću je bliže stanje pomešane nadležnosti verske zajednice i države, što je u slučaju Bosne razdvojeno tek pomenutom carskom uredbom. Bliži su mu neki odnosi koji i danas vladaju u nekim islamskim zemljama nego regulisanje odnosa između verskih zajednica i države na savremen način, tim pre što na BiH nijedan od tri naroda ne može polagati posebno pravo.

U svakom slučaju, ugovor BiH i SPC stavlja državne institucije, pravoslavne vernike i verske službenike u položaj jasnih odnosa – regulišu se za crkvu sva bitna pitanja izuzev vraćanja oduzete imovine što će morati da sačeka zakon o restituciji. SPC se ne može mešati u državne poslove, ali ni država u crkvene. Priznaje joj se sadašnje ustrojstvo, sa sedištem u Beogradu, pravo na obrazovne institucije, veronauku u školama, prema željama dece i njihovih roditelja, uz pravo i obavezu na duhovnu brigu o vernicima koji su u državnoj službi (vojska, policija…) ili se nalaze na izdržavanju kazne.

Iz ugovora proizilazi, pored ostalog, i obaveza svake škole na području federacije, gde ima pravoslavne dece, a koja žele pohađati veronauku, da im obezbedi veroučitelja koji će biti plaćan iz državnog budžeta.
 

Mirko Kapor, [objavljeno: 23.08.2007.] Politika

Srbi u Sarajevu „nisu nikome interesantni”

Sarajevo – Izvršni direktor Udruženja građana Demokratska inicijativa sarajevskih Srba Jovo Janjić izjavio je da Srbi u Sarajevu više predstavljaju ikebanu lokalne vlasti nego što odražavaju ravnopravnost i konstitutivnost u ovom gradu.

On je kao primer naveo sarajevsku opštinu Ilidža gde Srba nema ni na jednoj značajnoj funkciji, a bilo kakav posao ne mogu da dobiju Srbi povratnici niti njihova deca. „Zato je među Srbima povratnicima 95 odsto onih koji prodaju svoju imovinu i ponovo se sele, ovaj put trajno, jer ovde za njih nema života”, rekao je Janjić.

On je dodao da Srbi u Sarajevu nisu nikome interesantni, ni vlastima Republike Srpske, ni Federaciji BiH i da se osećaju kao, kako je rekao, „dvostruka pastorčad”.
Tanjug